top-tech
Mailing lista
Pošaljite nam svoju E-Mail adresu i dobijaćete redovna obaveštenja u vidu newsletter-a.
Sigurnosno pitanje, molimo saberite dva broja:


QH9         FDH      
J E    A    Q J   D85
N S   PJY   RXG      
C I    X      K   EQ6
UYW         DXE      
Pretraga  
Članci i autorski tekstovi

Čudesni svet stolica - Kare Klint - Safari stolica

Piše: Jelena Matić, redovni profesor na Šumarskom fakultetu u Beogradu

Od svih skandinavskih zemalja, Danska je ta koja je najviše zaslužna za razvoj dizajna po kome se proslavilo celo poluostrvo. Osoben po upotrebi tradicionalnih materijala i oblika koji su u harmoniji sa prirodom, skandinavski dizajn je ostavio ogromni trag na internacionalnoj dizajnerskoj sceni dvadesetog veka. Iako su i druge zemlje poput Švedske i Finske razvijale zapažene proizvode rukovođene sličnim načinom razmišljanja, nijedna nije ostvarila tako snažan uticaj i imala toliko autora koji su ušli u istoriju dizajna. 

Kaare Klint (1888 –1954), čuveni danski dizajner nameštaja i dugogodišnji profesor na umetničkoj akademiji u Kopenhagenu.

Kaare Klint (1888 –1954), čuveni danski dizajner nameštaja i dugogodišnji  profesor na umetničkoj akademiji u Kopenhagenu.


 

Generacija mladih danskih dizajnera s početka dvadesetog veka stasavala je u vreme kada se modernizam kao umetnički pravac širio svetom, a društvene i ekonomske promene bile jedne od najburnijih u skorijoj istoriji. Upotrebljavajući materijale koji su se tradicionalno koristili u proizvodnji nameštaja i radeći u malim serijama, do sredine veka su uspeli da razviju svoju verziju pogleda na savremene proizvode i pruže alternativu visoko racionalnim i industrijskim proizvodima koji su u to vreme bili propagirani i dolazili uglavnom iz Nemačke. Njihov pristup je bio human, organski i inspirisan prirodom, a drvo kao materijal je imalo svoju nemerljivu ulogu.

Jednu od glavnih uloga u formiranju ovako osobenog pravca u dizajnu imao je arhitekta Kare Klint, koji je povukao ključni potez 1924. godine osnivanjem visoke škole za dizajn „Royal Danish Academy of Fine Arts“ u Kopenhagenu. Odsek za dizajn nameštaja i enterijera razvijan je u potpunosti pod njegovim uticajem, pa se može reći da je on jedna od najznačajnijih figura i za razvoj danske industrije nameštaja. Klint je rođen 1888. godine u Frederiksbergu u Danskoj, gde je sa četrnaest godina završio stolarski zanat. Studije arhitekture pohađao je na Tehničkom univerzitetu, a njegov otac P.V. Jensen Klint mu je bio jedan od predavača. Iako Klintovi najraniji radovi datiraju iz vremena na prelazu secesije u modernizam, njegov nameštaj je bio poseban i vođen idejom jednostavnosti i racionalizma. Gajio je ogromno poštovanje prema zanatskim izrađenim proizvodima i imao snažan osećaj za istorijski kontekst. Jedan je od prvih dizajnera koji je isticao važnost ergonomije za projektovanje nameštaja za sedenje, nastojeći da što bolje prilagodi dimenzije komada ljudskim proporcijama. Njegova dizajn praksa je bila bazirana na analizi funkcionalnosti, koja je pored ljudskih potreba, uzimala u obzir konstrukciju, materijal i proizvodne procese. Krajnji cilj bio je postizanje savršene ravnoteže između forme i funkcije, a sam Klint je ovaj koncept nazivao „humanim dizajnom“.
Kao profesor, Kare Klint je bio visoko cenjen i mnogi njegovi đaci su postali svetski poznati dizajneri. Njegova metoda dizajniranja koju je prenosio studentima je za period između dva svetska rata bila veoma osobena i u suprotnosti sa nekim postulatima modernizma. Naime, on je zagovarao ideju po kojoj se najvažnije lekcije dobijaju upravo izučavanjem nameštaja koji je prošao test vremena i može se naći u različitim izvedbama. Smatrao je da dizajneri treba da uče na usavršavanju postojećih rešenja anonimnih autora, prilagođavajući ih što više potrebama savremenog čoveka i njegovim proporcijama. Jedan od njegovih prvih komada gde je u potpunosti primenio svoju metodologiju bila je hoklica „Propeler“. Ova standardna sklopiva stolica sa platnenim sedištem, inače masovno korišćena u britanskoj vojsci, nesumnjivo je bila upotrebljiv predmet koji je opravdao svoje postojanje, ali je sa gledišta forme Klint video puno prostora za unapređenje. Njegov jednostavan i elegantan redizajn iz 1927. godine, po kome spiralno uvijene noge čine jedinstveno valjkasto telo u sklopljenom položaju, i danas pleni genijalnošću, dok istovremeno svedoči i o specifičnosti Klintovog metoda rada.

