Evropski proizvođači nameštaja zainteresovani za paulovniju iz Srbije

Prvi zasadi paulovnije u Srbiji, drveta čiji su rast poredili sa čarobnim pasuljem, mogli bi da se nađu na evropskom tržištu već kroz nekoliko godina. Za njega su zainteresovane kompanije iz zapadne Evrope, koje ga koriste kao poluproizvod u industriji nameštaja.
Od kada su se pojavili Planto hibridi, pogodni za uzgajanje na ovom području jer trpe velike temperaturne razlike, procenjuje se da je preko 1.000 osoba u našoj zemlji zasadilo sadnice ove brzorastuće biljke, na površinama od 20 ari pa do više hektara.

Zasad paulovnije kod Kragujevca 5 meseci nakon „čepovanja“, foto: Planto

Uzgajivači okupljeni u udruženju Planto, osnovanom 2013. godine, imaju preko 500 hektara, što u manjim, što u većim parcelama, pod zasadima paulovnije u Srbiji. Cilj udruženja Planto jeste formiranje mreže uzgajivača preko koje će se uskoro vršiti plasman proizvoda od paulovnije.
- Stabla se za industrijsku upotrebu koriste nakon 7 do 10 godina, u zavisnosti od uslova uzgoja. Ako se nastavi trend rasta, uz dobru negu, prvi zasadi biće spremni za seču za 4 do 5 godina - kaže Željko Spasojević direktor udruženja Planto, i ističe da se već javljaju firme iz drvne industrije koje traže stabla.
Kako objašnjava naš sagovornik, u Srbiji još ne postoji tržište za paulovniju jer prvi zasadi još nisu za seču, ali firme iz Nemačke, Austrije, Poljske, Italije imaju tradiciju proizvodnje od ovog drveta, koje je daleko poznato kao poluproizvod u industriji nameštaja.
- Firma iz Nemačke, koja se bavi proizvodnjom brvnara i koristi 600.000 stabala godišnje, zainteresovana je za paulovniju sa ovog područja. Oni traže stabla prečnika 200-250 mm, posebno interesantno za nas jer se to postiže već u četvrtoj, petoj godini – naglašava Spasojević, dodajući da su ušli i u priču sa državnim institucijama, pa je na jalovištima TE Kostolac posađeno 3.000 Planto stabala paulovnije radi melioracije zemljišta.
Planto proizvodi hibride za uzgoj paulovnije u saradnji sa Institutom za voćarstvo Čačak, a sadnice izvoze i u EU.

- Tokom prošle godine isporučili smo 70.000, a ove čak 100.000 sadnica. Reč je o "in vitro" sertifikovanom sadnom materijalu koji je jedino pouzdan za eksploataciju, kaže Spasojević.

"In vitro" tehnologija proizvodnje sadnog materijala, foto: Planto 2016.

- Postoje mnogi načini da se bilo koja biljka, pa i paulovnija, razmnoži. Međutim, samo je jedan način da se napravi replika biljke-majke, tj. da se sačuvaju sve njene karakteristike. Postiže se isključivo razmnožavanjem iz tkiva, takozvanom "in vitro" tehnikom, koja zahteva posebne uslove i veliku stručnost. Jedino se na ovaj način sigurno dobija brzorastuće i, pre svega, pravorastuće drvo koje opravdava uložena sredstva u eksploataciju - ističe naš sagovornik, upozoravajući da se na tržištu uglavnom sada pojavljuju i poludivlje sadnice dobijene iz semena, koje rastu sporo i krive se. - Razlika u brzini i načinu rasta može se uporediti sa hibridnim semenom kukuruza i kukuruzom iz koša.
- Kada smo kretali 2013. godine, prodavali smo 10, 15, 20 komada, a kupci bi već naredne godine kad vide kako biljka napreduje, sadili i po 20, 30 ari. Sada ugovaramo isporuku sadnica na hektare ne zanemarujući ni sve one koji žele da probaju sa 10 ili 20 komada, znajući da su upravo oni naši budući „veliki“ kupci.
Spasojević dodaje da niko nije imun na dobru zaradu, a u Srbiji ima dosta raspoloživog zemljišta. Inače, paulovnija nije previše zahtevna biljka. Uspeva na do 1.000 metara nadmorske visine, ne podnosi kisela i zabarena zemljišta, a u sušnim uslovima potrebno joj je zalivanje, najbolje sistemom kap po kap.
- Intenzivno održavanje ovog drveta neophodno je u prvih godinu, dve. Ako se ispoštuju smernice, to je fenomenalna biljka – moguć je rast do 7 metara već u prvoj godini, posle nulte - kada se formira korenski sistem. Prosečna cena drveta paulovnije na tržištu je 300-400 EUR, pa i do 1.000 EUR po kubnom metru u zavisnosti, od klase samog drveta, odnosno poluproizvoda.

- I da je 100 EUR po stablu, račun je jasan: 700 stabala po hektaru, neka bude i svake 10. godine, to je 70.000,00 evra zato što neko drvo raste. Za sve nas je to jedna lepa i realna motivacija.  – kaže Spasojević, navodeći da je njena prednost i to da ne traži angažovanje radne snage nakon osamostaljivanja drveta.
Poznavaoci paulovniju nazivaju "drvetom budućnosti" upravo zbog isplativosti njenog uzgajanja. Nakon seče, stablo se obnavlja iz sopstvenog panja, i tako do čak sedam ciklusa eksploatacije.

Široka primena, foto: Planto 2016.

Zasad paulovnije Ada/Banat u drugoj godini, foto: Planto 2016.

Paulovnija se koristi za izradu nameštaja, muzičkih instrumenata, dasaka za jedrenje, delove aviona i brodova, igračaka, lamperije i brodskog poda koji mogu da kisnu, sauna... najveći proizvođači automobila poput Mercedesa koriste paulovniju za izradu enterijera svojih vozila.
Drvo paulovnije koristi se i za ogrev, a zasadi su odlični i za pčelare, jer su njeni cvetovi puni nektara. Služi i za ishranu stoke, a smatra se da je kao stočna hrana hranljivija od lucerke. Ako se opalo lišće prekrije zemljom, dobije se kvalitetan humus za đubrenje.
Paulovniju zovu i fabrikom kiseonika - zbog velike mase i količine listova koji su široki i do 75 centimetara, pretpostavlja se da jedno stablo proizvede kiseonika koliko potroši 60 ljudi. Nije veliki zagađivač ni prilikom sagorevanja. Tona kineskog drveta ostavlja za sobom tek oko pola kilograma pepela, a idealna je i za pošumljavanje goleti.

- Zbog svega ovoga, kaže naš sagovornik, Spasojević Željko direktor udruženja uzgajivača paulovnije „Planto“,  pozivamo sve zainteresovane da nam se pridruže jer ovo drvo nije više samo „drvo budućnosti“ već zaista „drvo sadašnjosti“.

Kontakt: Željko Spasojević
Udruženje uzgajivača paulovnije PLANTO
tel. 065 250 10 45
www.paulownia.rs