Čudesni svet stolica - Žan Pruve - Standard stolica

Ista stolica u različitim materijalima

„Oduvek sam želeo da se objekti proizvode kvalitetno, pa otuda sav moj nameštaj odlikuju snažna konstruktivna rešenja,“ rekao je Žan Pruve za svoj pristup oblikovanju. Njegovo nastojanje je rezultiralo prepoznatljivim formama koje čvrsto i kompaktno povezuju sve svoje sastavne elemente, bilo od kog materijala da su napravljeni, i već na prvi pogled uveravaju posmatrača u stabilnost i izdržljivost predmeta. 

Zahvaljujući snažnom inicijalnom konceptu u stvaralaštvu, može se doći do više ideja koje neovisno funkcionišu svaka u svojim okolnostima i vremenima. Veličina jednog autora se ogleda u brzom uočavanju promena u društvu, definisanju novih zahteva i spremnosti za ponovno pronalaženje rešenja. Kada se sa vremenske distance sve ideje sagledaju, iz njih isijava ista prvobitna zamisao i povezuje ih doslednost u umetničkom izrazu.  

1 – „Nisam arhitekta ni inženjer, ja sam čovek iz fabrike“, Žan Pruve (1901-1984).

Žan Pruve je rođen u porodici umetnika, ali se rano opredelio za kovački zanat i istraživački rad u metalu, što ostaje njegova preokupacija tokom većeg dela stvaralaštva. Inspirisan savremenim pokretima u dizajnu i arhitekturi sa početka 20. veka, brzo je sa kovanog gvožđa prešao na industrijsko oblikovani čelik i aluminijum. Atelje je osnovao 1924. godine, gde se od početka fokusirao na proizvodnju nameštaja ponajviše sopstvenog dizajna, ali je sarađivao i sa nekim od najpoznatijih dizajnera tog vremena, uključujući Le Korbizijea i Šarlot Periand. Serijska proizvodnja i dostupnost proizvoda širim narodnim masama bile su ideje koje su pokretale Pruvea, tako da intenzivno razvija i patentira industrijske proizvode, posebno one namenjene opremanju javnih prostora. Do 1936. godine uspeo je da formira svoj katalog standardnih modela nameštaja za opremanje bolnica, škola i kancelarija.

2 – Stolica br. 4 je verzija Standard stolice iz 1934. godine, dimenzija 74,5 x 43,3 x 47,1 cm.

Koncept za razvoj njegovog najdugovečnijeg proizvoda – Standard stolice, a pod čijim se nazivom krije niz uspešno realizovanih modela, počeo je tokom 1934. godine. Ovaj komad nameštaja čvrste strukture i svedene estetike inicijalno je nastao kao Pruveov konkursni rad na takmičenju u dizajnu organizovanog od strane Univerziteta u Nansiju, čiji je fokus bio na upotrebi industrijskih materijala poput drvenih otpresaka, čeličnih cevi, flahova, limova i drugo u savremenom stanovanju. Dobijeno rešenje predstavljalo je rezultat Pruveovih nastojanja da oblikuje nameštaj na način da se zadrži lagana struktura komada, a da se dodatna ojačanja formiraju samo tamo gde je to potrebno. Kako je stolica najslabija na spoju sedišta i zadnjih nogu, upravo to mesto se kod Standard stolice dimenziono ojačava što postaje i njena snažna vizuelna karakteristika. Ovaj prvobitni koncept je poslužio kao model za dalji razvoj niza stolica na kojima je Pruve radio u svojoj radionici, a sa idejom da je svaka sledeća morala imati neko unapređenje shodno promenjivim tehničkim mogućnostima i zahtevima tržišta.

3 – Stolica Chaise tout bois iz 1941. godine je zbog nestašice čelika usled Drugog svetskog rata bila u potpunosti izrađena od drveta.

4 – Enterijer javnog prostora opremljen stolicom Chaise tout bois.

Iako su prvi prototipi bili izrađeni u potpunosti od masiva, većina narednih verzija ima sedište od otpreska koje je pričvršćeno za drveni ili metalni ram vidljivo ostavljenim šrafovima. Stolica br. 4 je verzija Standard stolice koja je prva serijski proizvedena i čija je konstrukcija bila izrađena od metala različitih profila. Da bi dobio ovako interesantno rešenje, Pruve je kombinovao čelične cevi za prednje noge i savijeni lim za zadnje noge i naslon. Limeni oslonci su pre savijanja bili tako oblikovani da se za njih kasnije mogla lako pričvrstiti konstrukcija od savijenih čeličnih cevi. Ovaj model je pre svega bio namenjen opremanju javnih prostora, škola i internata, a ostao je prepoznatljiv po useku za sedište u zadnjim nogama koji je omogućio i veću dubinu sedenja u odnosu na naredne verzije. Sedište od otpreska je izrađivala firma Luterma iz Talina, pionir na polju razvoja oblikovanih furnirskih elemenata u toplim presama, pa se otuda sa njegove donje strane često može naći natpis „Luterma - Made in Estonia“. 

