top-tech
Mailing lista
Pošaljite nam svoju E-Mail adresu i dobijaćete redovna obaveštenja u vidu newsletter-a.
Sigurnosno pitanje, molimo saberite dva broja:


CTC         6        
P      D    F 9   HR1
3X2   22E   UO7      
1 H    D      L   KAN
9E4           E      
Pretraga  
Članci i autorski tekstovi

Čudesni svet stolica - Bruno Matson - Ležaljka Model 36 - Familija oblika

Piše: Jelena Matić, redovni profesor na Šumarskom fakultetu u Beogradu

Ležaljka Model 36 nastala je simbiozom vrhunskog zanatstva i natprosečnog oblikovanja, dve veštine koje se retko sreću u jednom čoveku. Bruno Matson je u potrazi za rešenjima koje će zadovoljiti visoke kriterijume oba svoja talenta, osmislio udobnu liniju za sedenje svedene konstrukcije čiji svi komadi pripadaju istoj familiji oblika. Genijalnost njegove zamisli se ogledala u tome što je sa malim varijetetima među modelima pokrio ogromno polje zadovoljenja ljudskih potreba i na taj način svom dizajnu utro put uspeha i dugovečnosti.


Bruno Matson je bio švedski zanatlija, koji nikada nije stekao formalno obrazovanje kao dizajner ili arhitekta. Odrastao je u gradu Vernamo, gde je njegov otac vodio kompaniju nameštaja „Karl Matson“. Tokom tridesetih godina Bruno je započeo svoja istraživanja o funkcijama sedenja, odmaranja i izležavanja, fokusirajući se naročito na pronalaženje univerzalnih rešenja. Ključan momenat za njegovu inspiraciju bila je poseta izložbi nameštaja u Stokholmu 1930. godine, kada se ujedno desilo i prvo izlaganje avangardnih komada u Skandinaviji. Tu je imao priliku da upozna moć jednostavnosti modernog dizajna, ali i da vidi sedišta stolica delimično ispletena od širokih jutenih traka. Kada je 1931. dobio zadatak da dizajnira nameštaj za bolnicu u Vernamou, osmelio se da i sam eksperimentiše sa trakama, što će ostati njegova opsesija dugi niz godina. 

 Bruno Matson (Bruno Mathsson, 1907–1988), dizajner nameštaja koji je spojio ideje modernizma sa tradicijom švedskog stolarskog zanata.
 Bruno Matson (Bruno Mathsson, 1907–1988), dizajner nameštaja koji je spojio ideje modernizma sa tradicijom švedskog stolarskog zanata.

Takođe, Matsonovo interesovanje za ergonomiju je odigralo veliku ulogu u stvaranju njegovog nameštaja. Jedna od poznatijih priča u švedskoj istoriji dizajna je ona da je analizirao trag svog tela u dubokom snegu, kako bi mogao da dođe do što boljeg oblika za svoje komade. Bilo da je ovo mit ili istina, on je tih godina realizovao veoma udobnu liniju nameštaja za sedenje koja je pokrivala tri funkcije: rad (naslon je uspravan), odmor (naslon je zavaljen) i izležavanje (naslon je opružen). Sva tri komada premijerno su prikazana na njegovoj individualnoj izložbi u Geteborgu 1936. godine i doživela veliki uspeh. Za tu priliku svaki model bio je drugačije tapaciran: prvi samo sa trakama, drugi vunenim tekstilom, a treći jagnjećom kožom. S obzirom da su do tada trake uglavnom predstavljale bazu za postavljanje daljeg tapacirunga i na taj način skrivane, a u najboljem slučaju korišćene za pletenje sedišta skromnijih modela, Matsonov pristup da ih stavi u prvi plan pri presvlačenju reprezentativnih komada bio je veoma radikalan i privukao je dosta pažnje. Da bi osigurao komfor, ponudio je opciono korišćenje jastuka. U narednim godinama, modeli su se razvijali i transformisali prema potrebama i okolnostima. Prvo je pridodat radni stočić, odnosno držač za knjigu koji se kačio za konstrukciju fotelje ili ležaljke, 1941. godine urađene su varijante sa rukonaslonima, a 1944. pojavila se i verzija sa točkovima. 

Bruno u svojoj ležaljci 1950. godine.
Bruno u svojoj ležaljci 1950. godine. 

Crtež koji predstavlja preklopljene bočne izglede sva tri modela linije nameštaja za sedenje: stolicu, fotelju i ležaljku.
Crtež koji predstavlja preklopljene bočne izglede sva tri modela linije nameštaja za sedenje: stolicu, fotelju i ležaljku.

