top-tech
Mailing lista
Pošaljite nam svoju E-Mail adresu i dobijaćete redovna obaveštenja u vidu newsletter-a.
Sigurnosno pitanje, molimo saberite dva broja:


UPW         KY1      
I      I    O W   PAG
46O   3AI   75C      
J R    I      T   RRN
XQH         7N7      
Pretraga  
Članci i autorski tekstovi

Da li nam se priroda sveti

Piše: Mr Dragojlo Blagojević, glavni i odgovorni urednik časopisa DRVOtehnika

Institut za tržišna istraživanja (IZIT) je objavio da je spoljni dug Srbije krajem prošle godine iznosio 25,8 milijardi evra i da je za proteklih 13 godina, odnosno od 2001. godine, porastao za čak 2,3 puta. To je izuzetno veliki rast zaduženosti koji jasno pokazuje ko i kako vodi našu zemlju, posebno u uslovima masovnih prihoda od privatizacije koje je trebalo iskoristiti za investiranje u nove ekonomski opravdane projekte koji bi podizali produktivnost, konkurentnost i zaposlenost. Odnos spoljnog duga i BDP je na nivou od 80,3%, što ukazuje da je Srbija u zoni visoke zaduženosti, sa tendencijom daljeg pogoršanja, zaključuje bilten IZIT.
Sporosti u rešavanju društvenih teškoća, gomilanja ekonomskih problema, nezaposlenosti i činjenica da reforme u Srbiji kasne dvadesetak godina su razlog da su građani Srbije među najvećim pesimistima. Prema istraživanju Galupa nalazimo se na šestom mestu vodećih pesimista u svetu, jer polovina građana očekuje veće ekonomske poteškoće, skoro svaki treći očekuje da će ekonomska situacija ostati ista, dok samo 13% očekuje ekonomski napredak… Ali, i pored pesimizma, osećaj lične sreće kod naših građana je u protekle tri godine u permanentnom porastu. Indeks sreće je krajem prošle godine iznosio 32%, godinu ranije 21%, a pre tri godine samo 8%, što znači da je osećaj lične sreće za tri godine porastao četiri puta.  
Kako i koliko su pesimisti srećni možda će biti jasnije kad pogledamo podatke najnovijeg istraživanja Instituta za javno zdravlje Batut o korišćenju psihoaktivnih supstanci u Srbiji. Beg od stvarnosti u alkoholu traži čak 72% odraslih. Alkohol se prihvata kao vid uobičajene aktivnosti i svakodnevnog opuštanja u mnogim sredinama, a posebno kod mladih muškaraca. Akoholizam je u porastu i kod žena, a dok su muškarci skloniji čašici, žene češće posežu za sedativima. Svakodnevno je na tabletama za smirenje 6,6 odsto populacije, od toga 2,2 procenta muškaraca i 4,4 odsto žena.  
Upotreba alkohola i duvana su kod nas društveno prihvatljivi, a upotreba droga nailazi na visok stepen osude našeg stanovništva. U Srbiji se droga koristi pet puta manje nego u zemljama Evropske unije (!), a prema podacima Instituta Batut 1,7 odsto populacije je koristilo drogu u poslednjih godinu dana…
I pored mnogih zabrana više od trećine ili 36,4 odsto naše populacije puši svakog dana. Poskupljenja su obično razlog da raste promet jeftinijih cigareta. Broj popušenih cigareta je neznatno smanjen, ali i dalje godišnje popušimo najviše cigareta po stanovniku u Evropi, tačnije 2.861 komada ili 143,6 pakli. Sada je lako doći do podatka da, trujući sebe i okolinu duvanskim dimom, naši sugrađani godišnje spale skoro dve milijarde evra… A neki dan na pijaci od deset ljudi koje posmatram, šest drži cigaretu u ustima, osam nema zube, a ipak se većina skoro bez razloga smeje… Stručnjaci kažu da nam je stanje zdravlja zuba dva puta gore od razvijenih zemalja, pa nas zato zovu krezuba nacija kojoj, uz sve teškoće, nedostaje i kultura brige o sebi.  
Jasno je da su ovi podaci ogledalo društva u kome su ekonomska, ali i drugi oblici krize, duboko urezani u svaki oblik živora. Moralno posrnuće je, verovatno, najteži oblik ispoljavanja dugogodišnje krize koju nećemo moći prevazići sporim reformama i političkim razmiricama, edukacijom i sistemom obrazovanja, već primarno preko jake i jasno definisane organizacije, preko državnih institucija i struktura koje će neminovno podrazumevati značajne oblike prisile, a to će biti veoma, veoma dug proces… Vreme u kome živimo je pretrpano društvenim problemima, politika nam je na nivou skandala, pa se pitam da li nam se i priroda sveti… Hoću ustvari da kažem da su i naše majske poplave imale duboke društvene tragove.