Čudesni svet stolica - Isamu Noguči - Kormilo stolica

Nameštaj kao funkcionalna skulptura  

Uska strukovna orijentacija je dominantan princip u savremenom obrazovanju i radu, a svestrani i divergentno usmereni pojedinci su izuzetak, najčešće formirani vaninstitucionalno. Insistiranjem na jasnom omeđavanju polja delovanja, podstiče se efikasnost, ali se gubi širina sagledavanja problematike i kreativnost, pa su otuda dobijena dizajnerska rešenja uglavnom nedovoljno inovativna.

Isamu Noguči bio je sin Jone Nogučija, japanskog pesnika, i Leoni Gilmor, američke spisateljice. Iako rođen u SAD-u, veći deo detinjstva proveo je u Japanu, gde je bio izložen tradicionalnoj umetnosti i kulturi istočne Azije. Vratio se na američki kontinent u tinejdžerskom dobu i upisao studije na Univerzitetu Kolumbija. Godine 1927. zahvaljujući Gugenhajmovoj stipendiji odlazi na studijsko putovanje po Evropi i Dalekom istoku, koje koristi i za šest meseci prakse u studiju čuvenog vajara Konstantina Brankušija u Parizu. Uprkos originalnom i posvećenom umetničkom radu, pažnju šire javnosti dobija tek 1938. godine kada postavlja svoju prvu javnu skulpturu u Njujorku. Naredna dekada predstavlja njegov najplodniji stvaralački period, ali ujedno i najburniji sa aspekta društvenih i političkih dešavanja čiji je aktivni činilac. 

Isamu Noguči (Isamu Noguchi), 1904–1988. „Sve je skulptura. Svaku ideju koja se nesmetano rađa u prostoru, smatram skulpturom.”

Pored svog rada u dizajnu nameštaja, Noguči je poznat i kao plodan vajar. Njegove skulpture odlikovale su apstraktne forme koje su inspirisane prirodnim oblicima i formama.

Nogučijeva umetnička interesovanja obuhvatala su širok spektar disciplina, uključujući skulpturu, dizajn, pejzažnu arhitekturu i scenografiju. Verovao je da dobar dizajn može poboljšati živote ljudi i stvoriti harmoničniji odnos između njih i okruženja. Kroz prepoznatljiv spoj istočnih i zapadnih umetničkih tradicija, oblikovao je komade nameštaja koje odlikuje jednostavnost, funkcionalnost i izuzetno naglašena skulpturalna forma. 

Isamu je bio fasciniran Zen baštama koje je doživeo kao artikulisan prostor za vizueliziju harmoničnog odnosa čoveka sa prirodom. To iskustvo je prenosio kroz svoj rad u svim oblastima umetničkog delovanja.

Kormilo stolica evoluirala je iz Nogučijevih istraživanja biomorfnih formi neposredno pre i tokom 1940-tih godina. U to vreme, on je već uspostavio saradnju sa vodećim proizvođačem modernističkog nameštaja u SAD, kompanijom Herman Miler, i imao nekoliko zapaženih komada. Zajedno sa stolicom, Noguči je oblikovao i pripadajući trpezarijski sto kojim je kompletirao set. Konstrukcija je bila jednostavna, ali precizna, sa svakim elementom koji doprinosi estetskoj privlačnosti i boljem korišćenju proizvoda. 

Kormilo stolica (43 × 36 × 53 cm) je pravi primer Nogučijeve filozofije dizajna ukorenjene u njegovom uverenju da nameštaj treba da bude i lep i funkcionalan, kao i dostupan svima, bez obzira na prihode ili društveni status. 

Detalj spoja nogu sa sedištem koji omogućava jednostavnu montažu i čvrst sklop.

Noguči je nastojao da skulpturu učini korisnom  u svakodnevnom životu i njegov dizajn  nameštaja je važan deo te ideje.​
 

Sedište Kormilo stolice bilo je izrađeno od otpreska, ergonomski oblikovanog tako da zadaje pravac sedenja iako nema leđnog naslona. Zadnja noga od punog drveta davala je stolici prepoznatljiv karakter i oblikom podsećala na kormilo broda, odakle je potekao i njen naziv. Ostala dva oslonca bila su izrađena od metalnih cevi i blago nagnuta prema spolja radi stabilnosti. 

