Čudesni svet stolica - Hans Vegner - Okrugla stolica

Snaga pravih vrednosti

Osavremenjavanje rada u stvaranju novih proizvoda predstavlja višeslojan izazov, između ostalog i zato što samo po sebi ne mora da predstavlja i napredak u kvalitetu izrađenog. Bez obzira na visok nivo razvoja nauke i tehnike, određeni procesi svoj puni potencijal ostvaruju samo ako se izvode na tradicionalne načine, neretko arhaične, a skoro po pravilu sa veštinama koje se neguju dugotrajno i posvećeno.

Hans J. Vegner (Hans Jørgensen Wegner), 1914-2007 „Mnogi me pitaju kako smo stvorili danski stil. Odgovorio sam da je to bio kontinuiran proces pročišćavanja i pojednostavljivanja.”

Hans Vegner je rođen 1914. u Tonderu, malom gradu u Danskoj. Još kao dečak otkrio je svoju strast prema obradi drveta i sa četrnaest godina počeo šegrtovanje kod danskog majstora stolara H. F. Stahlberga. Školu za umetnost i zanat u Kopenhagenu je pohađao u periodu 1936-38., kada se prvi put upoznaje sa stolicama iz dinastije Ming čijim formama dugo ostaje inspirisan. Posle studija se zapošljava kao pomoćnik Erika Molera i Arnea Jakobsena, mladih i perspektivnih arhitekata. Za njega će se ovo poslednje iskustvo pokazati posebno plodonosnim, jer dobija priliku da javno pokaže svoj talent učestvujući u dizajnu nove gradske kuće u Orhusu 1938. godine. Tokom istog perioda, počeo je da sarađuje sa vrhunskim stolarom Johanesom Hansenom, pa je po osnivanju sopstvenog dizajnerskog studija 1943. godine značajno oslonio dizajn na zanatski rad jer je znao koliko je bitan za postizanje vanrednih rezultata. 

Stolice iz dinastije Ming su bile predmet proučavanja Vegnera još u studentskim danima.

Godine 1949. Vegner je planirao da predstavi dve svoje stolice na godišnjoj izložbi Udruženja stolara u Kopenhagenu, obe od otpresaka. Johanes Hansen je pak smatrao da je zbog popularnosti novog materijala, previše stolica u istom maniru i da bi vrhunski dizajnirana stolica od masiva, izrađena na tradicionalan način privukla više pažnje. Tako je Vegner dva dana pred izložbu krenuo sa novim konceptom i sve iznenadio sa stolicom koja je u sebi sadržala spoj moderne likovnosti i tradicionalnih zanatskih veština. Suprotno Johanesovim prognozama, stručna javnost i danska štampa su bile više privučene oblikovno atraktivnim rešenjima od otpresaka, posebno iskusnijih autora Alvara Alta i bračnog para Ims. Ipak jedna grupa američkih novinara bila je opčinjena Vegnerovom Okruglom stolicom, posvećujući joj članak u prestižnom časopisu „Interiors“, nazivajući je pri tome „najlepšom stolicom na svetu“. Bilo je to prvi put da se jedan moderan danski komad nameštaja pojavio u američkoj štampi i predstavio daleko od lokalnih okvira. 

Vegner je bio inspirisan istorijskim stolicama koje je transformisao u pojednostavljene moderne klasike. Stolica Y (CH24) se oblikovno može povezati sa kineskim stolicama iz dinastije Ming. Ovo je model koji mu je doneo veliki ugled i neprekidno se proizvodi od 1950. godine od strane kompanije Carl Hansen & Søn. 

Okrugla stolica je nastala neposredno posle modela CH24, ali sa idejom još pročišćenijeg likovnog izraza. Njen dizajn je rezultat više prefinjenosti oblikovanja nego inovativnosti. 

Godine 1952. stolica je bila izložena na postavci Dobar dizajn (Good Design) u Muzeju moderne umetnosti (MoMA) u Njujorku, a godinu dana kasnije postala je i deo njegove stalne kolekcije. Ipak najširu popularnost, Okrugla stolica je stekla 1960. godine kao deo scenografije u televizijskom studiju tokom predstavljanja kandidata za predsedničke izbore. U prvoj debati takve vrste u SAD, kandidati Ričard Nikson i Džon F. Kenedi su sedeli upravo u Vegnerovoj stolici. Ovaj događaj je njegov dizajn podigao u međunarodne visine i zauvek promenio tok dizajna danskog nameštaja.

Okrugla stolica je nastala u saradnji Vegnera i proizvođača nameštaja Johanesa Hansena. Danas je proizvodi kompanija PP Møbler. ​

Vremenom je doživela nekoliko manjih izmena u konstrukciji i materijalima. Poznata je u više varijacija različitih vrsta drveta i tapacirunga. 

Usled nagle popularnosti Okrugle stolice, brojne porudžbine su zatekle Vegnera i  Hansena nespremne. Kako njen dizajn nije bio osmišljen za masovnu proizvodnju, a radionica sa svega par radnika nije mogla da izradi dovoljan broj stolica, mnoge nisu mogle biti prihvaćene. Jahanes Hansen nije bio voljan da uključi u posao svog danskog konkurenta Frica Hansena, a naručioci, uglavnom amerikanci, nisu bili zadovoljni rokovima.  Primera radi, klub u centru Čikaga koji je poručio 400 komada, čekao je pune dve godine na svoje stolice. Čak i 1966. godine kada je proizvodnja zapošljavala oko 30 radnika, moglo se proizvesti samo tri Okrugle stolice dnevno. Bilo je predloga da se proizvodnja izmesti u SAD, ali se odustalo jer je kvalitet izrade bio prilagođen vrhunskim veštinama danskih zanatlija. Uz sve to, pojavili su se tehnički problemi koje je trebalo rešiti, najčešće kompromisima kojima Vegner inače nije bio sklon.

