top-tech
Mailing lista
Pošaljite nam svoju E-Mail adresu i dobijaćete redovna obaveštenja u vidu newsletter-a.
Sigurnosno pitanje, molimo saberite dva broja:


OLX         X6R      
4 5    8    U     7F8
DR8   PCJ   GAY      
  L    3      T   M4O
RFB         O19      
Pretraga  
Članci i autorski tekstovi

Drvene konstrukcije u mojoj arhitektonskoj praksi

Časopis DRVOtehnika nastavlja seriju razgovora sa onima koji su decenijama nesebično i odano radeći u svojoj struci i na Beogradskom univerzitetu ostavili dubok trag i ostali u sećanju kolegama i velikom broju stručnjaka širom naše zemlje.

dr arh. Vojislav Kujundžić, profesor univerziteta u penziji, redovni član Inženjerske akademije Srbije
Ovoga puta naš sagovornik je dr arh. Vojislav Kujundžić, profesor univerziteta u penziji, redovni član Inženjerske akademije Srbije, čovek koji je u svojoj praksi, u svom naučnom i nastavnom radu dugom skoro pet decenija uvek nastojao i uspevao da poveže praksu i naučno-nastavni rad, a neposredni povod za naš razgovor je priznati patent za novu Konstrukciju višeslojnog, lepljenog krstasto lameliranog drvenog panela pod nazivom  α–LAM.  

Uz zahvalnost što ste se odazvali pozivu za razgovor, molim Vas, gospodine profesore, da nam kažete o kakvom se patentu radi, šta je to, lepljeni krstasti lamelirani drveni panel, pod nazivom α–LAM? 

– Da bih odgovorio na vaše pitanje, moram da vas podsetim da je lepljeno krstasto lamelirano drvo – KLD – jedna od poslednjih inovacija iz oblasti drvne industrije posvećenih graditeljstvu. Karakteriše ga jednostavnost, komfor i sigurnost pri izgradnji arhitektonskih objekata i objekata parternog uređenja prostora. Konstrukcije objekata sa panelima od lepljenog krstasto lameliranog drveta ističu se svojom jednostavnošću u realizaciji, transportu i u neprevaziđenoj brzini u montaži – jednostavnim ređanjem KLD panela pri izgradnji objekata. Sistem utire put primeni u izgradnji prizemnih i višeetažnih objekata različite namene  –  od stambenih preko industrijskih do institucionalnih, komercijalnih i sportskih objekata, čak i u seizmički zonama visokog rizika. Ovaj konstrukcijski i građevinski materijal nastao je početkom ovog veka u Austriji, da bi se za veoma kratko vreme proširio na Zapadnu Evropu. U Americi, Kanadi, Australiji i Novom Zelandu uspešno se razvija i primenjuje tek petnaestak godina. Takođe i brzina gradnje objekata u sistemu KLD ovaj skuplji građevinski materijal u konkurenciji sa betonom i zidanim konstrukcijama stavlja ga u superiorniji položaj i opravdava ga sa realnog ekonomskog stanovišta.

– Srbija, nažalost, zaključno sa 2021. godinom je ostvarila tek prve korake u osvajanju proizvodnje KLD i njegove primeni u graditeljstvu. Stručna arhitektonska i građevinska javnost je upoznata sa osnovnim principima projektovanja i izvođenja radova na izgradnji objekata sa konstrukcijom od KLD. Veliki doprinos na tom planu čini uvođenje ove tehničke i tehnološke discipline u univerzitetsko obrazovanje na arhitektonskim i građevinskim fakultetima u Srbiji, a beogradsko preduzeće LKV CENTAR d.o.o, je u saradnji sa austrijskim Hasslacherom, vodećom evropskom kompanijom u proizvodnji lepljenog krstasto lameliranog drveta pod nazivom X-LAM, primenilo ovu tehniku građenja na objektima koje je gradilo u Norveškoj.

– Kataloški složeni asortiman proizvoda, detalji veza, nastavaka, transporta i  montaže X-LAM tavanaičnih ploča i X-LAM zidnih panela, omogućuju projektantima njihovu veoma jednostavnu primenu pri projektovanju arhitektonskih objekata, čija je konstrukcija otporna na sva korisna, klimatska i seizmička opterećenja. Predlozi za izvođenje obloga potrebnih da se zadovolje svi uslovi građevinske fizike iz oblasti termike i akustike su kataloški specificirani prema mogućim potrebama. Takođe su razrađeni i svi principi ugradnje elemenata kućnih elektroinstalacija, instalacija grejanja, vodovoda i kanalizacije, uključujući predloge rešenja vertikalnih komunikacija: stepeništa i liftova u višeetažnim objektima.