 Hoklica „Propeler“ (1927) je prvi uspešan primer Klintovog metoda rada, gde on preoblikovanjem postojećeg modela dolazi do usavršenih novih reinterpretacija. Noge su oblikovane tako da jedna drugu nadopunjuju i čine jedinstveno valjkasto telo u sklopljenom stanju. Zbog njihovog spiralnog oblika, stiče se utisak pokreta i rotacije, pa otuda i naziv – propeler.

Hoklica „Propeler“ (1927) je prvi uspešan primer Klintovog metoda rada, gde on preoblikovanjem postojećeg modela dolazi do usavršenih novih reinterpretacija. Noge su oblikovane tako
da jedna drugu nadopunjuju i čine jedinstveno valjkasto telo u sklopljenom stanju. Zbog njihovog spiralnog oblika, stiče se utisak pokreta i rotacije, pa otuda i naziv – propeler. 

Sa istim motivom, Klint se zainteresovao za još jednu stolicu koja je odolela vremenu i velikim iskušenjima. Naime, čitajući putopis „Safari“ iz 1928. godine bračnog para iz Amerike koji je tri godine putovao Afrikom, dopao mu se model stolice koji su oni koristili na svom proputovanju. U pitanju je bila verzija stolice „Roorkhee“, originalno razvijene za potrebe britanske vojske u Indiji krajem devetnaestog veka. Klint je bio oduševljen jednostavnošću stolice i genijalnošću njene konstrukcije. Projektovana za potrebe života u stalnom pokretu, stolica je imala minimalni broj elemenata koji su se labavo spajali bez lepka i alata, a međusobno se učvršćivali tek pod težinom korisnika. Zahvaljujući velikoj fleksibilnosti konstrukcije, stolica „Roorkhee“ se mogla koristiti na veoma neravnim terenima i bila je veoma udobna. Ova lagana stolica, mogla se jednostavno i brzo montirati, a po demontiranju bi se umotavala u platno i stavljala u vreću prečnika 24 cm i dužine 60 cm i bila spremna za transport. 

Švajcarski dizajner Vilhelm Kincle 1928. godine je razvio svoju verziju stolice “Roorkhee” za kompaniju “Wohnbedarf”.

Švajcarski dizajner Vilhelm Kincle 1928. godine je razvio svoju verziju stolice “Roorkhee” za kompaniju “Wohnbedarf”. 

 

Britanska vojska u Drugom burskom ratu (1900). Major General R. Pole-Carew (desno) sedi u stolici “Roorkhee”.

Britanska vojska u Drugom burskom ratu (1900). Major General R. Pole-Carew (desno) sedi u stolici “Roorkhee”.

Lucidno rešenje britanskih inženjera, bio je genijalan odgovor na potrebe tadašnje vojske za brzim pokretima trupa po neravnim terenima, kao u Burskom ratu od 1899. do 1902. godine, kada se umesto teškog viktorijanskog nameštaja tražio lakši i jednostavniji tip nameštaja za opremanje vojnih kampova. 
Klint je nekoliko godina radio na redizajnu „Roorkhee“ stolice, zadržavajući osnovni konstrukcioni princip, ali insistirajući na daljem pojednostavljenju, razjašnjenju i pročišćenju njenog sklopa. Svoj konačni dizajn izložio je pod nazivom „Safari“ 1933. godine na izložbi zanatskih proizvođača nameštaja u Kopenhagenu. Iako nadahnuta britanskim prethodnikom, Klintova verzija je odmah prepoznata kao sofisticiranija u svom izrazu i od svog arhetipa, ali i od varijanti drugih autora koje su se u međuvremenu pojavile, poput modela Vilhelma Kincla iz 1928. godine.

Švajcarski dizajner Vilhelm Kincle 1928. godine je razvio svoju verziju stolice “Roorkhee” za kompaniju “Wohnbedarf”.

Švajcarski dizajner Vilhelm Kincle 1928. godine je razvio svoju verziju stolice “Roorkhee” za kompaniju “Wohnbedarf”. 

Definisana Klintovim sistematskim pristupom, finom zanatskom izradom, dobro osmišljenim proporcijama i izvanrednim materijalnim efektima, stolica „Safari“ se izborila i za mesto klasika skandinavskog dizajna nameštaja. U godinama koje su sledile, fascinacija genijalnošću konstrukcije nije prestajala i nastajale su brojne savremene verzije „Roorkhee“ stolice, ali nijedna nije uspela da zaseni uspeh Klintovog modela.