Enterijer stambenog prostora opremljen Matsonovim nameštajem.
Enterijer stambenog prostora opremljen Matsonovim nameštajem

Ležaljka Model 36 je bila naročito popularan predstavnik ove revolucionarne linije nameštaja za sedenje. Poput drugih modela imala je ramove za sedište i naslon izrađene od masiva bukve koji su korišćeni za zatezanje traka, dok su prednje i zadnje noge bile urađene iz jednog elementa, i to od furnirskih otpresaka, nalik onima kojima se divio kod komada Alvara Alta. Prve verzije ležaljke su imale noge sa nepromenjivom širinom, da bi ih Bruno četrdesetih godina preoblikovao tako da se sužavaju pri krajevima. Od sedamdesetih, ram za sedište i naslon je počeo da se pravi od otpresaka. 

Stolica sa rukonaslonima i visokim naslonom
Stolica sa rukonaslonima i visokim naslonom

Fotelja za odmor sa otomanom

Fotelja za odmor sa otomanom

Radni stočić, odnosno držač za knjigu ima obrtnu površinu i kači se za konstrukciju fotelje ili ležaljke
Radni stočić, odnosno držač za knjigu ima obrtnu površinu  i kači se za konstrukciju fotelje ili ležaljke​

Godine 1937. započeo je i sa internacionalnom karijerom predstavljajući svoj rad na svetskoj izložbi u Parizu, a 1939. i u MOMA muzeju u Njujorku kada su njegove stolice doživele ogromnu popularnost među stručnim krugovima. Bio je veoma uspešan i kao arhitekta, naročito zainteresovan za iskorišćenje solarne energije. Za svoje staklene kuće je čak razvio dvostruko i trostruko izolaciono staklo poznato i kao „Brunovo okno” (Bruno Pane).

 Ležaljka zajedno sa radnom stolicom i foteljom čini familiju jer su sva tri modela oblikovana istim likovnim izrazom i izrađena od istih materijala i istim tehnologijama.
Ležaljka zajedno sa radnom stolicom i foteljom čini familiju jer su sva tri modela oblikovana istim likovnim izrazom i izrađena od istih materijala i istim tehnologijama

Godine 1944. pojavila se i verzija ležaljke sa točkovima, koja je omogućila njeno lakše premeštanje.
Godine 1944. pojavila se i verzija ležaljke sa točkovima, koja je omogućila njeno lakše premeštanje

Cela linija nameštaja za sedenje odiše lakoćom zahvaljujući jednostavnoj strukturi.

Cela linija nameštaja za sedenje odiše lakoćom zahvaljujući jednostavnoj strukturi


Specifično tapaciranje, bilo u trakama, tekstilu ili koži daje dinamiku po kojoj se lako prepoznaju Matsonovi komadi

Matsonovi modeli za rad, odmor i izležavanje se u svim svojim varijacijama skoro bez prekida proizvode više od 85 godina, i to u kompanijama: Karl Mathsson (1936-50), Dux (1967-2000) i Bruno Mathsson International (2000-danas)

Matsonovi modeli za rad, odmor i izležavanje se u svim svojim varijacijama skoro bez prekida proizvode više od 85 godina, i to u kompanijama: Karl Mathsson (1936-50), Dux (1967-2000) i Bruno Mathsson International (2000-danas)

Jednostavan i sofisticiran pristup oblikovanju obeležio je čitavu plejadu skandinavskih autora, među kojima se Matson ističe dizajnom vrhunske sinteze tehnologije, forme i funkcije. Iako na prvi pogled njegov nameštaj ima dosta sličnosti sa radom Alvara Alta, osobena mu je nešto veća doza luksuza. Sam Matson je dosta bio fokusiran na ergonomiju smatrajući je „najvećim izazovom koji treba biti savladan sa velikom umešnošću, da bi upotreba nameštaja bila što jednostavnija i udobnija za korisnika“. Uzimajući zanatske veštine iz švedske tradicije, ukrštao ih je sa modernim organskim formama savremenog doba, a bio je otvoren i da sa napretkom tehnologije menja i prilagođava svoj nameštaj kako bi dobio komade višeg kvaliteta, konkurentne na savremenom tržištu. Rezultati njegovog rada na liniji sedenja iste familije oblika započetog tridesetih godina 20. veka predstavljaju ujedno i krunu njegove karijere po kojoj će ostati upamćen u istoriji nameštaja. Zabeležena kritika švedskog dizajnera Uno Arena, možda najbolje opisuje magiju njegovog opusa: „Nema ničeg posebnog u Matsonovom dizajnu, ali to je baš ono što je dobro kod njega!“

Članak objavljen u časopisu DRVOtehnika 75, jul 2022.