DRVNI SEKTOR zabeležio veću proizvodnju i izvoz

 

Proizvodnja proizvoda od drveta, osim nameštaja, u 2021. godini beleži povećanje u odnosu na prethodnu godinu za 9,5%, dok je proizvodnja nameštaja u istom periodu smanjena za 13,8%. Podatak da je smanjena proizvodnja nameštaja u prošloj godini ogleda se u činjenici da je 2020. godine došlo do izrazitog povećanja proizvodnje i izvoza dušeka zbog vanrednih okolnosti i ogromne potražnje ovog proizvoda. To se u 2021. godini vratilo u realne granice i došlo je do smanjenja izvoza dušeka za 60 miliona dolara, što se odrazilo na statističke pokazatelje proizvodnje nameštaja i prikazalo nerealnu sliku, a činjenica je da i proizvodnja i izvoz svih proizvoda, osim dušeka, beleži povećanje u 2021. godini.

Spoljno-trgovinski pokazatelji za 2021. godinu govore o povećanju izvoza svih proizvoda drvne industrije. Izvoz proizvoda od drveta, osim nameštaja, u 2021. godini iznosio je 358 miliona dolara, dok je uvoz iznosio 387 miliona dolara.

Izvoz oblovine hrasta i četinara u 2021. godini dvostruko je veći od izvoza u prethodnoj godini i iznosio je 20 miliona dolara za hrast i 11 miliona dolara za čamove trupce. Izvoz hrastove oblovine povećan je u odnosu na 2020. godinu za 131,4%, dok je izvoz čamovine povećan za 64%.

Izvoz nameštaja samo od drveta (bez metalnog, od plastičnih masa i ostalih materijala) 2021. godine bio je tri puta veći od uvoza i iznosio je 332 miliona dolara i povećan je za 22,8% u odnosu na prethodnu godinu, dok je uvoz iznosio 113 miliona dolara i povećan je za 26,8%. 

Pojedinačno po proizvodima, najveći izvoz nameštaja je bio: drvenih sedišta 71 milion dolara i povećan je u odnosu na 2020. godinu za 18,7%, nameštaja za spavaće sobe 40 miliona dolara i povećan je za 23,1% u odnosu na prethodnu godinu, zatim nameštaj za dnevne sobe i trpezarije 38 miliona dolara (povećanje za 19,4%), kuhinjski nameštaj 13 miliona dolara (povećanje za 19,1%). Takođe, ostvaren je veliki izvoz delova nameštaja od drveta 23 miliona dolara (povećanje za 26%). Ovo su realni pokazatelji (povećanje izvoza) obzirom na prošlogodišnje vanredne okolnosti. Drastično smanjenje izvoza bilo je kod dušeka za 74%, ali je taj podatak razumljiv, jer je prošle godine došlo do enormnog povećanja izvoza dušeka iz poznatih razloga. Izvoz dušeka za devet meseci 2021. godine iznosio je 23 miliona dolara.

Izvoz proizvoda od drveta, osim nameštaja, za 2021. godinu povećan je za 26,2%. Po proizvodima, povećan je izvoz oblovine za 99%, rezane građe za 34,9%, ploče iverice za 28,8%, ploče vlaknatice za 18,3%, šper ploče za 11,3%, ambalaža od drveta za 30,5%, građevinska stolarija za 14% i ostali proizvodi od drveta za 13,8%. Pad izvoza je zabeležen kod ogrevnog drveta za 5,5%. 

Kada posmatramo izvoz nameštaja po zemljama (carinska tarifa 94) vidimo da su tržišta sa najvećim izvozom Češka, Nemačka, Italija, Rumunija, Španija, ali to se ne odnosi na nameštaj od drveta, već na izvoz delova sedišta za automobilsku industriju, uglavnom od plastičnih masa, gde je izvoz iznosio blizu 250 miliona dolara. Izvoz nameštaja od drveta najveći je bio u zemlje bivše SFRJ.

Uvoz svih proizvoda od drveta, osim nameštaja, za 2021. godinu je povećan, ukupno za 32,1%. Povećan je uvoz oblovine za 30,1%, rezane građe za 39%, ploča iverica za 25,4%, ploča vlaknatica za 28,1%, šper ploča za 36,2%, ambalaže od drveta za 25,9%, građevinske stolarije za 31,1%, listova furnira za 20,1%, ogrevnog drveta za 123,8%.

 

 

Boreal

 

Problem nestašice drvne sirovine rezultira brojnim problemima koji prouzrokuju zastoj u procesu proizvodnje, nepoštovanje ugovornih obaveza prema kupcima, nemogućnost planiranja zapošljavanja, dodatnog angažovanja postojećih proizvodnih kapaciteta, proširenja proizvodnje  i infrastrukture.

Republika Srbija ima izuzetno skromne potencijale kada su u pitanju količine trupaca plemenitih lišćara koje se mogu proizvesti na godišnjem nivou, te je ovakvo stanje neodrživo na duži rok, jer preti da ozbiljno ugrozi domaću proizvodnju. Takođe, drvna sirovina nije obnovljiv resurs uzimajući u obzir vreme za koje je potrebno obnoviti šumski fond, pritom ne ugrožavajući biodiverzitet.

Sve navedeno dovodi do destabilizacije u poslovanju kompanija na domaćem tržištu, pogotovo u ruralnim područjima. Izvoz ove sirovine u velikom obimu je štetan za privredna društva koja su primorana da uvoze sirovinu.

Jedan od razloga za uspostavljanje kontrole seče i izvoza oblovine jeste i zaštita populacije tvrdih lišćara iz šuma u privatnom vlasništvu u Republici Srbiji, kako bi se očuvala i ekologija.

U vezi sa gore navedenim, Privredna komora Srbije predložila je Vladi RS preduzimanje mera u cilju otklanjanja urgentnog problema nekontrolisane seče i povećanja izvoza sirovina u obliku oblovine. Aktuelnom krizom u Ukrajini, ova inicijativa dobija na značaju, jer cene sirovina rastu kao posledica poremećaja u lancu snabdevanja energentima i kontinuiranog prisustva inflatornih pritisaka. 

 

Tim PKS