Građevinarstvo u fokusu: ZAMENA PROZORA – ušteda energije i održivi razvoj

O zameni prozora na stambenim zgradama već smo pisali pre tri godine (DRVOtehnika 30/april 2011, strane 22-28). Očigledno nije bilo dovoljno argumenata za nove ideje i aktivnosti. Svi zajedno smo, očigledno, imali pametnija posla i bavili smo se važnijim stvarima od traženja jednostavnih rešenja za ozbiljne ekonomske i energetske probleme. Na raspolaganju nam je vrlo jednostavno rešenje – lošu i dotrajalu fasadnu stolariju treba zameniti novom stolarijom od drveta.

U međuvremenu je stanje kod nas još gore, prozori su još stariji i lošiji, ekonomski potencijali manji, a tehnički i proizvodni kapaciteti sve ograničeniji. Uz to, tema je samo načelno prisutna u stručnim i investitorskim krugovima, a obaveštenost o realnom stanju i stvarnim potencijalima je sve manja.

Pokušaćemo da argumentujemo dve teze bitne za predmet interesovanja:

Postoji jasan i nedvosmislen interes države da se zamenom prozora na stambenim zgradama, ostvare značajne uštede energije na nivou državne ekonomije.

Još uvek ne postoji pojedinačni interes vlasnika stanova da zamenom prozora ostvare uštede u kućnom budžetu, jer uštede u sadašnjim okolnostima nisu ni značajne ni podsticajne.

Kratak osvrt na prethodni članak:

А. Energetski ciljevi zemalja Evropske unije do 2020. godine su iskazane formulom 3 x 20:

• smanjenje potrošnje energije od 20% u odnosu na 1990. godinu,
• povećanje udela energije iz obnovljivih izvora za 20% i
• smanjenje emisije CO₂ u atmosferu za 20%.

B. Propisima o energetskoj efikasnosti zgrada donetim 2011. godine, naša zemlja se uključila u ove tokove. (Efekti ovih propisa na državnom nivou još uvek se ne naziru.)

C. Najveći potencijal za uštedu energije je u postojećim, već izgrađenim zgradama.

D. Analiza ukupnog stambenog fonda i ugrađene stolarije, rađena na osnovu popisa stanova i stambenih zgrada iz 2001. godine pokazuju izuzetno loše stanje i velike potencijale za štednju energije. U proteklom periodu je izvršen novi popis stanovništva, domaćinstava i stanova, 2011. godine. Ukratko, podaci iz popisa pokazuju da je problem relativno manji u odnosu na ranija zapažanja i analize. Nažalost, pokazuje se da na znatnom broju stambenih jedinica više ni ne treba menjati prozore, jer stanovi više nisu nastanjeni. To, međutim, dodatno proširuje temu ovog članka. Ako dodamo i projekcije stanovništva za sledećih 25 godina (smanjenje za nešto više od 5%) i analiziramo podatke o broju stanova koje koristi samo jedno lice (530.000), globalna procena potencijala uštede zamenom prozora na postojećim stambenim zgradama, treba da se redukuje za dodatnih 25% na objektima starijim od 50 godina.

Zamena prozora na zaštićenim stambenim zgradama

Sledeće činjenice, dobijene prema rezultatima popisa, će još biti bitne za planirane analize: Broj stanova u individualnim stambenim zgradama iznosi oko 60%, a broj stanova u kolektivnim stambenim zgradama oko 40% od ukupng broja postojećih stanova. Nesporna je činjenica da su nenestanjeni uglavnom stanovi u individualnim zgradama u seoskim naseljima koja odumiru, što znači da se približno može računati sa po jednom polovinom stanova u svakom od osnovnih tipova stambenih zgrada.

Broj stanova sa centralnim grejanjem je, za razliku od naših osnovnih pretpostavki u prethodnom članku, čak 1.034.291 od 2.423.208 nastanjenih stanova, odnosno 42,7%, je opremljeno instalacijama centralnog ili etažnog grejanja.