Reprezentativni objekti izvedeni u lepljenom krstasto lameliranom drvetu​

–Tehnološki proces proizvodnje ovih površinskih  drvenih lepljenih nosača u sistemu X-LAM se potpuno razlikuje od proizvodnje linijskih nosača, koje je kod nas poznato kao Lepljeno lamelirano drvo i koje se već veoma dugo primenjuje u našem graditeljstvu. To me je podstaklo da se posvetim temeljnijem proučavanju ove nove tehnologije. Analizirajući promovisane tehnološke procese proizvodnje više evropskih proizvođača došao sam do zaključka da je osnovni ortogonalni sistem orijentacije lamela u gotovom proizvodu nedovoljno prostudiran, jer podrazumeva unakrsno postavljanje poprečnih lamela male dužine i dugih podužnih lamela. Za proizvodnju podužnih lamela dužine preko četiri metra potrebna je tehnološka linja na kojoj se lamele nastavljaju ostvarivanjem lepljenog zupčastog spoja. Manipulacija tankim lamelama velike dužine nije jednostavni postupak, koji proizvođači Krstasto lameliranog drveta rešavaju na različite veoma zahtevne načine. 

– U stanju tehnike sve poznate tehnološke sisteme proizvodnje KLD pločastih elemenata konstrukcija zidova, međuspratnih i krovnih konstrukcija u arhitektonskim objektima karakteriše formiranje višeslojnog pločastog elementa – panela sa neparnim brojem slepljenih slojeva lamela. Poznata su i nalaze se u širokoj upotrebi rešenja krstasto  lameliranog drveta – višeslojnih panela sa neparnim brojem slojeva. Lamele od rezane drvne građe u početnom – prvom sloju i svakom sledećem neparnom sloju postavljaju se paralelno sa podužnom ili poprečnom ivicom projektovanog panela. U parnim međuslojevima orijentacija lamela je upravna na orijentaciju susednih slojeva lamela, što je osnovna odlika ovih sistema proizvodnje KLD panela i takav proizvod drvne industrije poznat je pod imenom X–LAM, odnosno CLT (Cross Laminated Timber). Treba istaći da je srpska kompanija KOLAREVIĆ iz Ćićevca jedina u ovom delu Evrope tehnološki osposobljena i da proizvodi CLT – unakrsno lamelirano drvo.  

– Osnovni tehnički nedostatak ovakvog rešenja proizvodnje X– LAM panela sastoji se u ograničenoj vertikalnoj nosivosti istog, kada se koristi kao noseći zid. Naime, u ovakvoj konstrukciji nosivog zida, sva vertikalna opterećenja prihvataju samo vertikalno postavljene lamele u panelu. Horizontalno orijentisane lamele u panelu ne mogu prihvatiti pritiske, zbog veoma male nosivosti drveta upravno na pravac drvnih vlakanaca. To znači da je radna, nosiva površina panela tipa X–LAM redukovana na 50% poprečnog preseka panela. 

– Najčešće, iz transportnih razloga, standardni formati X–LAM panela iznose 13.5 m x 3.0 m sa neparnim brojem slojeva uz uslov da poprečni i podužni preseci panela moraju imati podjednaku površinu radnog preseka. Tehnološki nedostatak ovakve konstrukcije panela ogleda se i u potrebi da se, za razliku od poprečnih lamela, koje se proizvode od rezane građe standardnih dužina, podužne lamele formiraju na liniji za podužni nastavak, lepljenjem zupčastih poprečnih veza, što čini ovakav tehnološki proces u pripremi proizvodnje panela veoma složenim, a samim tim i nedovoljno ekonomičnim.   

Konstrukcija Manježa ergele Zobnatica kod Bačke Topole u lepljenom lameliranom drvetu
Konstrukcija  Manježa ergele Zobnatica kod Bačke Topole u lepljenom lameliranom drvetu 

– Tehnički problem koji sam rešio ovim pronalaskom sastoji se u konstruisanju višeslojnog lepljenog panela u tehnici Krstasto lameliranog drveta. Sada, primenom drvenih lamela, postavljenih pod uglom između 0o i 90o u prvom i svim neparnim  slojevima i lamela, zatim postavljenih pod uglom između 90o  i 180o u drugom i svim parnim slojevima, međusobno slepljenih lepilom, omogućena je izrada novog α–LAM – krstasto lameliranog drvenog panela. Ovako formirani zidni panel ili međuspratna, odnosno krovna konstrukcija imaju povećanu nosivost stalnog, korisnog i klimatskog  opterećenja, uz veoma pojednostavljeni tehnološki proces proizvodnje i uz značajnu uštedu u drvnoj građi.                          

