Čudesni svet stolica - Arne Jakobsen - Sevener stolica (3107) - Na tragu plodonosne ideje

Vrednost neke ideje se može sagledavati kroz brojne parametre, ali se njeni krajnji dometi ne mogu predvideti s obzirom da zavise od niza društvenih faktora. Ako se u tako složenim i promenjivim okolnostima neki dizajn uklapa u različite kontekste i potrebe duži vremenski period, znači da poseduje izuzetnu prilagodljivost i suštinsku vrednost.

 Arne Jakobsen (Arne Jacobsen), 1902-1971 „Dobar dizajn se postiže kroz duboko razumevanje  potreba i želja ljudi.“​

Arne Jakobsen је rođen 1902. godine u Kopenhagenu. Nakon što je završio zidarski zanat, studira na Tehničkoj školi i Arhitektonskom fakultetu Kralјevske akademije umetnosti, gde diplomira 1928. godine. Još kao mladi arhitekta interesuje se za dizajn elemenata enterijera u objektima koje projektuje. Godine 1932. započinje višedecenijsku saradnju sa kompanijom Fric Hansen tokom koje nastaju stolice Mrav (Ant) i 3107, kao i fotelјe Kap (Drop), Labud (Swan) i Jaje (Egg) - komadi nameštaja koji će proslavili i njega i danski dizajn.

Fritz Hansen je proizvođač nameštaja koji je počeo sa radom 1872. godine i zaslužan je za razvoj nekih od najboljih komada danskog dizajna.

Poput većine autora tog doba Jakobsen je bio fasciniran mogućnostima primene otpresaka u drvnoj industriji, a posebno stolicama koje su pravili Čarls i Rej Ims. Posle niza eksperimenata, 1951. godine uspeo je da dobije stabilnu strukturu od izuzetno lagane školjke postavljene na tri čelična oslonca. Na taj način stvorio je iluziju da sedište lebdi iznad postolјa, zbog čega se ceo koncept odlično uklapao u modernistički izraz koji je negovao u arhitektonskoj praksi. Iako je stolica Mrav bila projektovana za potrebe opremanja kantine u Novo Nordisku, ubrzo je zaživela nezavisno od svog objekta i postigla komercijalni uspeh. 

Dugogodišnje istraživanje oblika školjke dovelo je do niza modela od kojih je Sevener stolica komercijalno najuspešnija.

Mrav (1952) i Sevener stolica (1955) u istoj razmeri radi lakšeg poređenja oblika i dimenzija.

Iako na kultnoj fotografiji iz 1963. godine, Kristin Kiler ne sedi na Sevener stolici (model na slici je kopija koja ima prorez na naslonu), nakon njenog objavlјivanja interesovanje za stolicu je drastično poraslo.

Prve stolice bile su dostupne u završnom furniru hrasta, tikovine i palisandra, da bi kasnije izbor bio proširen.

Ista školjka se može postavljati na više različitih baza i dobiti: trpezarijska stolica sa četiri noge, kancelarijska na pet točkova ili barska stolica. Baze su izrađene od čeličnih cevi koje su najčešće hromirane, ali u ponudi su i brušene ili farbane. 

Na osnovu stečenog iskustva, četiri godine kasnije razvijena je stolica 3107, poznata i kao Sevener, koja je za razliku od Mrav stolice, od samog početka osmišljena kao komad nameštaja za serijsku proizvodnju i opremanje različitih enterijera. Njena kontura je bila prepoznatlјiva, ali manje metaforična, što ju je činilo prihvatljivijim izborom za opremanje javnih institucija, poslovnih prostora i obrazovnih ustanova. Oblik njene školjke donekle je bio rezultat tehnoloških ograničenja pošto je uska linija povezivanja sedišta i naslona bila neophodna da bi otpresak bio savijen u tri pravca. Pozitivna posledica takvog dizajna bila je i blaga elastičnost stolice koja je povećala udobnost sedenja. Sa četiri noge, model 3107 bio je znatno stabilniji od Mrav stolice, a njen naslon je bio nešto širi i viši što je omogućavalo oslanjanje ruku na gornji rub školjke pri manje formalnom sedenju. Zbog svoje male težine, Sevener stolica je bila laka za rukovanje, a projektovana je i da se može slagati jedna na drugu radi kompaktnijeg odlaganja. Opciono su bili dostupni rukonasloni, ugrađeni nosači za formiranje pravilnih redova stolica i sklopivi stočići. 

Paralelno sa varijantama za odrasle, razvijani su i dečji modeli kao obična stolica i hranilica.

Od početka su stolice bile dostupne u sivoj, crnoj, crvenoj, zelenoj, plavoj, tamnozelenoj i beloj boji. Godine 1968. Jakobsen je neznatno proširio paletu, da bi novih devet boja bilo odabrano povodom obležavanja godišnjice 2015. godine. 

Način na koji se povezuje školjka sa bazom obezbeđuje kvalitet i trajnost proizvoda. Po detaljima spoja se najčešće mogu razlikovati originalne stolice od kopija. 

Školjka može biti bez tapacirunga, sa tapacirungom sa gornje strane (detalj levo) ili u potpunosti tapacirana. Elastičnost školjke je dodatno pojačana gumenim umecima (detalj desno) između nje i baze.

Jakobsen se istinski zalagao za duboko razumevanje potreba i želja ljudi, pa je na bazi modela 3107 ubrzo razvio familiju stolica, kasnije poznatu kao Serija 7. Prva kancelarijska stolica iz serije imala je zvezdu sa četiri kraka i uskim točkovima. Godine 1973. uski točkovi su zamenjeni sfernim, a od 1975. i duplim, odnosno KEVI točkovima, kada je uvedena i zvezda sa pet krakova... Serija 7 se tokom vremena samo širila, nudeći različite varijante i opcije. Danas uklјučuje i komade razvijene nakon Jakobsenove smrti, kao npr. dečije i barske stolice. Ipak, model 3107 ostao je njen najpoznatiji predstavnik. O njegovom globalnom uticaju svedoči činjenica da je od 1955. godine prodat u milionima primeraka, ali i da se smatra jednom od najšire kopiranih stolica na svetu. 

 Stolice mogu biti opremlјene naslonima za ruke (kao na slici) ili dodatkom za pisanje.

Presvlake mogu biti od različitih tekstila (na slici je pliš) ili kože.

Fotelje Drop, Egg i Swan dizajnirane su za potrebe opremanja SAS Royal hotela u Kopenhagenu 1958. godine. Kasnije su postigle međunarodni uspeh i prodaju.

Jakobsenova pažnja prema detaljima i posvećenost funkcionalnosti bili su očigledni u svim njegovim projektima, bez obzira na veličinu i namenu. Iako je prvenstveno poznat po svojim arhitektonskim delima, dizajnirao je brojne predmete, uključujući satove, pribor za jelo, tekstil, rasvetna tela, kvake na vratima. Neprestano je pomerao granice dizajna, prihvatajući nove materijale i tehnologije, istovremeno ostajući veran svojim idealima bezvremene lepote. Iza sebe je ostavio izuzetno nasleđe i delo koje i danas nastavlja da oblikuje svet u kome živimo. Njegov doprinos arhitekturi, dizajnu nameštaja i industrijskom dizajnu obezbedio mu je mesto jedne od najuticajnijih ličnosti u istoriji dizajna 20. veka.

Tekst je objavljen u časopisu DRVOtehnika, broj 81, januar 2024.