Herman Miller je započeo industrijsku izradu Kormilo stolice 1948. godine. Vrlo brzo se pokazalo da je dizajn isuviše avangardan za širu javnost i proizvodnja je obustavljena nakon samo tri godine. Kompanija je ponovo izdala model posle više od pola veka, kompletirajući kolekciju najboljih Nogučijevih dela i omogućavajući da ovaj klasični komad modernističkog dizajna postane dostupan novim generacijama ljubitelja dobrog dizajna.

Kormilo set je dizajniran u vreme velikih društvenih i kulturnih promena u Sjedinjenim Državama. Period posle Drugog svetskog rata obeležilo je interesovanje za biomorfnu estetiku i želju za funkcionalnim, praktičnim rešenjima. Nogučijev nameštaj odražavao je stavove novog doba i pomogao da se oblikuje pravac modernog dizajna u Sjedinjenim Državama. 

Graciozan i vizuelno lagan Kormilo trpezarijski set, ima hromirane čelične noge koje nude prijatan kontrast prirodnom izgledu drveta. Model je danas dostupan u orahu, ebanovini, javoru i belom jasenu.

Pored Kormilo trpezarijskog stola, dizajniran  je i Kormilo stočić za kafu koji se prodaje nezavisno od seta.​

Najpoznatije delo Isamu Nogučija široj javnosti svakako je kultni Noguči stočić za kafu iz 1947. godine. Dizajn stola je lako prepoznatljiv po jednostavnom, ali izuzetno skulpturalnom obliku. Zbog velike popularnosti često je predmet kopiranja.

Noguči stočić smatra se jednim od najuspešnijih dizajna kompanije Herman Miler. Proizvodnja je prestala 1973. godine, a komad je odmah postao kolekcionarski. Godine 1980. izdat je u ograničenom broju od oko 480 komada. Ponovo je uveden u proizvodnju 1984. godine, i sa manjim izmenama je još uvek u proizvodnom asortimanu. 

Tokom svoje karijere, Noguči je radio u raznim medijima, uključujući kamen, metal, drvo i papir. Bio je poznat po sposobnosti da svoja dela prožme osećajem fluidnosti i kretanja, stvarajući elemente koji su istovremeno skulpturalni i funkcionalni. Njegovi radovi su se kretali od velikih javnih instalacija, pa do malih upotrebnih predmeta. Svoju umetnost koristio je i da podigne svest o društvenim i političkim pitanjima. Stvorio je seriju skulptura i instalacija koje su se bavile temama kao što su nuklearno razoružanje, degradacija životne sredine i građanska prava. Bio je snažan zagovornik rasne jednakosti i radio na promovisanju kulturne razmene između Japana i Sjedinjenih Država. 

Nikada ograničena materijalom ili određenim pokretom, Nogučijeva estetska dostignuća pokrivala su širok spektar interesovanja uključujući skulpturu, dizajn nameštaja i osvetljenja, parkove, bašte, pozorište i još mnogo toga. Njegova prva retrospektivna izložba održana je u Muzeju američke umetnosti Vitni 1968. godine, a 1986. godine predstavljao je Sjedinjene Države na Bijenalu u Veneciji.

Kao vizionar i stvaralac sa inovativnim pristupom umetnosti i dizajnu, Noguči je izvršio veoma značajan uticaj na savremeno stvaralaštvo. U kombinaciji modernističke estetike sa tradicionalnim japanskim zanatstvom, nastala su dela koja su istovremeno i skulpturalna i funkcionalna. Nogučijev dizajn nameštaja je i danas veoma popularan, a njegovo nasleđe prožeto interdisciplinarnošću nastavlja da inspiriše umetnike i dizajnere širom sveta. Muzej Noguči, koji se nalazi na Long Ajlendu u Njujorku, posvećen je očuvanju i promociji njegovog rada.

Članak je objavljen u časopisu DRVOtehnika, broj 78, april 2023.