Čudesni svet stolica - Džerald Samers / BPA stolica - Bent Plywood Armchair

Dizajnerski ili tehnološki izazovi su ozbiljni motivacioni pokretači u stvaralačkom radu i pozitivno utiču na intenzitet i broj pokušaja u dostizanju rezultata koji bi zadivili svet. Međutim, jednom savladani u nekom materijalu, konceptu ili procesu, mogu biti nedostižni u nekom drugom i decenijama, čekajući da se ponovo desi čarobna iskra u spoju umetnosti i nauke.

Od prvih razvojnih modela 1920-tih godina, nameštaj od furnirskih otpresaka predstavljao je veliki izazov dizajnerima i tehnolozima, ali i priliku da se dođe do krajnje inovativnih rešenja. Iako se dobrim delom paralelno razvijao sa nameštajem od čeličnih cevi, vremenom se zbog svojih osobina pozicionirao kao poželjnija opcija za opremanje enterijera. Poseban doprinos razvoju nameštaja od furnirskih otpresaka dali su autori iz Skandinavije, koji su sa dubokom posvećenošću humanističkom pristupu dizajnu ostali verni drvetu kao materijalu, a svoju pasiju uspešno prenosili i na druge autore širom sveta. Između ostalih, skandinavski modernizam izvršio je ogromni uticaj na britanske dizajnere tokom 1930-tih godina, posebno kroz radove finskog arhitekte Alvara Alta, čiji je ikonični nameštaj u Veliku Britaniju uvozila kompanija Finmar Ltd. Ovaj tip nameštaja, organskih i mekih linija, vidljivo je inspirisao Džeralda Samersa, tada mladog dizajnera i preduzetnika, koji nije ni slutio da će upravo on uskoro biti vesnik progresivnih ideja.

Džerald Samers (1899-1967)

Samers je rođen u Aleksandriji u Egiptu 1899. godine, da bi se radi školovanja preselio u London, gde ga je i zatekao Prvi svetski rat. Iz rata se vratio kući i oženio Maržori Bačer, sa kojom je pokrenuo izradu nameštaja svedenih linija, u duhu savremenog stila. Samers se vrlo brzo upustio u eksperimentisanje sa furnirskim otprescima koji su obeležili početak njegovog najkreativnijeg i najinovativnijeg stvaralačkog perioda. U tom trenutku lepkovi koji su se koristili u izradi šperploča su bili takvi da su i Alvar Alto i Marsel Brojer morali često da modifikuju ideje i umetnutim komadima dodatno učvršćuju dizajnirane konstrukcije, što je bilo strano Samersovom stanovištu da „u svedenom dizajnu svaki njegov deo treba da ima potrebnu čvrstoću i otpornost“. Nadahnut svojim uverenjima, godine 1932. osniva sopstvenu kompaniju „The Makers of Simple Furniture“ tj. „Proizvođači jednostavnog nameštaja“, a već naredne lansira proizvod, zbog kog će ući u istoriju dizajna. 

Levo: Šema rezanja plašteva bukovih furnira iz kojih se izrađuje otpresak, desno: BPA stolica u enterijeru iz 1930-tih godina

BPA stolica predstavlja komad za sedenje gde su svi neophodni elementi za sedenje - noge, sedište, naslon i rukonasloni, izrađeni od samo jednog furnirskog otpreska, oblikovanog tako da u potpunosti obezbeđuje funkciju komada bez ijednog spoja, dodatnog elementa ili okova. Ona predstavlja jasnu i provokativnu izjavu koja dovodi u pitanje suštinu tradicionalnog načina proizvodnje nameštaja od drveta, kao i pionirski pokušaj izrade komada iz jednog elementa - pristupa koji će u plastici i metalu tek znatno kasnije biti savladan. Takođe i sa komercijalne strane, ovo je bila nova i neeksploatisana tema, koja je pokrenula pitanje kako se ovaj princip može iskoristiti i u nekoj drugoj industrijskoj grani. U svetu koji je ispunjen predmetima pravih linija i uglova i ravnih površina, jedinstvena silueta ove stolice, krivih linija i zaobljenih ivica predstavljala je pravi raritet. Čak i kod onih koji nisu pasionirani ljubitelji dizajna, jedinstveni organski izraz stolice je budio znatiželju i pažnju. 

