top-tech
Mailing lista
Pošaljite nam svoju E-Mail adresu i dobijaćete redovna obaveštenja u vidu newsletter-a.
Sigurnosno pitanje, molimo saberite dva broja:


RKA         HRX      
O      R      Y   5A7
R5J   2L3   HF7      
P F    7      G   T4Y
YW4         QHD      
Pretraga  
Članci i autorski tekstovi

Drvena kuća u Japanu

Piše: mr Mare Janakova Grujić, istoričar umetnosti

Japanska drvena kuća

U tihom gradu Akaši (prefektura Hjogo, Japan) sagrađena je zanimljiva drvena kuća od strane arhitekte Jousakua Tsutsumija, iz arhitektonskog studija „Arbol”. Neveliki u osnovi (81 m2), ovaj jednoetažni objekat poseduje u planskoj organizaciji tri nezavisne celine. Prva predstavlja tradicionalnu čajnu sobu sa tatami podom (tradicionalna prostirka od pirinčane slame), druga je prostrana dnevna soba sa kuhinjom i trpezarijom, a treća je spavaći blok sa kupatilom.
Svaka od njih poseduje svoju baštu, pa tako na parceli postoje tri unutrašnja dvorišta, koja stoje u vrlo pažljivo osmišljenoj vezi sa enterijerom. Prva, odnosno prednja bašta, namenjena je vrtu, i u vezi je sa čajnom sobom; članovi porodice mogu da je koriste za najrazličitije namene. Središnja je bašta za posmatranje i vizuelno uživanje, dok je treća smeštena pozadi kuće, i sadrži privatni porodični prostor i vešeraj. Dnevno-trpezarijski prostor lociran je u središtu objekta i oslanja se na sva tri unutrašnja dvorišta, pružajući osećaj beskrajne ekspanzije ka spoljnom svetu iz komfora doma.
Unutrašnja dvorišta su popularna u mnogim japanskim kućama, budući da se radi o gusto naseljenim područjima sa retkom vegetacijom, usled čega su objekti često u neposrednoj blizini jedan drugom. Tradicionalna japanska kuća predstavlja sintezu sa prirodom odnosno vrtom, i japanska kultura življenja oduvek neguje poseban, snažan osećaj prema Naturi. Prema rečima arhitekata, postojanje višestrukih zatvorenih dvorišta na objektu ima za cilj da stvori „harmoniju ljudi i prostora”, gde članovi porodice mogu uživati u prirodi, ali ipak zadržati osećaj privatnosti.

Japanska drvena kuća

Prilikom naručivanja projekta, vlasnici su želeli da kreiraju harmonizovan prostor prepun privatnosti, blizak prirodi i duhovit u svom konceptu. Otud nepretencioznog prostora bogatog „životnim elementima”, minimalnih barijera između enterijera i eksterijera, jednostavnog ali angažovanog odnosa celine i detalja, i na kraju – drveta kao gotovo jedinog elementa materijalizacije.
Sistem osvetljenja u kući je jedinstven. Kuća dobija direktne sunčeve zrake ali i refleksije sa eksterijernih zidova. Popodnevno sunce se probija kroz drveće, i tako putuje direktno u prostorije tokom letnjih meseci, dok tokom zime, kada je kuća kompletno zatvorena, vlasnici uživaju maksimalnu udobnost i privatnost dok posmatraju prirodu preko velikih staklenih zidova. U celini, prirodno dnevno osvetljenje je meko i nežno, dizajnirano da rasprši i zasija kroz celu kuću, tako da članovi porodice mogu da uživaju u menama godišnjih doba odnosno dnevnom kretanju sunčeve svetlosti.
Gledano spolja, kuća ima nedvosmislen hermetizovan izgled, i takva zatvorenost bila je neophodna zbog brige o privatnosti. Međutim, unutrašnjost se odlikuje toplom i živopisnom ekspresivnošću zahvaljujući ozelenjenim unutrašnjim zidovima i rastinju (koje bi, da se nalazi ispred kuće, neprekidno privlačilo pažnju prolaznika), kao i zanimljivom ritmu tačkastog osvetljenja koje emituje perforirani ventilacioni sistem na fasadi. Prateći dizajn eksterijera od drveta, unutrašnjost kuće uglavnom se sastoji od drvenog nameštaja i fiksnog mobilijara. Jedan jednostavan, minimalistički i naturalni izraz enterijera upotpunjen je u svakom kadru zelenilom i nebom.

Drvena kuća u Japanu
Foto - arhiva autora.

Tokom izgradnje izabrani su izolacioni materijali koji ne sadrže hemikalije, vodonepropusni spoljni zidovi sa visokom termičkom barijerom, a unutrašnja gipsana obrada potiče takođe od prirodnih materijala i svojom belinom daje utisak dubljeg prostora. Sistem ventilacije je inovativan – zasniva se na prirodnom sistemu hlađenja, koji uvodi svež vazduh iz zadnjeg dela parcele, a zahvaljujući smeštanju prozora tik do dvorišta ventilacija je na visokom nivou čak i u kišnim danima. Moderna peć na drva ugrađena je na ulaznom zemljanom podu, budući da je vlasnik želeo da mu deca rastu u zimskoj sezoni slušajući zvuk pucketanja vatre.
Odabir materijala baziran je na raznim vrstama drveta – ono je upotrebljeno za pod, spoljne zidove tj. fasadu, pa i za manje delove kao što su stubovi, grede, pergola i sl. Korišćene su tri vrste drveta: kedar, japanski čempres i smreka, i svako drvo je iskorišćeno na najbolji mogući način odnosno za najadekvatnije pozicije u objektu.
Projekat predstavlja timski rad multidisciplinarnog tipa. Svaki član tima, bilo da se radi o mobilijaru, hortikulturi, enterijeru, rasveti, uradio je svoj deo posla sa punom pažnjom i entuzijazmom, vodeći računa da ispoštuje autorsku zamisao celine.

Tekst objavljen u časopisu DRVOtehnika, jul 2019.