Potencijale uštede zamenom prozora ćemo računati pomoću egzaktnih pokazatelja potencijala zamene postojećih dotrajalih prozora odabranim tipovima kvalitetnih prozora.
Energetska svojstva prozora se mogu opisati pomoću njegovog koeficijenta prolaza toplote (vrednost Uw – što je Uw manje, to je prozor bolji) i solarnim dobicima energije (vrednost g – prozor propušta više energije ako je g veće). U poslednjih 50 godina se vrednost Uw za prozore smanjila (poboljšala) za oko 75%.

Moderni termoizolacioni prozori su zastakljeni trostrukim izolacionim staklom, dva stakla imaju prevlake (tzv. Low-E zastakljenje). U spoju sa visoko razvijenim tehnikama izolacija i zaptivanja, ovakvi prozori obezbeđuju višestruko bolju termoizolaciju od prozora sa jednostrukim staklom. Prevlake samnjuje vrednosti „g“ u odnosu na stara, loše izolovana stakla. To je efekat koji donosi prednosti tokom cele godine, ali se u grejnom periodu umanjuju korisni solarni toplotni dobici.

Trošak za utrošenu energiju za grejanje ulica plaćaju krajnji potrošači, a štede tako što se loše greju, neblagovremeno plaćaju račune za grejanje, gas, potrošenu električnu energiju. Uz stalnu presiju da su cene energenata kod nas relativno niske, da će cena električne energije morati da poraste, da je krajnje neracionalno da se čista energija koristi za zagrevanje stanova. Uprkos tome, tokom narednih 5 godina, ako ništa ne budemo radili i uradili na suštinskom rešavanju problema neracionalnog trošenja energije za zagrevanje stanova, potrošićemo nepotrebno čitavih dve do dve ipo milijarde evra, koje inače nemamo, na grejanje ulica, trgova, dvorišta oko naših kuća.

O problemu se na taj način, na žalost slabo brine, a krajnjeg potrošača energije interesuje drugačiji račun – koliko se isplati i za koje vreme se smanjenjem troškova za grejanje, amortizuje trošak stvoren zamenom prozora?

Stanje na našem tržištu fasadne stolarije je vrlo haotično. Propisima su regulisana samo termo-izolaciona svojstva prozora (Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada) i data je najveća vrednost koeficijenta Uw za prozore i balkonska vrata od 1,50 W/(m²K). To je trenutno zadovoljavajuće i uglavnom u okvirima propisa većine zemalja, ali je daleko od najavljenih trendova u razvijenim zemljama. Međutim, ostala svojstva koja su definisana i uređena standardom EN 14351-1 se kod nas i ne proveravaju, jer primena standarda i označavanje prozora CE znakom nisu obavezni. Standard smo usvojili 2008. godine, zatim i izmenili 2011. godine, ali to u našoj praksi ne znači ništa. Zato je neophodno da se što pre donese Pravilnik za prozore i vrata koji će do pristupanja Evropskoj uniji regulisati ovu oblast. U uslovima neregulisanog tržišta i potpunog odsustva zakonskog uređenja izgradnje najvećeg dela stambenih objekata, naš današnji, a i budući problem je što se danas, i na novim objektima, uglavnom ugrađuje loša stolarija, po jedinom kriterijumu – najniža moguća cena u fazi formiranja troškova izgradnje. Kriterijumi eksploatacije, održavanja ili zaštite sredine su potpuno po strani i svode se na retko prisutnu upornost obaveštenih projektanata ili želju investitora da se priključe modernim trendovima.

Demontaža starog destruktivnog prozora sa kutijom

Zbog neobaveštenosti i nepostojanja egzaktnih i numeričkih podataka kojima se definišu bitna svojstva prozora, projektna dokumentacija je uglavnom nepotpuna, a investitori donose odluke koje nisu dobro utemeljene. Zamena prozora nije samo nabavka i ugradnja prozora iz palete koja se nudi na tržištu. Osnovni izbor se svodi na osnovne materijale okvira: drvo, PVC i aluminijum i njihove kombinacije, a paleta se širi raznovrsnim kvalitetom upravo tih materijala, zatim prema vrstama i kvalitetu stakla, okova, obrade itd.