– Prema ovom pronalasku, α–LAM paneli se razlikuje od konstrukcije X–LAM panela  najpre u broju međusobno slepljenih slojeva, a zatim u orijentaciji lamela u međusobno slepljenim slojevima u odnosu na podužnu ivicu pravougaonog panela i, ponajviše, u pojednostavljenju tehnološkog procesa pripreme drvnog materijala za industrijsku proizvodnju krstasto lameliranih konstrukcija. Broj slojeva u konstrukciji α–LAM panela može biti paran i neparan, čak i da je najmanji broj slojeva dva. Orijentacijom lamela pod uglom različitim od 90o odnosu na stranice pravougaonih oblika KLD panela uvode se svi slojevi panela u prihvatanje komponenata aksijalnih sila ili momenata savijanja opterećenih elemenata konstrukcije objekta u pravcu vlakanaca drvne građe, što značajno povećava kapacitete nosivosti α–LAM panela u odnsu na nosivost X–LAM panela iste debljine. Debljina lamela u jednom sloju α–LAM panela mora biti ista, dok širina lamela u tom istom sloju može biti različita. U različitim slojevima α–LAM panela debljina lamela može biti različita. U parnim i neparnim slojevima uglovi nagiba prema podužnoj osi pravougaonog panela ne moraju imati istu vrednost. Kod trapezastih oblika površina panela dužine lamela su različite. Za tehnološki proces proizvodnje α–LAM panela koristi se rezana građa, daska debljine 24 mm i fosna debljine 48 mm standardne dužine 4.0 m. Širina pravougaonog α–LAM panela od takve građe, u zavisnosti od ugla nagiba lamela se kreće od 2.75 do 3.95 m, bez podužnog nastavljanja lamela – objašnjava profesor Kujundžić. 

Da li ste, radeći na patentu, dosledno sprovodili uporednu analizu primene nove tehnologije u odnosu na standardnu X – LAM tehnologiju?

