top-tech
Mailing lista
Pošaljite nam svoju E-Mail adresu i dobijaćete redovna obaveštenja u vidu newsletter-a.
Sigurnosno pitanje, molimo saberite dva broja:


O5J         L6J      
  C    T    C L   W17
MGY   YRY   DY7      
  3    9      T   FM6
8FT         URC      
Pretraga  
Članci i autorski tekstovi

Drvena kuća sa dva lica

Piše: mr Mare Janakova Grujić, istoričar umetnosti

Drvena kuća originalnog nemačkog projektnog biroa KÜHNLEIN nalazi se na visoravni u Gornjem Palatinatu u Bavarskoj (Nemačka). Ovaj projektni biro, iako mlad, od početka svog osnivanja pokazuje posebnu naklonost prema drvetu, koristeći ga kao dominantni materijal u svojim objektima, koji su inače ne samo stambene već i raznih drugih namena.

Osnova u obliku ćiriličnog slova „P“ predstavlja zapravo model koji je dozvolio primenu glavnog koncepta – stvoriti stambeni prostor koji sa prilazne, ulične strane ima jedan vizuelni izraz, a sa druge, dvorišne, potpuno drugačiji. Ovaj susret intimnog i javnog, otvorenog za poglede i zatvorenog za njih, retko je prisutan kao dualitet u stambenoj arhitekturi, i arhitekti se obično odlučuju za jedan od njih kao preovlađujući. 

Dva paralelna trakta sadrže nizove odaja – u jednom su to spavaće sobe, a u drugom zajedničke dnevne prostorije organizovane kao „open space“. Završeni zabatima, oni stvaraju vrlo neobičnu siluetu u zaravnjenom pejzažu – liče na dve kuće bliznakinje spojene niskom ogradom, a zapravo je to jedinstven objekat koji dvojnost samo duhovno nosi kao metaforu jednog od glavnih principa zasnovanosti sveta. Još interesantniji je tretman arhitektonskih površina – sve fasade, uključujući i petu, date su u istovetnoj materijalizaciji, tako da se klasična podela na etaže potpuno gubi i objekat postaje skulptura u prostoru. U ovoj perforiranoj drvenoj opni izgubljen je i motiv prozora, kojih inače ima ali su duhovito sakriveni optičkom varkom brisoleja.

Dvorišni prostor objekta sastoji se iz dva dela. U „prvo dvorište“ stupa se otvaranjem ulazne kapije, i ono je svojevrsni „atrijum“ kuće. Drugo, „otvoreno“ dvorište koje je formirano između lamela na zadnjoj strani objekta, kao svojevrsna „terasa“ orijentisana je prema najlepšim vizurama lokaliteta. Prozori na ovoj strani imaju slobodan pogled i brišu granice između spolja i unutra. Čitava fasada je od drveta (unakrsno lamelirano drvo), i to od neobrađenog ariša – to znači da će vremenom siviti odnosno poprimati prirodne znake starenja, što je bila svesna odluka i naručioca i projektanata. Iskrenost je, tako, jedan od stožera projekta, ali i tendencija stapanja sa prirodom koja nikada nema kolorit „novog“ već „vanvremenog“. U unutrašnjosti se nastavlja sa upotrebom drveta: hrastovi podovi, stolovi, ormarići i drugi delovi pokretnog i fiksnog mobilijara. Drvene ploče plafona debljine 12 cm protežu se preko 16 m u velikom prostoru dnevnog boravka-kuhinje-trpezarije bez greda, rogova ili drugih čeličnih komponenti. Sve poprečno lamelirane drvene površine su vidljive iznutra, tako da nisu bili potrebni radovi na oblaganju ili malterisanju.

Suvereno drveni enterijer upotpunjen je bakarnim elementima kao što su osvetljenje, prekidači, ručke i slavine (utičnice, prekidači i lampe napravljene su po dizajnu samih arhitekata kuće, čime objekat zapravo postaje total-dizajn ostvarenje). Električna instalacija smeštena je u vidljivim bakarnim cevima postavljenim na masivnim drvenim zidovima, što je takođe deo osobenosti dizajnerskog rešenja, ali i vrlo praktičan i smislen postupak, budući da u bilo kakvoj intervenciji neće biti potrebno bušiti zidove. I bakar kao materijal koji vremenom dobija patinu odabran je neslučajno – temporalnost kao osnovna formula života prisutna je kao asocijacija i u unutrašnjosti kuće. Opšti izraz enterijera jeste minimalizam, ali sa nedvosmislenom atmosferom udobnosti i topline.
Otvoreni stambeni prostor u severnom krilu uključuje peći na drva koja se okreće, kao i trpezarijski sto napravljen korišćenjem odbačenih drvenih dasaka iz konstrukcije (od istog materijala napravljeni su i klub-stolovi). Tri spavaće sobe okrenute su prema jugu. Još jedan element „zelene, održive izgradnje“ predstavlja i sistem grejanja - zgrada se greje geotermalnom toplotnom pumpom.

Tekst objavljen u časopisu DRVOtehnika, broj 82, april 2024.