top-tech
Mailing lista
Pošaljite nam svoju E-Mail adresu i dobijaćete redovna obaveštenja u vidu newsletter-a.
Sigurnosno pitanje, molimo saberite dva broja:


J7G         G2O      
  I    2    3 K   AUH
JRJ   MFJ   7AT      
  T    L      D   UY4
K1A         4FX      
Pretraga  
Članci i autorski tekstovi

Drvena kuća u Japanu

Piše: mr Mare Janakova Grujić, istoričar umetnosti

Arhitekta Keisuke Madea projektovao je zanimljivu drvenu kuću za investitore u Okajama prefekturi u Japanu. To je objekat nalik na pećinu površine 138 m2 koji je ugrađen u padinu tako da ima pogled od 360 stepeni na okolinu. Odnos između građenog i zatečenog prostora je takav da oni istovremeno koegzistiraju, prožimaju se i nadopunjuju, pružajući korisnicima zaista vanredan doživljaj i potpuno unapređeni kvalitet života. Enterijer kuće, koji je produžetak spoljašnjeg prostora, koncipiran je kao medij koji spaja površine vanjskog sa pužolikim, zakrivljenim zidovima unutrašnjosti – ceo prostor je izuzetno dobro osvetljen i opremljen monumentalnim otvorima.
Dominantni materijal gradnje predstavlja drvo. Njime su obloženi gotovo svi zidovi i podovi kuće, pa čak i plafoni i stepeništa. Osim drveta kao građe, u objektu je prisutno i živo drveće, zasađeno ili sačuvano tokom izgradnje. Ovakav neprikosnoveno human koncept života proistekao je iz ideje i želje samih vlasnika, mladog bračnog para sa detetom koji je želeo da pobegne iz preterano urbanog svakodnevnog sveta, i svojski je podržan i razrađen od strane arhitekte. Šljunak prisutan kao podloga u unutrašnjosti predstavlja metamorfozu zemljišta iz spoljašnjeg sveta, i duhovito se nadovezuje na iste takve parterne celine u dvorištu. Zato, granice između spoljašnjosti i unutrašnjosti zapravo i ne postoje.

Kuću čini ukupno šest podnih nivoa, uključujući i kružni pod koji je stvoren iskopavanjem zemljane površine. Svi oni spojeni su sa betonskim cilinidričnim jezgrom u centru kuće, koji u jednom delu objekta izgleda kao amfiteatar. Ovakva funkcionalno-organizaciona koncepcija omogućava originalno, cirkularno-protočno konzumiranje prostora, pri čemu su odaje nanizane kao u spirali, naizmenično sa terasama odnosno prodorima prema dvorištu.
Nedeljivost arhitekture od pejzaža, njihovo međusobno srastanje i simbioza, dolazi ne samo od graditeljske koncepcije već i od materijalizacije – upotrebe drveta. Reč je o posebnom drvetu koje je visokotehnološki obrađeno i predstavlja vrstu furnira odnosno šper-ploče (engl. structural plywood). Ovakav živi oblik kuće srdačno prihvata spoljašnje okruženje, a u samom korisniku budi najtoplija, iskonska osećanja doma. I sama puževa ljuska, kao osnovna forma objekta, govori mnogo o poimanju životnog prostora kao mesta namenjenom simbiozi čoveka sa prirodom, odnosno mesta za duboku kontemplaciju i unapređenu egzistenciju.

Za razliku od unutrašnjosti kuće, koja je dominantno obla, zalučena i sferna, spoljašnjost objekta predstavljena je kao pravilna forma kutije. Ova kutija, oplaćena živopisnim kedrovim daskama, počiva na elegantnim nožicama koje su tanke gotovo kao štapići te se čini kao da objekat lebdi iznad potopljenog prizemlja. Veliki pravougaoni otvor na glavnoj fasadi otkriva ugradni balkon iza nje, koji se odvaja sa prvog sprata u obliku slova L. Ovako duhovita rešenja prostora karakterišu uopšte japansku arhitekturu, posebno onu tradicionalnog usmerenja. Drvo, poznato kao najomiljeniji materijal klasične japanske arhitekture, i arhitektura okrenuta iskrenosti, ambijentalnim vrednostima i prirodi, zajedničke su karakteristike Madeine moderne porodične kuće i klasičnog japanskog neimarstva.

Tekst objavljen u časopisu DRVOtehnika, april 2019.