Čudesni svet stolica - Sori Janagi - Leptir stolica

U vremenu kada se favorizuje brzina, a vrednosti određuje tržište, sagledavanje dugoročnog prosperiteta i boljitka čoveka ostaju upitne. Onda kada se postavi viši interes jednog društva i u tom cilju ostaju udružene njegove ključne organizacione strukture, nastaje plodno tle za pomeranje granica i širenje blagorodnog uticaja.

Sori Janagi je od malih nogu bio izložen svetu umetnosti i dizajna. Njegov otac, Soetsu Janagi, bio je istaknuti filozof i osnivač pokreta narodne umetnosti Mingei, koji se bavio lepotom predmeta izrađenih od strane anonimnih zanatlija. Ovaj pokret je duboko uticao na Sorijev pogled na dizajn, usađujući u njega poštovanje prema jednostavnosti, korisnosti i jedinstvenoj estetici prirodnih materijala. 

Sori Janagi (Sori Yanagi), 1915–2011. „Tokom procesa dizajna, lepota se ne pravi, ona se prirodno rađa.“

Posle studija slikarstva u Tokiju, Janagi je postao asistent francuske dizajnerke Šarlot Perijan tokom njenog boravka u Japanu (1940-41), preko koje se bliže upoznaje sa modernističkim pokretom. Tek u kasnim 1940-im započinje samostalnu praksu, radeći na širokom spektru tema - od pribora za jelo do inženjerskih objekata. Godine 1950. upoznaje Saburo Inuija, stručnjaka za izradu otpresaka pri Vladinom Institutu za istraživanje industrijske umetnosti (IARI) u Tokiju, koji ga povezuje sa kompanijom za proizvodnju nameštaja Tendo Mokko, koja će uskoro dobiti ključnu ulogu u razvoju njegove karijere. 

Janagi je 1954. godine dizajnirao objekat za sedenje od fiberglasa (ojačana poliesterska smola) za svoj atelje. Proizvod je trebalo da bude lagan, izdržljiv,  malih gabarita i da se može slagati jedan u drugi,  sve u skladu sa ograničenjima prostora. Izrađena tronožna stolica imala je oblik koji je podsećao na slonove noge,  zbog čega je i dobila ime Slon (Elephant chair) i vrlo brzo  je ušla u serijsku proizvodnju.

Pod uticajem savremene umetnosti i arhitekture početkom 1950-ih japanski dizajn pokazuje interesovanje za čistu i apstraktnu formu (zokei). Oblikuju se skulpturalni, modernistički komadi, koji nasuprot spoljnoj jednostavnosti, zahtevaju velika tehnička umeća u realizaciji. Leptir stolica sa svojim nežno zakrivljenim sedištem i minimalističkom strukturom koja podseća na delikatnu, ali čvrstu anatomiju krila leptira, a koju je Sori Janagi dizajnirao tokom prve polovine 1950-tih godina, predstavlja pravi primer takve prakse. 

Kompaktnost Slon stolice se smatrala veoma pogodnim za male, urbane prostore u većim gradovima Japana, ali i za spoljašnju upotrebu. Kada je decenijama kasnije utvrđena štetnost ovog materijla po životnu sredinu, kompanija Vitra (koja je preuzela proizvodnju od Kotobuki) i Janagi su zajedno radili na stvaranju nove verzije od polipropilena. Redizajnirana Slonova stolica izdata je 2004. godine. 

Leptir stolica (1954) je komad nameštaja koji na jedinstven način kombinuje istočnjačke forme (posebno pravca “vabi-sabi”, koji slavi lepotu nesavršenosti, jednostavnosti i protok vremena) sa tehnikom oblikovanja otpresaka, razvijenom na zapadu. 

Janagijeva pažnja prema geometriji stolice osigurala je stabilnost i ravnotežu Leptir stolice. Pravilno raspoređeni i oblikovani oslonci utiču na jednaku raspodelu težine, sprečavaju prevrtanje i obezbeđuju bezbedno iskustvo sedenja. 

