top-tech
Mailing lista
Pošaljite nam svoju E-Mail adresu i dobijaćete redovna obaveštenja u vidu newsletter-a.
Sigurnosno pitanje, molimo saberite dva broja:


YBK          Q       
  I    O    LX    CRS
LTN   6T6    L       
4      M     K    199
8L5         PDT      
Pretraga  
Članci i autorski tekstovi

Drvena kuća na Kostariki

Piše: mr Mare Janakova Grujić, istoričar umetnosti

Ideja vlasnika je bila da sagrade kuću u džungli, koja bi bila u najprisnijoj mogućoj vezi sa prirodom. Kuća je, stoga, koncipirana kao okvir, preko koga se ostvaruje vizuelna veza sa okolinom. Na ovaj način priroda postaje živa slika, svet na dohvat ruke, jednostavno – realnost života u svakom smislu.
Konstrukcija kuće napravljena je od čelika po modelu svojevrsnog tropskog atrijuma u središtu džungle. „Studio Saxe” je autor projekta i odgovorio je vrlo domišljatim i duhovitim rešenjem na zahtev investitora – napravio je stan u šumi u koji se „ulazi iznutra”. Sama lokacija se nalazi na padini koja se spušta u impresivan potok. Autori su se odlučili da stvore veliki prostor trostruke visine kako bi moglo da se vidi nebo sa samog dna džungle i da se doživi svako drvo koje okružuje kuću. Po svom obimu prostor je u najvećem delu otvoren – bilo zastakljen, bilo otvoren u pravom smislu. Ramovi, pregrade, praznine i brisoleji kojima je snabdevena „fasada” unose bogat sklop senki i prirodnu ventilaciju.
U kuću se ulazi kroz vertikalni atrijum postavljen u središtu kompozicije; ulazak predstavlja moćan trenutak otkrivanja prostora. Rezidencija se sastoji od spavaćih soba, koje lebde iznad pejzaža, i zajedničkog životnog prostora u nižim etažama koji ne poznaje granice između unutra i spolja. Osim funkcionalnog, ova podela prostora ima i simbolički smisao. U ovakvom prostoru čovek se oseća nesputano i predano prirodi, sa vizurama koje su široke i duboke koliko dozvoljava samo oko, prepušteno zvucima i mirisima ambijenta. Drvo uspešno maskira ograničenja metalne konstrukcije, i prostor neprikosnoveno zrači udobnošću, prijatnošću i naturalnošću. Ono je tu da obriše svaku naznaku uvođenja granice između prirodnog i građenog prostora, i da podseti konzumenta na primordijalno, urođeno iskustvo gradnje krova nad glavom od drveta.

Svi namenski prostori kuće smešteni su unutar velikog krova-nadstrešnice koji stvara hladovinu i udobnost. Na vrhu kuće smešteni su vidikovci-terase, koji u prostor uvode najjače zvukove šume (prisutne u krošnjama). Namera je bila stvoriti transparentan objekat koji se ne nameće na lokaciji, već nepretenciozno živi unutar postojećih stabala. Geometrija elemenata kuće bila je, zapravo, diktirana postojećim topografskim uslovima i vegetacijom.

Način konstrukcije primenjen na ovom projektu sastojao se od velikih metalnih greda koje su bile sastavljene na samom imanju, stvarajući tako laganu, održivu i efemernu konstrukciju koja je naknadno obložena drvetom – ovakva konstrukcija ima minimiziran uticaj na džunglu, a objekat se u punom smislu može definisati kao ekološki. Drvo koje je korišćeno je tikovina (i to iz gajenih, pošumljenih resursa), a njegova obrada pripada tradicionalnim tehnikama obrade drveta. Osim montažne izgradnje “in situ”, ova metoda konstrukcije omogućila je i smanjenje troškova i ekstremnu otvorenost kompozicije. Ona kombinuje čelik i modernu tehnologiju njegove primene, sa lokalnim i tradicionalnim tehnikama izrade drvene građe za ploče i fasadu.

Projekat je zamišljen da se zaštiti od sunca u popodnevnim satima kroz zid snabdeven brisolejima koji filtriraju svetlost stvarajući impresivni efekat svetlosti. Ovaj efekat je zapravo svojevrsna mimikrija svetlosti koja prolazi kroz lišće, što je kao prirodna pojava prisutno na drugim stranama i delovima kuće. Pažljivo postavljeni otvori ispravne orijentacije omogućavaju da unakrsna ventilacija stvori udobnost tropske klime bez upotrebe klima uređaja. Svi materijali koji su odabrani imaju najmanji uticaj na gradilište tokom izgradnje, kao i na ekosistem u celini. Korišćenje solarne tople vode i solarne energije preovlađuje u funkcionisanju kuće, čime se drastično smanjuje emisija ugljenika.

Tekst je objavljen u časopisu DRVOtehnika, broj 67, jul 2020.