Prozor kao autonomna jedinica za proizvodnju energije

Nezavisno od vrste materijala i njihovog kvaliteta, fiksni troškovi zamene prozora obuhvataju: demontažu postojećih prozora, montažu novih prozora, izradu zaptivke prozora na spoju sa zidom u otvoru, obradu fasadnog i unutrašnjeg zida oko ugrađenih prozora, postavljanje spoljašnje opšivke parapeta – po pravilu limeni solbank, postavljanje unutrašnje prozorske daske. Grubo sračunato, za standardni kvalitet i primenjene materijale, troškovi ovih operacija iznose oko 100,00 € po prozorskoj jedinici (1 PJ).

Za naše uslove i domaću ekonomiju, od presudnog značaja je izbor vrste materijala koji će biti dominantan u procesu zamene. Primena prozora izrađenih od PVC profila, koja je dominantna i u Evropi i kod nas, kratkoročno nije dobra za razvoj domaće privrede, a dugoročno nije dobra ni za koga.

Država bi morala da subvencioniše one vrste materijala za koje postoje ekonomski motivi razvoja domaće proizvodnje. Šta to konkretno znači?

Osim globalne štednje energije, za koju će država sigurno dobiti pomoć i povoljne kredite, ona ima i zadatak da podstiče razvoj domaće privrede. Proizvodnja svih prozora osim drvenih, je zasnovana na potpunom uvozu svih sirovina i repromaterijala pa je prosečno ostvarenje viška vrednosti oko 5% (rezanje profila, montaža i ugradnja prozora). Samo za drvene prozore se postiže višak vrednosti i do 40% (od eksploatacije drveta do fine obrade i zaštite prozora). Radi racionalne upotrebe domaćih sirovina i podrške razvoju domaće sirovinske baze i proizvodnje uopšte, jasno je u kom pravcu treba da ide učešće države u ovom procesu. Najniža cena proizvoda ovde nije i najniža cena za državu i njenu privredu. Zaštitu sredine i održivi razvoj ni ne pokušavamo da kvantifikujemo na sličan način. Međutim, bojimo se sledeće prognoze: ako i dalje u javnim nabavkama najniža cena bude jedina merodavna, i kada budemo imali više para, u ovim ili sličnim okolnostima, ugrađivaćemo samo PVC prozore od turskih falsifikata. Ako se to desi, bolje nismo ni zaslužili.

Zbirne ocene su više nego jasne - održivi razvoj u primeni prozora, kao kompletnog građevinskog elementa, je moguć samo ako se za osnovni materijal koristi drvo.

...I ovo je moguće sa prozorima od drveta...

Upotreba modernih drvenih prozora, osim ekonomskih efekata iskazanih kroz štednju energije, a posredno i ekoloških kroz smanjenje emisije i dugotrajno vezivanje CO₂, pruža i druge brojne pogodnosti kojima se poboljšava standard stanovanja: ostvaruje se prijatna klima u prostorijama zbog povoljnih temperatura površina stakla i okvira prozora, osigurava se lakše i jednostavnije rukovanje, olakšava se održavanje, obezbeđuje se odgovarajuća sigurnost od provala, ostvaruje se bolja zvučna izolacija.

Na kraju, ostaje da proverimo teze iznete na početku članka:

Interes države da se zamenom prozora ostvare značajne uštede energije na nivou državne ekonomije je jasan i nedvosmislen, a naročito je naglašen ako se za zamenu koriste prozori od drveta.

Pojedinačni interes vlasnika stanova da zamenom prozora ostvare uštede u kućnom budžetu je evidentan (za razliku od polazne pretpostavke), ali treba brzo definisati obaveze i mehanizme za podsticanje ovog procesa, i to u dva pravca:

• Tehnička podrška i korektno informisanje o mogućnostima i dobrobiti od zamene dotrajalih prozora na stanovima;
• Formiranje finansijskih fondova za podršku zamene prozora u skladu sa interesima države da razvija sopstvenu privredu.

Zbog toga se moraju stvoriti uslovi za obaveznu proveru kvaliteta prozora:

• Potreban je propis kojim će se urediti celokupna oblast primene prozora i vrata na građevinskim objektima, naročito stambenim do prihvatanja propisa EU;
• Neophodna je uređena i osposobljena laboratorija za ispitivanje osnovnih mandatiranih svojstava po EN standardima.

Opširniji tekst možete pročitati u časopisu DRVOtehnika 42/april 2014., strane 20-24.