Čudesni svet stolica - Đo Ponti - Superleggera stolica

Iskustvo nas uči da kretanje u preporučenim vrednostima omogućava sigurno funkcionisanje i zadovoljavajuće rezultate. Svako preispitivanje granica podrazumeva izazove za koje su potrebni vanredni trud i znanje, kao i dodatna sredstva i vreme. Ulaganja su velika, rezultati neizvesni, te zato uspešno proširenje polja delovanja predstavlja veliko postignuće i ostavlja revolucionarni trag u razvoju struke.

Kao što njen naziv upućuje, „super laka“ stolica se odlikuje izuzetno laganom strukturom. Izrađena je od elemenata neobično malih poprečnih preseka koji se nalaze u sklopu potrebne čvrstoće. Ove karakteristike obezbeđuju njenu visoku mobilnost u prostoru.

Projektovanje kroz preispitivanje granica​

Đo Ponti je rođen u Milanu 1891. godine. Započete studije arhitekture na Politehničkom univerzitetu prekida zbog služenja vojnog roka tokom Prvog svetskog rata. Diplomira 1921. godine, kada i otpočinje sa profesionalnom karijerom, podjednako uspešnom u arhitekturi i dizajnu.

Đo Ponti (Gio Ponti), 1891 –1979 „Dizajn stvara kulturu. Kultura oblikuje vrednosti. Vrednosti određuju budućnost.”

Stolice laganih struktura Ponti počinje da razvija u svojim zrelim godinama, pošto je već stekao status priznatog arhitekte i urednika vodećeg stručnog časopisa Domus. Smatra se da je ograničena dostupnost drvne građe u posleratnim godinama imala uticaja na njegovu opčinjenost minimalnim vrednostima poprečnih preseka. Pontijev izazovan poduhvat potrajao je skoro celu deceniju, ali je na kraju iznedrio izuzetan komad nameštaja koji se u kontinuitetu proizvodi već više od šezdeset godina.

Pontijev crtež Supeleggera stolice iz 1957. godine.

Isticanje niske težine stolice u promotivne svrhe.

Reklamna fotografija koja pokazuje da konstrukcija Superleggera stolice dopušta sigurno klaćenje na zadnjim nogama.

Modeli drvenih stolica sa ciljem da se što više spusti donja granica njihove težine, nastali su kao rezultat Pontijeve saradnje sa italijanskom kompanijom Cassina koja datira još iz ranih 1940-ih godina. Progresivno razvijajući rešenja za lagane strukture sedenja, 1951. godine započinju sa proizvodnjom prvog dizajna ovog poduhvata, poznatog kao model 646 ili jednostavno – Leggera (lagana). Stolica je iste godine predstavljena na IX trijenalu u Milanu, gde je privukla veliku pažnju stručne javnosti. Pri dizajniranju, Ponti je bio direktno inspirisan oblicima tradicionalne italijanske stolice, poznate kao Kjavari (Chiavari), koja ima naslon poput merdevina i karakteristično pleteno sedište. Nju je još davne 1807. godine izradio zanatlija Đuzepe Gaetano Deskalci, poreklom iz italijanskog grada Kjavari. Proizvodnja je bila organizovana tako da kompanija Cassina izrađuje drvene ramovske konstrukcije, a lokalne radnice u Kjavari tkaju sedišta od indijske trske. Ovako bliska veza između dizajna i zanatstva upućuje na intenzivnu razmenu znanja i delimično objašnjava uspeh celog projekta.

U periodu posle Drugog svetskog rata, u uslovima veoma ograničenog transporta po broju i kapacitetu vozila, dizajn stolice je omogućavao prevoz manjim kolima, pa čak i biciklom. 

Superleggera se lako uklapa u različite prostorije i stilove uređenja. Može se naći u nekoliko završnih tonova drveta i obrada sedišta.

Detalj sedišta stolice na kome se jasno vidi trouglasti poprečni presek prednjih nogu.

Detalj naslona stolice koji pokazuje trouglasti poprečni presek zadnjih nogu.

Iako je stvorio vanvremenski dizajn, jednostavan i lišen ukrasa (osim geometrijskog ornamenta tkanog sedišta), Ponti je smatrao da Leggera stolica nije dovoljno lagana. U saradnji sa konstruktorima iz Cassine, nastavio je da radi na još lakšoj verziji - noge kružnog poprečnog preseka zamenio je manjim trouglastim, a spojeve je ojačao koristeći tiplove i čep-pročepe. Sveo je maksimalnu širinu elementa na svega osamnaest milimetara, a drvo jasena je izabrao da bi obezbedio potrebnu čvrstoću i elastičnost. Svi ovi napori rezultirali su stolicom neverovatno niske težine od samo 1,7 kg. Novi model je nazvan Superleggera i imao je neobičnu demonstraciju svojih karakteristika u fabrici Cassina 1957. godine, kada je stolica bacana sa sprata zgrade i neoštećena se odbijala od zemlje.

Časopis umetnosti, arhitekture i enterijera „Domus“, Ponti je osnovao 1928. godine sa izdavačem Đanijem Mazočijem. Rukovodio je njime skoro celog života i koristio ga za širenje svojih ideja i uticaja.

Superleggera se i danas proizvodi od istih materijala i veoma sličnim procesima, mada bez učešća Kjavarijevih zanatlija. Iako je najpoznatija verzija ona sa sedištem od trske, Cassina je neko vreme nudila i cenovno pristupačnije varijante izrađene  od sintetičkih materijala. Dodatno, stolica se može naručiti sa tapaciranim sedištem i završnim materijalom u vidu kože, veštačke kože, vune i pamuka. Drvo jasena korišćeno za konstrukciju je u početku bilo dostupno u prirodnoj ili beljenoj završnoj obradi, lakirano crnim, a kasnije i crvenim, zelenim i belim završnim premazom. Najupečatljivija verzija, asimetrično lakirana stolica u crnoj i beloj boji, prvobitno je izrađivana isključivo za posebne događaje i izložbe, ali je danas deo standardne ponude.

Enterijer iz 1950-tih godina opremljen Pontijevim stolicama.

Savremen enterijer opremljen Superleggera stolicama.

Tokom svoje karijere koja je trajala preko šest decenija, Đo Ponti je ostavio trajan uticaj na polju arhitekture i dizajna. Bio je jedan od ključnih protagonista italijanskog modernističkog pokreta sa projektantskim pristupom koji je bio sveobuhvatan i interdisciplinaran. Preminuo je 1979. godine, ali njegovo nasleđe i dalje živi kroz ostvarena remek-dela među kojima je i Superleggera stolica.

Pontijeva strast prema preispitivanju granica i pionirskim poduhvatima ostaje kao inspiracija za sve buduće generacije stvaralaca.

Članak je objavljen u časopisu DRVOtehnika, broj 79, jul 2023.