Energetska efikasnost brvnara

Brvnare se mogu graditi na mestu koje izabere poručilac ili se mogu naručiti iz fabrike već gotovi delovi koji će se samo sastaviti na gradilištu. Neki proizvođači nude opciju, pored ponuđenih brvnara, da se izradi i dizajn brvnare po želji kupca. Pre kupovine brvnare važno je obratiti pažnju na faktore koji se odnose na energetsku efikasnost.

R-vrednost drveta

Toplotna otpornost materijala ili otpornost na protok toplote se meri pomoću R-vrednosti. U zidu brvnare, brvna obezbeđuju kako strukturu tako i izolaciju. R-vrednosti za drvo se kreću između 1,41 po inču za većinu četinara do 0,71 za većinu lišćara (1 inč=2,54cm). Ako zanemarimo prednost toplotne mase, zid bez prozora i vrata izrađen od mekog drveta debljine 6 inča (15,24cm) ima R-vrednost od nešto više od 8.

U poređenju sa konvencionalnim drvenim zidom (3,5 inča (8,89 cm) izolacije, obloga i ploča) koji ima R-vrednost 14 očigledno je da je zid od brvana daleko inferiorniji izolacioni sistem. Samo na osnovu ovoga možemo videti da brvna ne mogu da zadovolje energetske standarde. Međutim, u obzir se mora uzeti i to da brvno ima veliki kapacitet akumulacije toplotne energije i u nekim klimatskim uslovima to se može pokazati kao prednost.

Brvna se ponašaju kao ‘toplotni akumulatori’ i mogu pod određenim uslovima energiju koju su akumulirali u toku dana postepeno da otpuštaju u toku noći. Ovo generalno povećava R-vrednost brvna za 0,1 po inču debljine u blagim, sunčanim klimama koje imaju velike temperaturne oscilacije u toku dana. To su klime koje se sreću između 15. i 40. paralele.

Minimiziranje strujanja vazduha

Brvnare su podložne strujanju vazduha. Brvna koja su sušena na vazduhu i dalje sadrže oko 15 - 20% vode kada se ugrade u brvnaru. Kako se narednih godina brvno suši dolazi do njegovog skupljanja. To dovodi do pojave šupljina kroz koje počinje da struji vazduh zbog čega opada izolaciona efikasnost.

Da ne bi došlo do šupljina između brvana njih treba pre ugradnje sušiti u zaštićenim uslovima najmanje šest meseci. Da bi se izbegli ovi problemi najbolje je koristiti kedar, jelu, bor, omoriku ili ariš.

Pošto većina proizvođača i iskusnih graditelja zna za probleme skupljanja brvana oni za izradu koriste brvna koja su sušena u kontrolisanim uslovima. Neki takođe predlažu da se koriste plastični zaptivci i mase za zaptivanje praznina koje nakon toga treba redovno proveravati i po potrebi zameniti.

Kontrola vlage

Pošto drveće apsorbuje velike količine vode tokom svog života, njegove ćelije mogu da apsorbuju vodu i kada je drvo osušeno. Zbog ovoga su brvnare vrlo hidroskopne, one mogu da apsorbuju velike količine vode u kratkom vremenu što može da dovede do propadanja drveta i pojave insekata.

Preporučuje se da se brvna zaštite od kontakta sa vodom ili vlagom. Jedna od metoda kontrole vlage je da se koriste brvna koja su vodootporna i tretirana insekticidima. Svakih par godina treba ponavljati tretmane da bi se produžio život brvnare. Velike nadstrešnice, pravilno postavljeni oluci i drenažne ravnice oko kuće su od ključne važnosti za kontrolu vlage.

Energetska efikasnost objekta

Pošto brvnare nemaju konvencionalne drvene zidove i izolaciju one često ne zadovoljavaju građevinske standarde po pitanju energetske efikasnosti koji propisuju izolacione R-vrednosti. Međutim u SAD-u neke savezne države kao što su Pensilvanija, Mejn i Južna Karolina su izuzele brvnare iz standardnih regulativa energetske usklađenosti, dok su neke druge kao na primer Vašington doneli posebne pakete mera koji se odnose na brvnare.

Pripremio: Milan Blagojević

Izvor: http://energy.gov/energysaver/articles/energy-efficiency-log-homes