top-tech
Mailing lista
Pošaljite nam svoju E-Mail adresu i dobijaćete redovna obaveštenja u vidu newsletter-a.
Sigurnosno pitanje, molimo saberite dva broja:


GIY         UUE      
4 3    F    N     Y9L
E S   22H   GAE      
E C    8      O   6G1
UCW         C4U      
Pretraga  
Članci i autorski tekstovi

Ekonomske posledice i kretanja na tržištu rada u vreme pandemije virusa COVID-19

Veći deo svetske privrede će osećati posledice pandemije dve tri godine nakon njenog kraja, a zabluda je da će se ekonomija Srbije posle nekoliko meseci od kraja pandemije koronavirusa vratiti na staro. Ekonomisti širom sveta upozoravaju na pogubne posledice epidemije na globalni rast. Nije tajna da će najmoćnije ekonomije zabeležiti pad, evrozona od čak 9 odsto, a prognoze su da će povratak na nivo pre krize trajati nekoliko godina. Mi ćemo, navodno, biti bolje sreće u ovoj krizi, poručuju nam iz državnog vrha, odakle tvrde da ćemo imati i rast BDP-a, mada nije jasno kako kada će Nemačka i Italija, kao i veći deo evropskih zemalja, imati pad od 9 odsto, a mi sa njima ostvarujemo izvoz od četiri milijarde evra godišnje. Različiti su i podaci o broju ljudi koji su ostali bez posla u proteklih pola godine, i prilično zbunjuju, jer se kreću od 9.000 do 200.000 ljudi… Zanimljivo je da se zvaničnici ne oglašavaju kada su u pitanju prerada drveta i proizvodnja nameštaja, a nema nikakvih informacija ni sa nivoa Privredne komore Srbije. Naviknuti na vitalnost ovih privrednih grana i činjenicu da su prerada drveta i proizvodnja nameštaja u protekloj deceniji permanentno, iz godine u godinu, beležile rast, državni službenici ne vide da ova branša trenutno ima velikih teškoća i da je obim posla, prema nekim izvorima, za proteklih sedam meseci, u proseku manji za četvrtinu u odnosu na komparativni deo prethodne godine…
U svakom slučaju sve je još uvek neizvesno, a svakoj državi je primarno da uz očuvanje privrede, spreči dalje širenje zaraze, spasi stanovništvo i očuva zdravstveni sistem. Korona virus vodi u recesiju. To su nepogrešive prognoze svetskih ekonomista i ona se očekuje u poslednjem kvartalu ove godine, a kriza će stvoriti i produbiti nove ekonomske probleme u vidu povećanja broja nezaposlenih, pada životnog standarda stanovništva i porasta aktivnosti koje se obavljaju u neformalnom sektoru ekonomije, a s obzirom da je pandemija virusa COVID-19 sasvim nova vrsta krize sa kojom se do sada nije susrela ni jedna zemlja, svetu nedostaje iskustvo koje bi bilo od pomoći kada je u pitanju prevazilaženje njenih štetnih posledica na ekonomiju i društvo u celini.
Kretanja na tržištu rada u drugom kvartalu 2020.
Republički zavod za statistiku Srbije objavio je krajem avgusta da je, prema podacima Ankete o radnoj snazi za drugi kvartal 2020. godine, broj zaposlenih iznosio 2.844.200, a broj nezaposlenih 222.900. Da ne ulazimo u analizu kompletnih podataka, prenosimo tvrdnju da je u poređenju sa prvim kvartalom 2020. godine kod stanovništva starog 15 i više godina, došlo do smanjenja zaposlenosti (-33.200) i nezaposlenosti (-87.400) na račun povećanja neaktivnosti (+113.100). Stopa zaposlenosti manja je za 0,5 procentnih poena (p. p.) i iznosi 48,2%, dok je stopa nezaposlenosti smanjena za 2,5 p. p. i iznosi 7,3%. Stopa neaktivnosti je porasla za 2 p. p. i dostigla nivo od 48%.
