Dekorativan i funkcionalan - MALČ U EKSTERIJERU

Lepo vreme i visoke temperature izmame nas iz kuće i dosta  vremena provodimo na otvorenom uživajući u blagodetima leta i dugih dana. Ipak, ukoliko brinemo o svojim dvorištima ili baštama, znamo da se obaveze u letnjem periodu umnogome povećavaju. Dekorativno i funkcionalno rešenje u enterijeru predstavlja malč.

Naziv malč dolazi od engleske reči mulch čije je značenje pokrivač ili prekrivač i upravo tako se i koristi – za prekrivanje određenih površina. Malč je zapravo organski materijal koji se dobija prvenstveno od drveta, pre svega kore i to mahom četinara poput crnog bora ili ariša, ali se koriste i komadi od kojih se pravi drveni čips, pa i piljevina kao nus-proizvod koji nastaje pri obradi drveta. Sem malča koji se dobija obradom ili preradom drveta, koriste se i borove iglice, slama, kokosovo lišće, mešavina komposta i sl. Malč se koristi za zagrtanje biljaka i drugih zelenih površina i ta agro-tehnička mera se naziva malčovanje ili nastiranje. Važno je napomenuti da se pored organskih materijala mogu koristiti i neorganski, kao što su raznobojni kamenčići, mlevena guma, kamena lava, geotekstilne tkanine…

Neorganski malč ima isključivo dekorativnu funkciju budući da se ne razgrađuje i samim tim ne unapređuje sastav zemljišta, niti doprinosi hranljivim sastojcima važnim u ishrani biljaka za razliku od malča organskog porekla. Proces razgradnje malča se razlikuje u zavisnosti od toga od čega je napravljen, i taj period uglavnom iznosi od 3 do 5 godina, a nakon toga ga treba obnavljati.

Malčovanje ili nastiranje se kao agro-tehnička mera veoma često koristi u poljoprivredi, a sve veću pažnju dobija i u pejzažnoj arhitekturi kao i pri izradi trim-staza, jer površine na kojima je primenjen deluju privlačno, uredno i živahno, budući da malč dodaje boju zelenilu i razbija potencijalnu monotoniju. Pred toga, ukoliko se malč koristi za nastiranje trim-staza ili staza za šetnju, dobija se veoma zdrava površina koja je elastičina i samim tim blagotvorna za zglobove, a dokazano je i njegovo pozitivno dejstvo na mozak.

Osim nesumnjivih estetskih efekata koji se postižu upotrebom malča u eksterijeru, može se izdvojiti i nekoliko sasvim funkcionalnih. Malč je odličan izolator i to svojstvo pomaže biljkama tako što ih leti štiti od visokih temperatura, a zimi od prekomerne hladnoće održavajući temperaturu optimalnom tokom cele godine. Ovo je naročito važno kod mladih biljaka ili stabala. Istovremeno, sprečava eroziju tla jer štiti zemlju i prilikom jakih kiša, čak i na terenima pod nagibom. Malč je dobra drenažna i bezbednosna podloga, eliminiše blatnjave površine tokom kišnih perioda, a vazduh između komadića kore ili drveta stvara „efekat jastuka” te je zato tako poželjna podloga za trčanje. Pored toga, doprinosi aeraciji zemljišta i sprečava njegovo sabijanje.

Malč zadržava značajne količine vode u zemljištu (25-50 %), sprečava prekomerno isparavanje i pomaže u održavanju biljaka, naročito tokom sušnih perioda te tako smanjuje troškove zalivanja. Sprečava porast korova bez zagađivanja zemljišta i podzemnih voda pesticidima, jer sprečava prodiranje svetlosti pa seme korova ne može da nikne. Malč održava optimalnu koncentraciju CO₂ u vazduhu neposredno oko biljke, smanjuje vlažnost vazduha, poboljšava mikrobiološke aktivnosti i smanjuje opasnost od razvoja biljnih bolesti.

Kora četinara sadrži lignin, vosak, tanine i druge materije koji štite biljku od spoljašnjih štetnih uticaja i omogućuju joj nesmetan rast i razvoj, a upotrebom malča se umanjuju oštećenja prizemnih delova drvenastih biljaka prilikom održavanja – košenja travnjaka.

U eksterijeru se, sem oko biljaka i na pomenutim stazama za trčanje, malč postavlja i na dečjim igralištima, u zoološkim vrtovima kao podloga za životinje, kao dekorativna podloga skulpturama i mobilijaru, ispod dekinga koji se postavlja na zemlju da bi se sprečilo pronicanje trave, ali i pored auto-puteva zbog sprečavanja erozije. Može se koristiti i u enterijeru, u saksijama i žardinjerama, za dekoraciju štandova i izloga, ali i u terarijumima kao podloga za životinje.

Malč se može postavljati tokom cele sezone, ali je najbolje vreme u kasno proleće, posle zagrevanja zemljišta. Treba ga postavljati posle sadnje biljaka, i to pre nicanja korova. U jesen se postavlja zbog zaštite korena od naglih temperaturnih promena, smrzavanja i otopljavanja zemljišta tokom jeseni i zime, a valja sačekati da se zemljište ohladi.

Debljina sloja treba da bude u rasponu od 5 do 10 cm, a prečnik malčovanog zemljišta 1 m i treba voditi računa da se ne pretera sa količinom. Radi sprečavanja gomilanja vlage u zoni korenovog vrata malč mora biti udaljen od debla bar 5 cm. Najpre se počupa postojeći korov, zemljište se prekopa, biljka se nađubri, pa zalije, a onda se postavi malč i opet zalije da bi se stabilizovao.

Kada se malč postavlja na površinu koja se graniči sa travnjakom ili popločanom površinom, da se ne bi rasipao i tako pravio probleme, najbolje je spustiti sloj zemljišta za debljinu nanosa malča.

Na našem tržištu može se naći običan i bojeni malč po vrlo pristupačnim cenama. Ako je vašem dvorištu ili vrtu potrebno osveženje, pokušajte sa malčom. Koristi će biti višestruke uz minimalna ulaganja. Osim što ćete ulepšati svoje okruženje, imaćete i znatno manje posla oko biljaka, a samim tim i više vremena za uživanje, a malčovane površine se veoma lepo uklapaju sa drvenim verandama ili senicama u dvorištu.