Stolica „Safari“ Kare Klinta osmišljena 1933. godine predstavlja rešenje savremenije forme u odnosu na svoje prethodnike, i donosi pojednostavljenja i uštede u materijalu i vremenu izrade i montaže.

Stolica „Safari“ Kare Klinta osmišljena 1933. godine predstavlja rešenje savremenije forme u odnosu na svoje prethodnike, i donosi  pojednostavljenja i uštede u materijalu i vremenu izrade i montaže. 

tolica „Safari“ izrađena je od prirodnih materijala: drveta, kože i lanenog platna. Njene dimenzije su: 580 (širina) x 790 (visina) x 570 (dubina), a visina sedišta ide od 310 do 260 mm. Teška je svega 5.15 kg, a proizvodile su je dve kompanije: Rud Rasmussen i Carl Hansen & Son.

Stolica „Safari“ izrađena je od prirodnih materijala: drveta, kože i lanenog platna. Njene dimenzije su: 580 (širina) x 790 (visina) x 570 (dubina),  a  visina sedišta ide od 310 do 260 mm. Teška je svega 5.15 kg, a proizvodile su je dve kompanije: Rud Rasmussen i Carl Hansen & Son.

Poput svog arhetipa, stolice „Roorkhee“, stolica „Safari“ se spaja bez lepka i upotrebe alata i ima inteligentnu konstrukciju koja pri sedanju zateže postavljene kaiševe, povećavajući njenu snagu i stabilnost.

Poput svog arhetipa, stolice „Roorkhee“, stolica „Safari“ se spaja bez lepka i upotrebe alata i ima inteligentnu konstrukciju koja pri sedanju zateže postavljene kaiševe, povećavajući njenu snagu i stabilnost.

Odupirući se istorijskim formama, ali istovremeno i otuđenim industrijski razvijenim proizvodima, Kare Klint će ostati zapamćen kao dizajner koji je zagovarao visoko kvalitetan, funkcionalan i moderan nameštaj, dostupan širim slojevima društva. Pod njegovim vođstvom stasala je cela generacija uspešnih mladih dizajnera koji su stvorili svoju verziju modernizma, a čiji uticaj se proširio po celom svetu i koji doseže sve do današnjih dana.

 Zahvaljujući genijalnom konstruktivnom principu i jednostavnim elementima, stolica se brzo i lako montira, odnosno demontira, te je pogodna za transport i mobilno korišćenje.

Zahvaljujući genijalnom konstruktivnom principu i jednostavnim elementima, stolica se brzo i lako montira, odnosno demontira, te je pogodna za transport i mobilno korišćenje.

Safari stolica - detalj demontažnog povezivanja nogu

Safari stolica - detalj demontažnog povezivanja nogu - Drvene noge poprečnog preseka 40 x 40 mm drže na rastojanju sargovi koji se učvršćuju zatezanjem kaiševa širine 20 mm i 3 mm debljine.

Rukonaslon je izrađen od kožnih traka širine 35 mm i 3.5 mm debljine, koje se pri sedanju zatežu i drže rastojanje između prednjih i zadnjih nogu u gornjoj zoni.

Rukonaslon je izrađen od kožnih traka širine 35 mm i 3.5 mm debljine, koje se pri sedanju zatežu i drže rastojanje između prednjih  i zadnjih nogu u gornjoj zoni.

Iako bazirana na istom konstruktivnom principu, „Sirocco“ stolica je veoma osobena reinterpretacija prethodnih modela. Osmislio ju je švedski dizajner Arne Norel 1964. godine i proizvodio u sopstvenoj kompaniji.

Iako bazirana na istom konstruktivnom principu, „Sirocco“ stolica je veoma osobena reinterpretacija prethodnih modela. Osmislio ju je švedski dizajner Arne Norel 1964. godine i proizvodio u sopstvenoj kompaniji.

 Stolica “Nomad” je najskoriji redizajn stolice “Safari”, klasika skandinavskog dizajna 20. veka. Projektovao ju je Sebastian Jørgensen 2015. godine za dansku kompaniju We Do Wood. Teška svega 4 kg, pogodna je za savremeni nomadski život.

Stolica “Nomad” je najskoriji redizajn stolice “Safari”, klasika skandinavskog dizajna 20. veka. Projektovao ju je Sebastian Jørgensen 2015. godine za dansku kompaniju We Do Wood. Teška svega 4 kg, pogodna je za savremeni nomadski život.

 

Tekst objavljen u časopisu DRVOtehnika, broj 70, april 2021.