– Da, da. Po prijavi patenta moj mlađi kolega, prof. dr Žikica Tekić, mi je pomogao da na teorijskoj osnovi, računski, proverimo nosivost α–LAM panela na pritisak i da te rezultate uporedimo sa proračunom nosivosti X–LAM panela istih dimenzija. Sproveden je proračun nosivosti klasičnog X–LAM panela i šest α–LAM panela različitih uglova nagiba bočnih i srednjih slojeva α–LAM panela istih spoljnih geometrijskih karakteristika. Rezultati proračuna su bili ohrabrujući. Razlika u nosivosti je bila sasvim očekivana.
Recite nam da li je bilo konkurencije na planu primene Vašeg pronalaska?
– Da, pronalazak je priznat. Sa aspekta teorije sve je lepo obrađeno i sve je lepo prihvaćeno, ali sam i do sada sve moje inovacije proveravao „in situ“. I ovog puta sam uspeo da organizujem proizvodnju uzoraka za eksperimentalno ispitivanje panela. Kolega Tekić i ja smo zamolili koleginicu, prof. dr Ljiljanu Kozarić, sa Građevinskog fakulteta u Subotici, da nam se pridruži. Uz lepu kolegijalnu pomoć u laboratoriji za ispitivanje konstrukcija na njenom Fakultetu ispitana je nosivost dve serije po tri uzorka: Serija A, kojoj pripadaju X–LAM paneli i serija B, u kojoj su α– LAM paneli sa orijentacijama bočnih lamela od 60o. Paneli su podvrgnuti centričnim opterećenjem do sloma.  
– Rezultati ispitivanja su me veoma obradovali, jer je srednja nosivost panela Serije A, pri lomu uzoraka, iznosila 663.00 kN, a srednja nosivost panela Serije B, takođe pri lomu uzoraka je bila 950.00 kN. Orijentacija bočnih lamela od 60o u seriji B povećala je nosivost KLD panela za čitava 43.29%.
– Eto, to je nedvosmisleni dokaz da u postojećim tehnološkim procesima proizvodnje Krstasto lepljenog lameliranog drveta ima mesta za inovacije, koje osim pojednostavljenja procesa proizvodnje odstranjivanjem linije za podužno nastavljanje lamela i pored promene ugla nagiba bočnih lamela, značajno povećava nosivost KLD panela.
Šta su bile Vaše ideje vodilje u oblikovanju konstruktivnih sistema arhitektonskih objekata i objekata parterne arhitekture?
– Puni radni vek proveo sam na propagandi ideje o nasušnoj potrebi za projektovanjem konstruktivnih sistema arhitektonskih objekata i objekata parterne arhitekture, uključujući pešačke mostove i pasarele, i to na dva uzajamno veoma bliska područja: kao saradnik u nastavi, kao profesor na Arhitektonskom fakultetu i kao projektant konstrukcija, koji svoje profesionalne stavove i istraživačke postulate proverava kroz  praksu i deli sa svojim studentima. 
– Tokom duge profesionalne karijere, moje učešće u profesionalnom radu se odvijalo, kako već rekoh, na dva paralelna i kompatibilna nivoa: naučnoistraživački i obrazovni rad na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu i aktivno učešće u projektovanju konstrukcija arhitektonskih objekata i objekata parterne arhitekture.
– Na Arhitektonskom fakultetu sam, u zvanju asistenta, učestvovao u radu sa studentima na primenjenim predmetima. Takva moja profesionalna orijentacija je bila divan preduslov da se u praksi intenzivno bavim primenom standardnih i nestandardnih konstruktivnih sistema u konstrukcijama arhitektonskih objekata. Prvih desetak godina rada sam posvetio projektovanju betonskih i, povremeno, metalnih konstrukcija. Imao sam veliku sreću da stručnu karijeru započnem kao saradnik na projektovanju konstrukcija kod prof. Slobodana Romića, velikog poznavaoca betonskih konstrukcija, odličnog pedagoga i vrsnog praktičara i prof. Milorada Dimitrijevića, takođe odličnog profesora, praktičara širokog opsega i velikog menadžera u graditeljstvu. Na samom početku karijere učestvovao sam u projektovanju konstrukcija nekoliko velikih objekata sa armiranobetonskom konstrukcijom: zgrada Elektrotehničkog fakulteta na Novom Beogradu projekat prof. Nikole Dobrovića, poslovna zgrada novinske kuće „Dnevnik“ u Novom Sadu, hotel „Albatros“ u Cavtatu, stambeno  naselje „Julino brdo“ u Beogradu, grupacija A-8 i A-9 stambenog naselja Kijevo – Kneževac (Labudovo brdo) u Beogradu, poslovna zgrada  „Energoinvesta“ u Beogradu, hotela „As“ u Petrovcu na Moru... Kao saradnik prof. dr Oskara Hrabovskog radio sam na projektu konstrukcije u čeliku za Fabriku obuće u Debeljači i nekim manjim objektima, na kojima sam stekao lepo projektantsko iskustvo, tako da sam, nešto kasnije, 1975. godine, sarađujući sa kolegama iz Projektnog biroa Zavoda za fizičku kulturu u Novom Sadu, projektovao krovnu konstrukciju u čeliku na Velikoj sportskoj hali Centra za fizičku kulturu u Vrbasu (rešetkasta prosta greda raspona 40,00 m). Još tih dana sam prihvatio kao svoju čuvenu sentenciju: dobar konstrukter ne sme imati predrasuda prema konstrukcijskim materijalima. Svaki od njih − beton, metal, opeka, drvo − najbolji su, ako su upotrebljeni na pravom mestu i na pravi način. Ovu poruku sam veoma  poštovao do kraja profesionalne karijere – kaže prof. dr Vojislav Kujundžić.

Vi ste diplomirali na Konstruktorskom odseku Arhitektonskog fakulteta u Beogradu. Da li je već tada, tokom studija, Vaša vizija bila arhitektonsko konstrukterstvo?