U drugom kvartalu 2020. godine promene na tržištu rada su bile pod većim uticajem pandemije COVID-19  i mera Vlade uvedenih u prvom kvartalu 2020. godine radi održanja ekonomske stabilnosti. U takvoj situaciji klasične definicije zaposlenosti i nezaposlenosti (prema definiciji Međunarodne organizacije rada – MOR) nisu dovoljne da opišu sve promene koje su se desile na tržištu rada i u skladu s tim, na preporuku Evropske statističke organizacije (Evrostat) prikazani su dodatni indikatori koji bolje opisuju kretanja na tržištu rada. Dodatni indikatori odnose se na ukupan zastoj na tržištu rada, odsustvo s posla, rad od kuće i izvršene časove rada.
Zastoj na tržištu rada predstavlja učešće 1) nezaposlenih; 2) zaposlenih koji rade kraće od punog radnog vremena a želeli bi da rade više; 3) onih koji traže posao ali ne mogu da rade i 4) onih koji mogu da rade, ali ne traže posao, u proširenoj radnoj snazi, pri čemu se pod proširenom radnom snagom podrazumevaju svi zaposleni, nezaposleni i potencijalna radna snaga (oni koji mogu da rade ali ne traže posao i oni koji traže posao ali ne mogu odmah da počnu da rade).
Zastoj na tržištu rada u drugom kvartalu 2020. godine iznosi 19,9% i, u odnosu na isti period prošle godine, veći je za 0,4 p. p., što sugeriše da je na tržištu rada došlo do rasta tzv. nezadovoljene potrebe za zaposlenjem, bez obzira na to što je stopa nezaposlenosti u pomenutom periodu značajno smanjena.
Odsustvo sa posla meri se učešćem zaposlenih koji su odsutni sa posla u ukupnom broju zaposlenih. U drugom kvartalu 2020. godine s posla je odsustvovalo 11,4% zaposlenih, što je za 2,4 p. p. više u odnosu na prvi kvartal 2020. godine, a za 6,0 p. p. više u odnosu na isti period prošle godine.
Rad od kuće, meren učešćem broja zaposlenih koji su radili od kuće u ukupnom broju zaposlenih, u drugom kvartalu 2020. godine iznosio je 12,1%, što je za 2,9 p. p. više u odnosu na prvi kvartal 2020, a za  4,0 p. p. više u odnosu na isti period prošle godine.
Prosečni izvršeni časovi rada na sedmičnom nivou na glavnom poslu po zaposlenom u drugom kvartalu 2020. godine iznosili su 36,2 i, u odnosu na prvi kvartal 2020. godine, ostali su nepromenjeni, dok su u odnosu na isti period prošle godine, kada  su iznosili 39,1, manji za 7,5%.
Nezaposlenost kao direktna posledica korona krize
Na osnovu prethodnih informacija Republičkog zavoda za statistiku Srbije, nismo došli do tačnih podataka koliki je broj ljudi ostao bez posla i koliko je firmi u Srbiji zbog korona krize prestalo da radi. Očigledno je da će kretanja na tržištu rada u nastavku godine zavisiti od epidemiološke situacije, ali i od odgovora vlasti na taj izazov. Različite zemlje, shodno konkretnim prilikama, različito reaguju i donose odluke primerene situaciji, kako bi ublažile udar pandemije COVID-19 na privredne tokove i društvo u celini.
Polovinom avgusta je objavljeno da je, samo za godinu dana, od kraja juna prošle do kraja juna ove godine, broj zaposlenih u Hrvatskoj smanjio se za više od 73.000.
Broj nezaposlenih skočio je na više od 150.000, što je nezapamćen nivo nezaposlenosti u Hrvatskoj, piše portal Indeks. Smanjenje broja zaposlenih i skok broja nezaposlenih direktne su posledice korona krize, koja je obeležila ovu godinu.
U Hrvatskoj je, prema podacima DZS-a, krajem juna bilo zaposleno 1.512.452 ljudi. To je 73.021, ili 4,6 odsto, manje nego krajem juna prošle godine, kada je u Hrvatskoj, prema konačnim podacima državne statistike, bilo zaposleno ukupno 1.585.473 ljudi.
Drugim rečima, prenosi portal Indeks, gotovo svaki 20. građanin koji je sredinom prošle godine radio, sada više ne radi, a broj zaposlenih u tom periodu smanjio se otprilike za broj stanovnika Zadra.
