Čudesni svet stolica - Maks Bil, Hans Gugelot - Hoklica Ulm (hfg)

Vizuelna interpretacija filozofije

Likovni izraz dizajniranih predmeta određenog vremena ne samo da odražava estetske preferencije tog doba, već i dublje stavove i uverenja društva u kome nastaje. Pojedinci koji imaju sposobnost da sagledaju društvene, političke i kulturne kontekste na sveobuhvatniji i progresivniji način, mogu stvoriti vizuelna rešenja ispred svog vremena, prenoseći filozofske ideje koje će biti relevantne i u budućnosti. Na taj način njihovi radovi doprinose evoluciji ljudske misli i kulture, i postaju manifestacije napretka u razmišljanju i shvatanju sveta.

Visoka škola za dizajn u Ulmu (Hochschule fur Gestaltung - HFG) najvažnija je nemačka škola dizajna u posleratnom periodu. Švajcarac Maks Bil, nekadašnji student Bauhausa, zajedno sa kolegama Inge Aiher-Šol i Otl Aiher, osnovao je ovu školu kako bi uključivanjem društvenih aspekata u nastavni plan unapredio obrazovanje o dizajnu. Njihov program objedinjavao je discipline urbanizma, arhitekture, dizajna i filma, i negovao diplomce koji doprinose razvoju slobodoumnog i kritičkog društva.

Maks Bil (Max Bill), 1908 – 1994 „Likovna umetnost je vizuelna manifestacija filozofskih ideja.“

Arhitektonski kompleks škole građen je po Maks Bilovom projektu od 1953. do 1955. godine, u uslovima velikih finansijskih ograničenja. Zahvaljujući inovativnom pristupu kroz standardizaciju strukturnih elemenata i kreativnom podelom unutrašnjih prostora, proces gradnje je uspešno priveden kraju. Međutim, za opremanje enterijera gotovo da nije ostalo sredstava. Kao odgovor na postavljeni izazov, Maks Bil je u saradnji sa Hans Gugelotom osmislio komad nameštaja - multifunkcionalan i jednostavan za izradu, kasnije poznat kao Ulm hoklica. Do finalnog oblika došlo se redukcijom svih suvišnih elemenata i obrada, te je proizvod bio izrađen od tri pravougaone ploče u formaciji ćiriličnog slova П i valjkastog vezača koji dve naspramne stranice drži na rastojanju i ukrućuje konstrukciju. Velika prednost ovog dizajna bila je mogućnost različitih konfiguracija, a time i funkcija - mogao se naginjati na bok radi nešto niže pozicije za sedenje, poređati kao postolja za izložbu, slagati u formi polica ili postaviti na sto kao govornički pult. Okretanjem za 180 stepeni, dobijao se komad praktičan za prenošenje knjiga i pribora za crtanje, a studenti su ga mogli lako poneti sa sobom u različite prostorije škole, čime se ujedno smanjila potreba za ukupnim brojem sedišta u školi. 

Studenti na Visokoj školi dizajna u Ulmu

U stambenim prostorima se upotrebljava i kao kafe stočić ili noćni ormarić.

Prvi model Ulm hoklice izrađen je u radionici škole pod nadzorom stolara Paula Hildingera, a serija za potrebe opremanja zgrade HfG Ulm-a lansirana je 1954. godine. Zainteresovanim kupcima postala je dostupna krajem 1950-tih i mogli su je nabaviti po ceni od svega jedanaest maraka. Kada je Visoka škola za dizajn zatvorena zbog nedostatka sredstava 1968. godine, Hildinger je nakratko nastavio samostalnu proizvodnju. Od 1970-ih, Ulm hoklica se proizvodi za različite distributere od strane nekoliko proizvođača iz Švajcarske i Nemačke.

Model sa fiokom izrađen od ploča masiva smrče, koje su sa donje strane ojačane rubnim lajsnama od drveta bukve.

Radi povećanja udobnosti opciono se mogu naručiti jastuci za sedište, izrađeni u više materijala i boja.

Na slici je detalj spoja dve ploče koji omogućava stabilnu i trajnu konstrukciju. Svi originalni proizvodi imaju žig sa potpisom Maksa Bila.

Slaganjem komada jedan na drugi, mogu se graditi police.

Ulmska hoklica je danas dostupna u devet različitih završnih obrada: u prirodnoj smrči (originalna verzija),  u sedam različitih boja na brezi (jabuka zelena, nebesko plava, tamnoplava, vatreno crvena,  užarena narandžasta, limun žuta i crna) i u lakiranom orahu.

Tokom svoje karijere, Maks Bil bio je na više nastavničkih pozicija, kao i autor nekoliko knjiga o umetnosti i dizajnu. Iza sebe je ostavio bogato nasleđe inovativnog dizajna i umetničkog izraza, ali je hoklica Ulm ostala najpoznatije svedočanstvo o njegovom talentu i viziji. Njen dizajn označava jasno odstupanje od organske forme koja je preovladavala u dizajnu nameštaja tog perioda, što dodatno ističe Maksov hrabri iskorak ka savremenoj reinterpretaciji estetskih normi. Iako je hoklica Ulm prvobitno bila namenjena za školsku upotrebu, postala je omiljeni komad nameštaja u mnogo širem kontekstu. Danas se ovaj jednostavni, ali svestrani komad nameštaja može naći u brojnim domovima i institucijama širom sveta, ističući se pragmatičnom funkcionalnošću i karakteristično svedenom formom.

Tekst objavljen u časopisu DRVOtehnika, broj 82, april 2024.