– Inficiran praksom kod dva izuzetna praktičara, Romića i Dimitrijevića, svio sam svoje profesionalno gnezdo u konstrukterstvu. Prvih desetak godina sam radio na istraživanjima i realizacijama projekata u betonu i čeliku i to sa mnogo entuzijazma. Tako sam stekao dovoljno veliku stručnu bazu i mogao da započnem samostalni rad na konstruisanju objekata. Trudio sam se da ne ponovim istu konstrukciju na projektima dva objekta, da primenim različite sisteme metalnih i betonskih konstrukcija i temelja tih konstrukcija. Uspevao sam da pojednostavim način armiranja betonskih struktura ili izvođenje radova na objektima za koje sam radio projekte konstrukcija. Iz te grupe objekata, čiji sam konstruktivni sistem u armiranom betonu samostalno projektovao, izdvajam grupaciju objekata A-8 i A-9 u stambenom naselju Kijevo – Kneževac (Labudovo brdo) i niz jednostavnih objekata na vojnim aerodromima u Kuvajtu, jer sam na tim objektima uspešno sproveo ideju o armiranju ploča mrežastom armaturom samo u donjoj zoni u statičkom sistemu niza prostih greda, a ne kao sistem kontinualnih ploča. 

– Onda su u našu konstruktorsku praksu počele da stižu informatičke inovacije. Moj dragi prvi džepni kalkulator je imao samo četiri računske radnje, bez decimalnog zapisa, a trošio je dve četvrtaste baterije od 4.5 V na dan. Bio sam oduševljen tom tehnikom. Menjali su se kalkulatori dok se nije pojavio prvi mali PC. Zvao se Sinclair ZX81 i na njemu sam napravio prvi program u programskom jeziku Basic za proračun proste grede opterećene jednakopodeljenim opterećenjem. Program ničemu nije služio, ali sam bio ohrabren mojim programerskim umećem da nastavim i razvijam moje aktivno bavljenje softverskim ostvarenjima. Vrhunac mog programerskog rada je kreacija Programskog paketa za projektovanje, proračun, dimenzionisanje i izradu radioničke dokumentacije u Sistemu lakih krovnih vezača.  U zvanju docenta na Arhitektonskom fakultetu uveo sam novi predmet iz oblasti savremenih Sistema drvenih konstrukcija u arhitektonskoj praksi. Predmet se lepo razvijao, tako da se u mnogim diplomskim radovima drvo pojavljivalo kao osnovni konstruktivni sistem objekata. Učešće u nastavi sam obogatio izdavanjem više knjiga i udžbenika. Neke od tih knjiga su korišćene na više Građevinskih fakulteta. Recite nam nešto o oceni Vašeg rada od strane stručne javnosti.

– Pomenuću samo dva uspeha koja sam ostvario na planu oblikovanja konstruktivnih sistema arhitektonskih objekata u drvetu: prvi je zajedničko priznanje na Trećem salonu arhitekture ’76. mom kolegi arh. Laslu Filepu i meni, kada smo nagrađeni priznanjem za detalj na konstrukciji u drvetu nadstrešnice nad gledalištem stadiona Vojvodine u Novom Sadu. Drugi uspeh je projekat konstrukcije za veliki manjež ergele „Zobnatica” u Bačkoj Topoli. Konstrukciji ovog objekta je dodeljeno priznanje na 15. Salonu arhitekture 1989. godine  i to „za izuzetno uspelu dinamičnu kompoziciju konstrukcije”. Društvo građevinskih inženjera Srbije je ovom objektu dodelilo nagradu za najbolje konstruktorsko ostvarenje u Srbiji za 1988. godinu i kandidovalo ga za Godišnju nagradu Saveza društava građevinskih konstruktera Jugoslavije. Na predloge više radnih organizacija, Arhitektonski fakultet je te, 1988. godine, istakao moju kandidaturu za Oktobarsku nagradu grada Beograda iz oblasti arhitekture, za realizovan projekat „Manjež Zobnatica”.

– Drvene konstrukcije postaju moja potpuna preokupacija i veoma hrabro i odvažno sam se izborio za uvođenje novih tehnologija u građenju arhitektonskih i građevinskih objekata u drvetu i važnog principa da se konstruktivni sistem mora detaljno analizirati i pažljivo oblikovati, kako bi zadovoljili sve funkcionalne i estetske zahteve arhitekte - projektanta uz izvođenje neophodnih dokaza iz oblasti statike i dinamike inženjerskih konstrukcija u arhitekturi.