Istovremeno, broj nezaposlenih znatno je porastao. Naime, krajem juna prošle godine bez posla je, prema konačnim podacima državne statistike, bilo 114.498 građana, a godinu kasnije 150.651, što je skok za gotovo trećinu.
Trebalo bi imati na umu da je ovde reč o ukupnom broju nezaposlenih: stvaran broj ljudi koji su u korona krizi ostali bez posla veći je nego što to na prvi pogled izgleda i doseže oko 50.000, ali kako su pojedine delatnosti čak i u kriznim uslovima zapošljavale, ukupan rast broja nezaposlenih na kraju je ipak manji. Osim toga, upozoravaju ekonomisti, deo ljudi koji su ostali bez posla i ne prijavljuje se na biro rada.
- Tu govorimo o sindromu obeshrabrenih radnika koji je u Hrvatskoj od ranije poznat. Deo ljudi koji je ostao bez posla jednostavno ne veruje da će preko biroa rada naći novi posao, pa se i ne prijavljuje - objašnjava za Indeks Danijel Nestić iz zagrebačkog Ekonomskog instituta.
Kako god se razvijala situacija, navodi portal, jasno je da Hrvatsku na tržištu rada u nastavku godine čeka nastavak rasta nezaposlenosti: deo ekonomista kaže i da bi broj od 200.000 nezaposlenih na kraju godine izgledao optimistično.
Već i zvanični podatak da je za godinu dana više od 2.000 hrvatskih preduzeća moralo da stavi ključ u bravu dovoljno govori o ozbiljnosti situacije. Kretanja na tržištu rada u nastavku godine zavisiće od epidemiološke situacije, ali i od odgovora hrvatskih vlasti na taj izazov kako bi pomogla ekonomiji da se održi.
Na kraju, zaključuju ekonomisti, zavisiće i o dubini ambisa u koji je veliki broj zemalja  gurnula korona kriza, a čije bi razmere trebalo da budu uskoro vidljive.
A da je zbog korona krize turistička sezona u Crnoj Gori propala potpuno je jasno. Još jasnije je bilo da će mnogi radnici u ugostiteljstvu ostati bez posla, da će privredni pad biti u debelom minusu, i da će ovoj zemlji, baš kao i mnogim drugim zemljama oslonjenim na turizam, biti potrebno vreme za oporavak.
Samo u julu broj zaposlenih u Crnoj Gori smanjen je za 4.008. Uprava za statistiku (MONSTAT) objavila je i da je u odnosu na jul iz prošle godine broj zaposlenih pao za više od 41.000, prenosi Blic. Najviše su stradali sektori usluga, smeštaja i ishrane gde je broj zaposlenih smanjen za 12.254 ljudi. U trgovini je broj zaposlenih smanjen za 7.785, a u administrativnim i pomoćnim uslugama otkaz je dobilo 6.462 ljudi.
Ako bi se posmatralo po opštinama, najveći pad upravo se vidi u najpopularnijim turističkim centrima - Budvi, Herceg Novom, Tivtu, Žabljaku... Tako je u Budvi došlo do pada broja zaposlenih od čak 35,2 odsto, Herceg Novom i Tivtu po 29 odsto, Žabljaku 25 odsto, dok je jedina opština sa međugodišnjim rastom broja zaposlenih bila Plav.
Pri smanjenju broja zaposlenih, smanjen je i fond zarada. Najveće smanjenje fonda zarada imali su Budva od 34,8 odsto, Tivat od 31,3 odsto i Herceg Novi od 29,1 odsto. Smanjen je i broj turista za 84,2 odsto, što je smanjilo i maloprodaju…
Već smo naglasili da će kretanja na tržištu rada u nastavku godine zavisiti od epidemiološke situacije, ali i od odgovora vlasti na taj izazov. Različite zemlje, shodno konkretnim prilikama, različito reaguju i donose odluke primerene situaciji, kako bi ublažile udar pandemije COVID-19 na privredne tokove i društvo u celini. Šta će biti sutra, danas niko sa sigurnošću ne može reći.

Tekst objavljen u časopisu DRVOtehnika, broj 68, oktobar 2020.