Da li izgradnja u Evropi ide putem zelene tranzicije

Izgradnja je veliki posao. Prema podacima Evropske komisije, ovaj sektor zapošljava oko 25 miliona ljudi i generiše dodatnu vrednost od 1,158 milijardi evra godišnje.

Sa druge strane, građevinarstvo je odgovorno za 50 odsto upotrebe materijala i oko 35 odsto otpada i emituje oko jedne trećine ukupnog ugljen dioksida u EU, kako tokom izgradnje tako i tokom korišćenja tih zgrada za život. Kreatori politike u Briselu u velikoj meri razmišljaju o rešavanju izazova dvostrane izgradnje i zgrada. 

Komisija je nedavno predstavila svoj „prelazni put za građevinski ekosistem“, postavljajući temelje za eventualnu digitalnu i zelenu transformaciju sektora. Pritisak iz Brisela je praćen inicijativama kao što je Novi evropski Bauhaus. 

Niko ne zna kako će izgledati ovaj transformisani sektor. Neki stručnjaci kažu da će kuće postati skladišta materijala kao što je Lego, a tradicionalni ekolozi gledaju na budućnost u kojoj drvo igra veću ulogu. Izgledi da budu zamenjeni materijalima na bazi drveta, zabrinuli su tradicionalnu industriju mineralnih građevinskih proizvoda, betona, keramike, cementa i maltera. 

Takvi proizvodi čine oko pet odsto ukupne svetske emisije gasova staklene bašte, što je dvostruko više od globalne kontejnerske flote od 6.000 ogromnih brodova, okosnica međunarodne trgovine. Danas se za cement smatra drugim proizvodom po potrošnji. Međutim, proizvodnja cementa je štetna po klimu jer se pretvara u prašnjavi krečnjak i glinu zagrejane do temperature do 1.450 °C. Generisanje te toplote za izbacivanje ugljenika iz sirovina proizvodi dodatni ugljenik, a takođe duboko menja njihove hemijske veze, stvarajući „klinker“. Promene ostavljaju klinker izuzetno spremnim da formira jake strukture kada se pravilno meša, formirajući beton sa širokom primenom u građevinarstvu. 

Može li drvo da reši problem? 

Da li drvo i drugi materijali mogu pomoći u rešavanju klimatskih problema u ovom sektoru? 

Inicijativa Intelligent Cities Challenge koju podržava Evropska unija ima za cilj širenje najboljih građevinskih praksi širom EU. Jedan od primera je lokalna direktiva Amsterdama da svi novi stambeni projekti moraju da sadrže 20 odsto drveta. Slično tome, tekuća razvojna studija, koja ima za cilj da „navede kako se sve emisije u vezi sa zgradama mogu ublažiti do 2050. godine“, i koju finansira Evropske komisije, razmatra „potpune drvene konstrukcije u novoj izgradnji“ i druge uloge drveta. Međutim, da bi se suprotstavili uobičajenom narativu da je „povećana upotreba prirodnih proizvoda jednostavno rešenje, prečica za transformaciju građevinskog sektora“, šest industrijskih udruženja EU naručilo je posebnu studiju. 

Studiju podržavaju Cerame-Unie, glas evropske keramičke industrije, i različita udruženja za beton okupljena u Concrete Europe, kao i Evropska organizacija industrije maltera i evropski lobi za cigle ECSPA. 

Smanjio bi se uticaj klimatskih promena 

Njegova široka meta-analiza otkrila je da „upotreba šumskih proizvoda u građevinarstvu ima vidljiv potencijal da smanji uticaj klimatskih promena“, ali je dodala da je primetan uticaj toga „relativno ograničen“. Studija je na sličan način dovela u pitanje još jednu prednost konstrukcije na bazi drveta koju njeni zagovornici često zanemaruju, odnosno njenu sposobnost da deluje kao sigurno skladište ugljenika. 

„Da bismo imali bilo kakve koristi od privremenog skladištenja ugljenika u drvetu, neutralnost ugljenika kroz održivo šumarstvo i paralelno aktivno pošumljavanje su nedvosmisleni preduslovi“, pokazalo je istraživanje. Ovo trenutno nije konzistentno kompaktno. Njihove nalaze podržavaju zaštitnici prirode, koji obično osuđuju neodrživu prirodu aktivnosti seče. Zeleni zakonodavci okrivljuju zemlje EU koje su orijentisane na šumarstvo za blokiranje reformi za održivost seče. 

Katarina Blumke, istraživač održive gradnje na Tehnološkom institutu u Karlsrueu, rekla je da je „gradnja od drveta jedna od opcija, ali nije lek. Ne možemo samo da kažemo da ćemo sve napraviti u drvetu, a onda ćemo rešiti sve probleme“. 

Istraživač Elena Boerman rekla je da stvari danas stoje tako da se bez betona neće moći. Jedan od načina da se povećaju zelene akreditacije betona je da se „reciklira pravi beton“, istakla je Boerman, dodajući da je to izazovan proces koji se u velikoj meri smatra neprikladnim za primenu u stvarnom svetu. 

Industrija cementa umesto toga reklamira karbonizaciju, proces u kome beton usisava ugljenik iz vazduha, kao klimu. Prema studiji koju podržava Cerame-Unie, „cementni materijali globalno apsorbuju od 300 do 800 miliona tona ugljen dioksida godišnje“. „Industrija je provela decenije pokušavajući da smanji karbonizaciju jer generalno razgražuje beton“, rekao je Robi Endru, viši naučnik u CICERO u centru za međunarodna klimatska istraživanja. 

Kako lobiranje u Briselu dobija zamah, konačna odluka o tome koji će materijali ići u buduće građevinske proizvode i dalje izgleda prilično neprihvatljiva. 

Izvor: Euractiv