Drvo kao koren života

Arhitekta Jong Ju Li je mlada i zanimljiva umetnička ličnost. Njegov biro nalazi se u Seulu, prestonici Južne Koreje, gradu koji spaja moderno i tradicionalno, poznatom po svom tempu života i zbog toga prozvanom „gradom koji nikada ne spava”. Ju Lija interesuje složena parametrija i arhitektonska tektonika u smislu novih zbirki uzoraka i teselacija zasnovanih na shemama protoka informacija. Njegova dela se usredsređuju na geometrijski eksperiment kao primarni kreativni i estetski gest graditeljstva, i momente kada informacije postaju ključne na razvojnom putu od konceptualnog procesa do stvarne konstrukcije. Školovan je u Njujorku, i tamo ostvaruje jednu liniju svoje karijere. Druga linija predstavlja njegov akademski rad na Nacionalnom univerzitetu za nauku i tehnologiju u Seulu. 

Ju Lijeva klupa-koren (Root Bench) u Umetničkom parku „Hangang” u Seulu predstavlja javni mobilijar u obliku kruga prečnika 30m. Ugrađena je u travu i prikazuje dinamičan oblik širenja korena po parku. U likovnom smislu pruža jak vizuelni stimulus stvarajući snažan kontrast pozadini prostranog otvorenog parka. U ovom kompleksu posetioci se mogu odmoriti dok sede, leže ili se oslanjaju na njegove vijugave „korenčiće”. Glavni koncept predstavlja organski oblik koji se širi iz centra, stvarajući prostornu povezanost. Ovo umetničko delo dizajnirano je računarskim algoritmom i kao takvo inauguriše dinamičnost trodimenzionalne geometrije. Metalni okvir sa betonskim podnožjem podupire celokupan oblik kao glavna konstrukcija, dok ga drvena „paluba” pokriva. 
Primenom drveta kao poznatog materijala za završnu obradu ovaj mobilijar lako se konzumira i prihvata u ljudskoj svesti, ali i održava i uklapa u zeleni ambijent. Zrakasta i transparentna struktura stopljena je u travu, i na taj način briše granicu između veštačke instalacije i prirodnog okruženja. Dok komuniciraju jedni sa drugima, ili samostalno meditiraju, posetioci se osećaju prijatno u prostoru za odmor i istovremeno uživaju u umetničkom delu. Takođe, ovaj parkovski opus savršeno funkcioniše kao nameštaj sa tri različite visine: dečija stolica (250 mm), stolica za odrasle (450 mm) i sto (75 mm). Ovakvo ritmičko ustrojstvo nagoveštava novu dimenziju parka „Hangang” i pruža različite aspekte užitka. 

Da bi se intenzivno artikulisalo širenje korenovog sistema, u procesu dizajniranja primenjuje se reakciono-difuzijski sistem. Ovaj matematički model opisuje promenu u prostoru i vremenu koncentracije jedne ili više hemijskih supstanci. Sve je urađeno po principu primarnih hemijskih reakcija u kojima se supstance transformišu jedna u drugu, kao i difuzije koja dovodi do širenja supstanci u prostoru. Kroz tako dobijeni algoritam generiše se sveukupna radijalna forma sa prednjim planom (instalacija) koji se stapa u njegovu pozadinu (trava).

Ukupne površine 700 m², ova impresivna parkovska instalacija sa primenjenom funkcijom predstavlja ne samo znamenitost, već i neobičnost grada u kome se nalazi. Univerzalne simbolike, oslobođena vremenske i stilsko-trendovske konotacije, bazirana na drvetu kao vajkadašnjem materijalu, ona nudi potpuno drugačiji ambijent u odnosu na nebodere preko puta. Doduše, blizina morske obale imala je uticaja na njenu kompoziciju, pri čemu su talasi stilizovani u konveksne oblike – klupe i stolove. Svojom bujnom korenskom formom delo odslikava ideju dinamike savremenog života, dok mu je tema upravo suprotna – odmor. Drvo se kao kao koren života pojavljuje u dva smisla – kao izbor materijala koji od početka sveta prati čoveka, i kao biljka koja omogućava život a na čijem početku postoji upravo klijanje i koren. Na taj način ono je originalna i nadahnuta alegorija dualiteta života i svega što postoji u nama i oko nas.

Tekst objavljen u časopisu DRVOtehnika broj 69, januar 2021.