Vizuelnu jednostavnost Leptir stolice prati njena tehnička sofisticiranost - sastoji se od dva identična otpreska debljine 7 mm, koji su međusobno spojeni šrafovima i u donjoj zoni dodatno ukrućeni metalnim distancerom. Zakrivljena površina formiranog sedišta odgovara obliku ljudskog tela, omogućavajući ravnomerno raspoređivanje težine korisnika i minimalizujući tačke pritiska. Njena ergonomija podržava pravilno držanje tela i smanjuje nelagodnost tokom dužeg sedenja. Takođe, mala visina je čini kompatibilnom sa nižom vidnom linijom karakterističnom za japanski enterijer.

Janagijeva kolekcija nameštaja Yanagi Collection (stolica, stolica sa rukonaslonom, barska stolica, sto i stočići) uspešno spaja zapadnjačku estetiku sa tradicionalnim japanskim zanatskim tehnikama i lokalnim materijalima, i proizvedena je od strane kompanije HIDA.

Međutim, jednostavan dizajn i minimalan broj komponenti kao i zahtevne krivine otpresaka značile su obimna istraživanja i eksperimentisanja, tako da je bilo potrebno nekoliko godina da se finalizuje proizvod i usavrši proizvodni proces. U posleratnom periodu, japanska industrija prihvatala je otvorenije nego ikada tehnološke proizvodne veštine koje su se razvijale u Evropi i Sjedinjenim Državama, pa je svoj rad oslanjala na iskustva Alvara Alta 1930-ih, proizvođača na izradi britanskih aviona Moskito tokom Drugog svetskog rata, a posebno na posleratnim rezultatima Čarlsa i Rej Ims u Sjedinjenim Državama.

Leptir stolica u različitim završnim obradama, kao i model sa tapaciranim sedištem.

Detalj stabilizacione šipke pričvršćene sa dva mesingana zavrtnja koja povezuje otpreske i ukrućuje konstrukciju stolice. 

Stvaranje pouzdanog i čvrstog proizvoda standardnog oblika i kvaliteta, koji je sposoban da izdrži sve izazove svakodnevne upotrebe, proizašlo je pre svega iz intenzivne saradnje između Janagija, istraživača Saburoa Inui i proizvođača Tendo Mokko. Njihov zajednički napor postao je primer organizovanog i udruženog delovanja državnih i privrednih struktura kako bi se maksimalno istražile mogućnosti nove tehnologije za izradu proizvoda koji će na pravi način predstaviti kreativne potencijale. 

Demontažna konstrukcija, kao i oblik otpreska koji se lako slaže jedan na drugi, omogućili su smanjene troškove transporta i lakšu distribuciju proizvoda.

Uz podršku vlade koja je podsticala posleratnu obnovu prodajom na unosnim tržištima poput Sjedinjenih Država, stolica Leptir vrlo brzo postaje vodeći izvozni proizvod japanske drvne industrije. Njen međunarodni debi bio je 1957. godine na Trijenalu u Milanu, a već 1958. ulazi u stalnu kolekciju Muzeja moderne umetnosti u Njujorku. Verni tradiciji, kompanija Tendo Mokko ostaje njen proizvođač sve do danas, dok je deo tržišta od 2001. godine preuzela švajcarska kompanija Vitra. 

Retrospektivna izložba radova Sori Janagija „Umetnost se rađa, ona se ne pravi” (Beauty Born, Not Made) održana je u galeriji Lim Hak Tai u Singapuru 2015. godine.

Centralno mesto u filozofiji dizajna Sori Janagija je koncept dizajna usmerenog ka čoveku, gde sa namerom koristi nežne i zaobljene forme koje zrače toplinom i u korelaciji su sa najlepšim ljudskim emocijama. Leptir stolica stoji kao svedočanstvo o besprekornoj integraciji oblika, materijala i ergonomije u oblikovanju predmeta, a Janagijevo majstorstvo nije samo u stvaranju vizuelno zadivljujućeg komada nameštaja, već i u izradi funkcionalnog objekta koji daje prioritet korisničkom iskustvu. Kao most između estetike i nauke, Leptir stolica ostaje da pleni svet dizajna i služi kao podsetnik na harmoničnu interakciju između umetnosti i inženjerstva.

Tekst objavljen u časopisu DRVOtehnika, broj 80, oktobar 2023.