BPA stolica u katalogu „Izložbe svakodnevnih predmeta“ koju je organizovao Kraljevski institut britanskih arhitekata (Royal Institute of British Architects - RIBA) u Londonu 1936. godine.

Samers je izradu ove stolice doterao do samih granica tehnoloških mogućnosti. Njena jednostavno neodoljiva konstrukcija izrađena je od sedam pravougaonih plašteva furnira bukve debljine 3 mm i izrezanih po jednostavnoj šemi sa četiri uzdužna i dva bočna reza, slepljenih lepkom koji se koristi u vazduhoplovnoj industriji i presovanih u kalupu osam sati, kako bi se dobila čvrsta forma pogodna za dalje finalno dorađivanje. Tehnološki proces, koji je Samers registrovao u Londonskom zavodu za patente 1934. godine, nije zahtevao ni grejanje ni parenje, pa je model tako nudio i uzbudljivu naznaku moguće masovne proizvodnje jednostavnog nameštaja dostupnog širim društvenim krugovima. 

BPA stolica gabaritnih dimenzija: širina 60 cm, dubina 86 cm, visina 78 cm

BPA stolica spreda i odpozadi

Po svedočenju Samersove supruge, BPA stolica je bila namenjena pre svega za korišćenje u tropskim uslovima, jer je izrađena bez tradicionalnih spojeva u drvetu koji su inače osetljivi na visoku vlagu i temperature, kao i bez tapacirunga da ne bi bilo povoljnih uslova za gneždenje insekata.

Sa pažljivo projektovanim oblikom, BPA stolica je udobna čak i bez jastuka, a njene ravne površine bez spojeva predstavljaju ideal za održavanje nameštaja.

BPA stolica, detalj

BPA stolica je postala poznata široj publici tek posle prezentacije na „Izložbi svakodnevnih predmeta“, organizovane od Kraljevskog instituta britanskih arhitekata (Royal Institute of British Architects - RIBA) u Londonu 1936. godine, gde je dobila istaknuto mesto i u pratećem katalogu. Iako je koristio furnirske otpreske i u svojim narednim komadima, Sanders je napravio samo još jednu stolicu od jednog elementa i to model SF/SC iz 1938. godine.

Model SF/SC iz 1938. godine, stolica bez rukonaslona izrađena takođe od jednog otpreska.

Okolnosti u Evropi krajem 1930-tih godina su učinile da uspeh BPA stolice bude veoma kratak. Uprkos svojoj superiornoj konstrukciji, cena proizvodnje je zbog novonastalih prilika bila viša nego kod skandinavskih modela, a ostao je i nerešen problem zadnjih nogu koje su pod većim opterećenjima ipak pucale. Proizvodnja je prekinuta 1939. godine kada je kompanija bankrotirala usled restrikcija repromaterijala koje je uvela Velika Britanija zbog Drugog svetskog rata. Do tada je proizvedeno samo oko 120 BPA stolica, pa zato ne čudi što se originalni komadi danas veoma cene i poželjni su za kolekcionare.

Iako je Samers malo poznata ličnost čak i u stručnim krugovima, uticaj njegovog rada i dalјe je očigledan. On je inspirisao i ohrabrio brojne stvaraoce da prihvate izazove i rade na novim konceptima u cilju pojednostavljivanja sticanja dobara, a time i njihove demokratizacije. Njegovi radovi danas su deo najznačajnijih postavki dizajna u svetu, poput Muzeja Viktorije i Alberta u Londonu, Muzeja moderne umetnosti u Njujorku i Muzeja dizajna Vitra u Nemačkoj.

Tekst je objavljen u časopisu DRVOtehnika, broj 71, jul 2021.