5 – Stolica CB 22, odnosno br. 301 – varijanta sa vezačem od aluminijumske cevi  iz 1947. godine.

Ranih 1940-tih, ratno vreme je donelo promene na tržištu, ali i nestašice metala, što je iznudilo ponovnu preradu modela. Tako je 1941. godine nastala verzija Chaise tout bois, u potpunosti izrađena od drveta. Ovaj model je otkrio tržište opremanja stambenih objekata, koje je naročito u posleratnom periodu doživelo ekspanziju. Njegova proizvodnja je trajala do 1947. godine, kada je Pruve premestio svoju fabriku iz Nansija u obližnji grad Maksvil. Tu je nastala nova verzija Standard stolice – CB 22, kasnije nazvana stolica br. 301, osmišljena po principu „uradi sam“ i u skladu sa posleratnim tendencijama u industriji nameštaja. Svi elementi bili su izrađeni od drveta, ali ovog puta spojeni demontažnim metalnim vezama što je omogućilo lak transport rastavljenih stolica i naknadno sklapanje. U serijskoj proizvodnji ovaj model se izrađivao do 1953. godine što se donekle preklopilo sa vraćanjem čelika na tržište 1950. godine i ponovnim razvojem metalnih verzija. Kroz unapređenje i pojednostavljivanje konstrukcije stolice br. 4, dve verzije su gotovo istovremeno izašle na tržište: demontažna stolica Cafétéria (br. 300) i njena jeftinija verzija fiksne strukture - stolica Métropole (br. 305). Ova druga je doživela veći komercijalni uspeh tako da je tokom 1951. godine izrađeno 1000 komada u Pruveovoj fabrici. Nažalost, zbog neslaganja sa većinskim akcionarima, Pruve je napustio kompaniju 1953. godine i tokom narednih decenija radio kao konsultantski inženjer na nekoliko važnih arhitektonskih projekata u Francuskoj, ali i kao predavač na Konzervatorijumu za umetnost i dizajn u Parizu, gde je šireći svoje napredne ideje uticao na formiranje generacija budućih arhitekata. Njegova Standard stolica, tačnije model br. 305, nakratko je doživela renesansu u periodu od 1959-69. godine kada ju je proizvodila kompanija Galerie Steph Simon iz Pariza, da bi ubrzo potom potonula u tridesetogodišnji zaborav. 

6 - Stolica CB 22, odnosno br. 301 – varijanta sa vezačem od čelične cevi iz 1950. godine.

7 – Stolica CB 22, odnosno br. 301, na promotivnom materijalu ovlašćenog dilera Steph Simon iz 1951. godine.

8 – Stolica Cafétéria, odnosno br. 300 iz 1950. godine je u potpunosti demontažna i sa gumenim završecima na kraju čeličnih cevi.

9 – Pruveove skice sa detaljima za stolicu Cafétéria za časopis Intérieur iz 1965. godine.

10 – Stolica Métropole, odnosno br. 305 iz 1950. godine je fiksne konstrukcije i cenovno pristupačnija od modela Cafétéria.

Ponovno izdanje je neočekivano došlo 2002. godine, kada je renomirana švajcarska firma Vitra preuzela serijsku proizvodnju i ispunila prvobitne namere Pruvea da se ova stolica vanvremenskog dizajna realizuje kao visoko industrijski proizvod. Sedamdeset godina nakon stvaranja prvobitnog koncepta, proizvodnja je omasovljena i prepoznatljivost stolice proširena van stručnih krugova, ali se nažalost neminovno desio i otklon od inicijalne Pruveove ideje, odnosno cenovno pristupačan nameštaj širim slojevima društva ustupio je mesto elitističnom i statusnom predmetu. 

11 – Ponovno izdanje stolice Chaise tout bois od strane kompanije Vitra iz 2002. godine. 

12 – Vitrina stolica Chaise tout bois otpozadi.

13 – Vitrina stolica Chaise tout bois, detalj.

14 – Standard stolica SP proizvedana je od strane kompanije Vitra 2002. godine i predstavlja savremenu verziju Stolice br. 4. 

15 – Iako je prvobitna namena Standard stolica bila za opremanje javnih prostora, zbog svog logičnog oblika i visoke funkcionalnosti, danas se rado upotrebljava i u stambenim objektima.

Danas možemo slobodno reći da, iako je Žan Pruve po zanimanju bio kovač, svojim radom i doslednim zalaganjem za inovativna i ekonomična rešenja se izborio za značajno mesto u svetu dizajna, arhitekture i inženjerstva. Ostaće upamćen kao jedan od pionira u razvoju serijske proizvodnje industrijskog nameštaja i kao neko ko je sa snažno razvijenom društvenom odgovornošću neumorno radio na pronalaženju novih rešenja za svakodnevni život običnog čoveka.

Tekst je objavljen u časopisu DRVOtehnika, broj 72, oktobar 2021.