Danski dizajn je široj svetskoj javnosti postao poznat tek posle emitovanja prvog televizijskog prenosa američke predsedničke debate između potpredsednika Ričarda Niksona i senatora Džona Kenedija 1960. godine. 

U ranim modelima stolice, korišćena je veza čep-pročep za spajanje rukonaslona sa leđnim naslonom, ali je Vegner bio nezadovoljan estetikom zbog čega se spoj umotavao u trsku kako bi se stvorila iluzija da je sve izrađeno iz jednog komada drveta. Godine 1950. on je unapredio dizajn korišćenjem zupčastog spoja, dok je naslon obmotan trskom ostavio samo za specijalne narudžbine. Novi spoj je bio tehnički veoma zahtevan, ali estetski veoma interesantan, pa je otvorio novo polje izražavanja za Vegnera. U kasnijim radovima, atraktivni spojevi su na neki način postali obeležje njegovog stila.

Zbog razlike u vlažnosti između Danske i SAD-a, pleteno sedište od trske se vremenom opuštalo i postajalo nefunkcionalno. Da bi rešio ovaj tehnički problem, Johannes Hansen je bio prinuđen da krene sa izradom tapacirane verzije stolice što Vegner nikada nije u potpunosti prihvatio kao svoj dizajn.
Velika potražnja, a sa druge strane visoka cena i ograničena dostupnost Okrugle stolice podstakli su mnoge imitacije i falsifikate. To je bio takođe jedan od većih izazova sa kojima su se susreli Vegner i Hansen. Godine 1965. su izabrali dvanaest replika i predstavili ih na događaju kompanije kako bi pokazali u kojoj meri je stolica kopirana. Međutim, sa ovom praksom se nastavilo i kasnije bez obzira što je sa razvojem tehnologije donekle ublažen problem dostupnosti. Godine 2015. norveška carina je zaplenila i uništila pošiljku od sto imitacija Okruglih stolica iz Kine, a restoran koji ih je naručio morao je da plati troškove uništenja.

Redizajniran spoj rukonaslona i leđnog naslona Okrugle stolice otvorio je put ka hrabrom isticanju elemenata veze umesto skrivanju.

Izrađena od minimalnog broja elemenata koji omogućavaju stabilnost konstrukcije i Vegnerove beskompromisne zahteve za udobnošću i kvalitetom izrade.​

Okrugla stolica se danas nudi sa čvrstim tapaciranim sedištem (PP 503) ili sedištem od pletene trske (PP 501). Sedište od trske doprinosi laganom i transparentnom doživljaju stolice i predstavlja originalnu Vegnerovu zamisao.

Vegner je došao na ideju o Valet (sobar) stolici 1951. godine, nakon dugog razgovora sa profesorom arhitekture S. E. Rasmusenom i dizajnerom Kai Bojesenom o problemima odlaganja
odeće pre spavanja. Ipak proces dovršavanja dizajna nije pokrenut sve dok danski kralj Frederik IX nije naručio 10 komada nakon što je video prvu četvoronožnu verziju.

Školjka stolica (Shell Chair ili CH07) osmišljena je 1963. godine, ali je dizajnom bila ispred svog vremena, pa se sa serijskom proizvodnjom čekalo nekoliko decenija.  Danas se smatra jednim od najpoznatijih i najrevolucionarnijih Vegnerovih komada nameštaja.

Hans Vegner je preminuo u 92. godini, a ogroman broj njegovih stolica je još uvek u serijskoj proizvodnji i još dugo će biti. Po svemu, jasno je da je tokom celog života bio vođen snažnom vizijom stvaranja. Kao veoma plodan autor, uspešno je dizajnirao više od pet stotina komada nameštaja, a mnoga od njih se smatraju remek-delima i izložena su u muzejima širom sveta. Vegner se smatra  jednim od najkreativnijih, najinovativnijih i najplodnijih dizajnera nameštaja ikada, a često se naziva i majstorom drvenih stolica, kako zbog uspešnosti dizajna tako i po broju razvijenih modela. Njegovo iskustvo kao stolara dalo mu je duboko razumevanje uzajamne veze između tehnika obrade i likovnosti rešenja. Bio je autor oštrog oka za detalje i nenadmašnog osećaja za oblikovne mogućnosti drveta, čija dela odišu modernošću, lakoćom i jednostavnošću. Vegnerova estetika se zasnivala na visokoj etici, dubokom poštovanju drveta kao materijala, ali i ogromnoj radoznalosti prema životu i prirodi koji su mu omogućili da unese organsku formu u industrijski proizvod. Njegov rad je značajno doprineo da se danski nameštaj pozicionira visoko na međunarodnoj sceni i bude prepoznatljiv po svojim prirodnim formama i minimalističkom izrazu.

Ovaj članak je objavljen u časopisu DRVOtehnika, broj 77, januar 2023.