– Krajem 2014. godine promovisao sam moju automonografiju pod naslovom Drvene konstrukcije u mojoj arhitektonskoj praksi da se, sa još uvek male istorijske distance, zabeleži razvojni put primene savremenih sistema drvenih konstrukcija na teritoriji Balkana. Zatim, da se ukaže na neslućene potencijale u oblikovnom, estetskom, funkcionalnom, tehničkom, tehnološkom smislu mogućnosti građenja u drvetu, tehnologije kojom se dičila naša narodna arhitektura i pred jednim Korbizjeom. Da dodam meni značajnu repliku iz vremena kada sam sarađivao sa projektnim biroom „Jugodrva” iz Beograda. Ekipa arhitekata i inženjera iz tog biroa, ja sam bio među njima, vratila se sa Sajma građevinarstva u Hanoveru početkom osamdesetih godina dvadesetog veka. Pri podnošenju usmenog izveštaja sa ovog službenog puta, jedan od direktora „Jugodrva” je tražio da iznesemo naša zapažanja o nivou graditeljskih dostignuća u Evropi. Na moj odgovor da nismo videli ništa novo, usledio je prekorni komentar: „Zašto ste, onda, išli na taj put?!” Malo ko je mogao da shvati da smo već tada imali objekte i njihove konstrukcije u lepljenom drvetu sasvim na visini evropskih dostignuća, i da je vrlo često veoma vredno proveriti sopstveni nivo stvaralačkog rada posetom jednom od najvrednijih sajmova građevinarstva u Evropi. Dalje, a taj razlog za napore da ovaj rukopis doživi svetlo dana meni je veoma značajan, jeste želja da se podstakne razmišljanje o principima i načinima projektovanja konstrukcija, kakve sam ja zastupao tokom svog profesionalnog rada u praksi i u univerzitetskom obrazovanju generacija mladih arhitekata. Razlog više za moje tvrdoglavo insistiranje na potrebi za oblikovanjem konstruktivnih sistema jeste i meni neverovatan način razmišljanja inženjera konstruktivaca o uslovima pod kojima je trebalo izraditi projekat za obnovu Avalskog tornja, srušenog 1999. godine. Da podsetim: stablo porušenog tornja je u horizontalnom preseku jednakostranični trougao sa dužinom strane l = 7.00 m i sa debljinom armiranobetonskog zida od 15 cm. Predlog inženjera konstruktivaca pred izradu projekta obnove bio je da se strana trougla poveća na 8.00 m i debljina zida na 20 cm! Inženjeri kojima je na raspolaganju najviši nivo IT opreme za projektovanje, kojima je na raspolaganju primena daleko razvijenije tehnologije građenja, u poređenju sa stanjem u kome je dobri stari ing. Krstić na logartimaru sračunao, a građevinci Građevinskog preduzeća “Rad” iz Beograda izgradili Avalski toranj daleke 1965. godine − tražili su četrdeset godina kasnije, 2005. godine, povećanje dimenzija preseka tornja, umesto da zatraže smanjenje dimenzija ovog spomenika arhitektonskog inženjerstva! Sticajem lepih okolnosti, bio sam rukovodilac tima projektanata koji su na Arhitektonskom fakultetu, za račun Ministarstva za kapitalne investicije, radili reviziju projekta obnove Avalskog tornja, i to, uz pomoć kolega revidenata, nisam dozvolio. O projektovanju treba misliti. 

I za kraj, šta biste još rekli, gospodine profesore, šta je Vaša poruka? 
– Profesionalni radni vek proveo sam u naporu da istaknem vrednosti detaljne inženjerske analize pri projektovanju konstruktivnih sistema, kao neophodne potrebe u organizaciji projekta konstrukcije objekta. Svoje teze sam proverio i dokazao kroz više od 150 realizovanih značajnijih konstrukcija objekata u betonu i čeliku, kroz 165 idejnih i glavnih projekata izvedenih konstrukcija u tehnologiji lepljenog lameliranog drveta raspona do 60.00 m i kroz više stotina izvedenih objekata u sistemu LKV (Laki krovni vezači). Primenom LKV naborastog rešetkastog sistema na krovnoj konstrukciji Sportske dvorane u Medveđi i realizacijom prototipa prednapregnute geodezijske kupole u kombinaciji tenda/LKV sistem, ukazao sam na mogućnosti primene drveta u arhitekturi i graditeljstvu i na puteve stručne i naučne analize konstrukcija koje su do sada izvođene u metalu ili betonu kao tanke ljuske. 
– Ako bih bio u situaciji da ponovo biram svoj profesionalni put, siguran sam da bih izabrao ovaj kojim sam koračao poslednjih 50 godina, ali bi korak morao da bude brži i duži, a put bez praznog hoda, koji me je povremeno sputavao u radu i u razvoju – kaže na kraju našeg razgovora prof. dr Vojislav Kujundžić.

Fotografije: arhiva prof. dr V. Kujundžić

Tekst je objavljen u časopisu DRVOtehnika, broj 73, januar 2022.