Drvo u sprezi sa betonom

U vremenu klimatskih promena, tehnologija ubrzano traga za rešenjima koja su prihvatljivija za životnu sredinu. Tako, u građevinarstvu je odavno postavljeno pitanje da li se klasični sistem betona armiranog čelikom može zameniti nečim drugim, ne gubeći funkcionalnost i svojstva. Još konkretnije, pitanje se odnosilo da li ta supstitucija može biti drvo, kao odvajkada najprihvatljiviji materijal gradnje. Austrijska kompanija CREE (Creative Resource & Energy Efficiency) razvila je interesantno rešenje prefabrikovanog sistema gradnje koji za konstrukciju koristi drvo i beton. Sistem je demonstriran na osmospratnoj zgradi u Austriji, LCT 1, podignutoj 2012. godine. Oduševljenje ovim mogućnostima gradnje najjače je odjeknulo na američkom kontinentu, poznatom po obilju drveta, pa je tako grad Vankuver (Kanada) naručio projekat solitera od 40 spratova zasnovan upravo na ovoj tehnologiji.
Projektant, CEI Architecture, zamislio je ovaj soliter kao objekat naprednog, futurističkog dizajna, koji u sebi inkorporira principe ekološke održivosti, vizuelne ikoničnosti, bespogovorne funkcionalnosti i adaptibilnosti, ali i opšteg utiska topline. Urbana građevina, namenjena u poslovne i komercijalne svrhe, u svojoj arhitekturi preferira drvo kao materijal, i to kao na eksterijeru, tako i u enterijeru. Ova činjenica direktno je povezana sa korisnicima u aspektu efekta smanjenja stresa i očuvanja njihovog zdravlja, kako zbog već poznatog fenomena biofilije – instinktivne povezanosi i afiniteta čoveka prema prirodnim materijalima, tako i zbog rezultata nedavno objavljene studije Univerziteta – British Columbia” pod nazivom “Drvo i čovekovo zdravlje”.
Osnova zgrade je ploča dimenzija 45 x 27,5 m sa centralnim jezgrom od betona. Četiri betonska stuba postavljena su po obodu tako da mogu da prihvate hibridne CREE panele dužine 9 metara. Tavanice su pravljene od kompozitnog materijala beton-drvo koji se oslanja na elastičnost drveta i izdržljivost betona na pritisak. Dobijeni materijal je veoma dobar i što se tiče nosivosti, ali i što se tiče izolacije i akustičnosti. Zgrada je mnogo lakša od klasičnog betonsko-čeličnog objekta tih dimenzija, što je izuzetno značajno i zbog njenih seizmičkih svojstava, a ekološki uticaj objekta na okolinu je takođe mnogostruko manji no klasični pandan. Na kraju, drveno-betonski paneli su montažno-demontažnog karaktera, što znači da veoma lako i bezbolno podnose promene namene ili funkcionalne organizacije prostora.

Fotografije: http://www.ceiarchitecture.com i http://www.creebyrhomberg.com

Tekst objavljen u časopisu DRVOtehnika, jul 2017.