Drvo u savremenom beogradskom enterijeru
Interesantan stan u Mačvanskoj ulici u Beogradu, kao jedno od reprezentativnih novijih ostvarenja beogradske škole enterijera, odlikuje se zapaženim i vrlo svojevrsnim odnosom prema upotrebi drveta.
Kliknite na sliku za veći prikaz
Foto: Ana Kostić
Stan, narativnog i kompleksnog enterijerskog rešenja, moderan je ali u isto vreme sa jasnim evokacijama tradicije. Pored toga, on je i nedvosmisleno autorski, što je iskazano u nizu inventivnih i originalnih rešenja među kojima se znatan deo odnosi upravo na drvo. Arhitekta Đorđe Gec, beogradski graditelj srednje generacije, ovim projektom zapravo nastavlja svoja ranije započeta istraživanja materijalizacije, primene obrade drveta u enterijeru.
Znatan deo spoljašnjih zidova stana poseduje oblogu od hrastovih dasaka obojenih u belo. Na mestima punog zida ova obloga je fiksna, a na mestima prozorskih otvora ona ima mogućnost otvaranja i postaje žaluzina. Zahvaljujući njoj, prostor uvek ima neophodan minimum svetla, koje se može uvećavati po želji i potrebi vlasnika. Ovim je zapravo fasada zgrade „preprojektovana” iznutra, po novoj zamisli autora a u korist kvaliteta života vlasnika. Tako, uz pomoć nje dobija se „brana” od pogleda iz susednih stanova, lociranih međusobno blizu usled guste izgrađenosti centralne gradske zone. Kada su žaluzine otvorene, kroz njih u enterijer ulaze impresivne vizure Hrama svetog Save. Njegova belina se stapa sa belinom drvene obloge, brišući granice između enterijera i eksterijera.
Zahvaljujući drvenoj daščanoj oblozi prostor stana ima izrazit karakter metamorfozibilnosti. Uz nju život u stanu postaje dinamičan, sklon brzom i lakom menjanju atmosfere. Ne samo uz pomoć svetlosti, lice prostora se menja i fizičkim zahvatima – promenom rasporeda polica koje su postavljene u prorezu između dasaka na fiksnim delovima drvene obloge. Njihovim pomeranjem levo-desno, vađenjem i/ili stavljanjem ispod-iznad, prostor se nepresatno menja, osvežava, i povrh svega pruža vlasniku mogućnost da konstantno i samostalno interveniše u sopstvenom životnom kutku.
Iako jedinstvena, dnevna zona je funkcionalno podeljena na više ambijentalnih celina (kuhinja, trpezarija, lounge, prostor za gledanje filmova, radni deo), koje funkcionišu zajedno ali po potrebi mogu i da se i odvoje. S obzirom da vlasnici vole da kuvaju ali i da se druže, ova dva bitna segmenta njihovog života su spojena, rezultujući velikom otvorenom kuhinjom kao epicentrom prostora. Trpezarijski sto i šank su takođe od hrastovih dasaka, ostavljenih u sopstvenoj, natur boji. Drvo u kombinaciji sa inoksom stvara neophodan kontrast u kompoziciji, što dovodi do njene razigranosti, ali prevaga izraza u svakom trenutku počiva na drvetu, kao toplijem, „životnijem”, a samim tim i nadmoćnijem elementu.
Nadomak kuhinje smešten je „crni kubus” – funkcionalno-oblikovna jedinica koja sadrži rashladne vitrine za hranu i vino, kupatilo, spavaću sobu… Napravljen je kao obloga od crnog medijapana, koji ima mogućnost pisanja i brisanja kredom, kao školska tabla. Bilo da ga koriste kao dnevni podsetnik obaveza, notes za kulinarske recepte, svesku porodičnih poruka, on predstavlja nešto kao živi album vlasnika.
U ovom stanu drvo je, na kraju, zastupljeno i u pojedinačnim komadima mobilijara. Njihova paleta zasnovana je na slobodnom izboru vlasnika, bez opterećenosti aktuelnim „trendom” i imperativom brendiranosti – znatan broj komada nameštaja donet je iz prethodnog stana vlasnika, i vešto uklopljen u novi enterijer. Naglasak na prirodnosti i tradicionalnosti vidljiv je još jednom u poklonjenoj pažnji drvetu – hrastu, pa je od njega napravljena većina novog pokretnog mobilijara.
Konotacija drveta u ovom enterijerskom zapisu arhitekte Geca potcrtava univerzalno, vajkadašnje svojstvo i ulogu drveta u unutrašnjem prostoru – da obezbedi jedan jasan i ličan, topao i ležeran, prirodan i životan koncept prostora. Pri tome, autor i vlasnik jasno se odlučuju za urbano i moderno, ali ne negiraju tradicionalno; izražavaju se rečnikom minimalizma ali u pojedinim detaljima svesno postižu rustičan efekat; koliko ima discipline u njihovom manevrisanju, toliko se slavi i sloboda… Ipak, ključne reči ovog poduhvata ostaju inovativnost, koketnost i svežina, i sve nalaze svoje izvorište u drvetu kao materijalu.
