Enterijer za dečiji svet

Cilj uređenja prostora predstavlja način poboljšanja uslova života i oplemenjivanje okoline u kojoj radimo, družimo se, spavamo, dišemo. Kada arhitekta formira enterijersku kompoziciju za klijenta, preuzima određenu odgovornost za funkcionalnost njegovog provedenog vremena i budućeg kvaliteta života u tom enterijeru. Odgovornost je posebno velika kada se kreira prostor koji će direktno uticati na kvalitet odrastanja i razvoja dece. Pored toga što mora zadovoljiti osnovne funkcionalne, praktične i estetske uslove, dizajnirano enterijersko okruženje će direktno uticati na njihovo zdravo odrastanje. Kroz prostornu kompoziciju, izgled zidova, odabir nameštaja moguće je stimulisati potencijale beba. Dokazano je da deca u ranoj dobi pokazuju sposobnost prepoznavanja apstraktnih simbola. Potrebno ih je uvesti u svet različitosti oblika, nijansi i boja – učiniti im prostor i okolinu interesantnijim za posmatranje, predstaviti im drugačije vizuelne doživljaje. Primenom različitih elemenata i vizuelnih informacija u okolini, pozitivno se utiče na razvoj beba i njihove percepcije, što se kasnije direktno odražava na intelektualnu sferu života. Takođe, osnova zdravog odrastanja je i izbor materijala kojim će se opremati njihov kutak ili soba. Prvenstveno je bitno da deca borave u prostoru koji će biti potpuno bezbedan za njih u vidu konstrukcije nameštaja i finalne obrade.                                                                                                             

Dispozicija nameštaja i broj elemenata uslovljeni su objektivnim potrebama deteta i roditelja. Prema tome se određuje broj elemenata u sobi – krevetac, komoda/sto za presvlačenje i odlaganje bebi kozmetike, ormarić za stvari i mesto-fotelja za hranjenje. Nameštaj bi trebalo pozicionirati tako da se krevecu jednostavno i nesmetano prilazi. Praktičan položaj omogućava prilaz sa svih strana, ili sa tri - kada je uzglavlje naslonjeno na zid. Roditeljima je tako olakšan pristup detetu, dok otvorena vizura bebu podstiče na razgledanje. Akomodacija oka je vrlo bitan faktor koji utiče na opažanje i koncentraciju. Ukoliko gabarit prostorije ili pozicija vrata i zidova onemogućavaju takvu poziciju, krevetac se najčešće prislanja bočnom stranom uz zid. Izbegava se smeštanje direktno ispod prozora, iza vrata ili uz radijator. Uzglavlje bi trebalo pozicionirati tako da dete vidi onog ko ulazi u sobu. Bez otvorene preglednosti, deca postaju nervozna i nezadovoljna. Prostor sobe bi trebalo da bude prohodan, a nameštaj da ne zaklanja uglove bebine vizure. Izbor materijala je najbitnija stavka. Prednost imaju drvene površine premazane zaštitnom bojom i uljima koja nisu toksična, poput kolevki od punog drveta sa završnim eko premazom. Ne preporučuje se nameštaj sačinjen od univera koji zbog hemijskog sastava materijala može biti štetan za zdravlje. Rešetkasta ili segmentno otvorena struktura stranica kreveca po funkcionalnosti prednjači u odnosu na zatvorene, panelne strane. Deca vole da razgledaju i doživljavaju stvari oko sebe.

Funkcionalnost, udobnost i sigurnost su imperativi dečjeg namještaja. Sve ivice moraju biti zaobljene, šrafovi skriveni, a montaža stabilna. Preporučuju se tople obloge podova. Tepisi bi trebalo da budu od prirodnih vlakana, poput pamuka, lana i vune. Njima se mogu prekriti gajtani i kablovi koji su interesantni za ispitivanje. Tome se pridaje poseban značaj kada beba krene da puzi i igra se na podu. Dovoljno prirodnog svetla se mora obezbediti u dečjim prostorima, ali važno je da ono ne pada direktno na kolevku ili krevetac. Draperijama i zavesama od prirodnih materijala dovoljno se ublažava intenzitet direktnih sunčevih zraka. Bebama smeta jako svetlo, naročito pred spavanj. Poželjni su potenciometri kojima se može regulisati intenzitet veštačkog osvetljenja.

Pored intenzivnih boja, za bebe su stimulativni i likovni odnosi i dinamične zidne grafike. Predlažu se boje koje nisu toksične, kako ne bi bilo štetnih isparavanja u prostoru. Različite forme i oblici privlače njihovu pažnju - detalji i kontrasti u vidu tapeta, pruga ili aplikacija i stikera na zidu. Naglašavanje velikih površina bojenim kontrastima može biti kontraproduktivno, stoga je bitno da se detalji umereno apliciraju na površine. Poželjna je upotreba komplementarnih tonova, pastelnih i aplikacija u osnovnim bojama. Vizuelni detalji mogu predstavljati geometrijska tela ili asocirati na određene oblike iz prirode, jednostavne crteže. Podela boja ne postoji. Vesele nijanse, koje deluju razigrano prikladne su i za dečake i za devojčice. Da bi decu dodatno vizuelno stimulisali, u njihovom bliskom okruženju predlaže se prisustvo različitih tonova jedne boje. Kreativnim detaljima deci se pruža pravo malo bogatstvo i od malih nogu podstiče se njihov svet opažaja i spoznaje.

Pored vizuelne, i auditivna stimulacija je značajna. Istraživanja su potvrdila da deca kojima se pušta kvalitetno komponovana muzika brže napreduju, imaju bolju motoriku i bolju koordinaciju. Dokazano je i da se poboljšava sposobnosti za ranije i lakše razvijanje složenijih jezičkih struktura kod dece kojima je redovno puštana klasična muzika. Zbog svojih kompleksnih struktura koje se ponavljaju, ona utiče na snaženje memorije i koncentracije. Muzikom roditelji mogu podstaći intelektualni razvoj deteta i uvećati njegove buduće kapacitete za učenje.

Ukoliko zbog kvadrature doma ne postoji mogućnost za opremanje odvojene bebine sobe, najbolje je taj specifični kutak prilagoditi likovnim detaljima i rasvetom. Krevetac se tada najčešće pozicionira uz roditeljski krevet na rastojanju koje je dovoljno da mu se komotno priđe, a da dete nesmetano vidi roditelje i oseća njihovo prisustvo.

Psiholozi s razlogom ističu kako je okruženje dece u kojem rastu bitno za njihov kompletan razvoj, dok su naučnici u mogućnosti da protumače ključne faktore koji uslovljavaju razvojne specifičnosti i uticaje. Utvrđeno je da beba dolazi na svet pripremljena za apsorpciju različitih iskustava i prihvatanje različitih stimulacija. Bogato iskustvo stvara kompleksnu bazu podataka koja će uticati na kvalitetno odrastanje i formiranje ličnosti. Roditelji bi trebalo da deci omoguće brojna iskustva koja će podstaći njihov intelektualni razvoj. Kod najmlađih to se postiže stvaranjem okruženja sa raznovrsnim oblicima elemenata, odnosa, formi i boja.

Izvor: Arhiva časopisa DRVOtehnika