Crno zlato iz naših reka

Ne, nije reč o nafti. Reč je o retkoj i samim tim skupocenoj vrsti drveta koja se vadi iz naših reka, o delimično fosilizovanom ili subfosilnom hrastu, poznatom još i kao abonos, morta, crni hrast, barski hrast ili močvarni hrast. To je drvo koje je više stotina ili čak više hiljada godina ležalo u rečnom ili močvarnom mulju, ispod rečnog korita, u anaerobnim uslovima koji su sprečavali njegovu  degradaciju – od mikroorganizama i gljivica. U takvom okruženju, dakle bez prisustva kiseonika, veoma dugi vremenski period, izolovano od štetočina, ovo drvo je upijalo ogromne količine vlage, voda je ispirala jedne materije i taložila druge u njemu, odnosno u drvetu su se odigravali brojni procesi. Svakako je najznačajniji fosilizacija – zamena organskih jedinjenja neorganskim čiji konačni rezultat može biti karbonifikacija ili petrifikacija materijala.

Kad govorimo o subfosilnom drvetu, govorimo o drvetu kod koga je proces fosilizacije započet, ali nije dovršen. Pored ovog, tu su i razni drugi procesi koji su izazvani različitim uslovima u kojima je drvo ležalo (temperatura, kiselost, različit hemijski sastav okruženja itd.) Najočiglednija, a veoma spora promena koja se dešava, u ovoj neretko milenijumskoj predstavi, kao posledica svega navedenog, ali prevashodno reakcije čestica gvožđa iz vode i tanina iz drveta, jeste promena boje u odnosu na uobičajenu boju hrasta. Drvo veoma postepeno i sporo menja svoju boju najpre u zlatnu, zatim u bakarnu, a onda u crnu boju. 

Zlatni, svetli subfosilni hrast ili zlatna morta, stara je između 1.500 i 2.000 godina. Tamnija, smeđa ili bakarna morta stara je do 4.000 godina. A posle toga ide najstarija, ali i najređa najpre siva, pa onda i crna morta. Najstarija do sada pronađena debla subfosilnog hrasta su stara oko 11.000 godina. Izuzetno retko se može naći i crvena morta, koja boju duguje rudi boksita. (Starost se određuje metodom radioaktivnog ugljenika.) Boja se menja spolja, od kore ka srčiki, tako da rezana građa može biti nijansirana i melirana.

Subfosilni hrast se kod nas vadi mahom iz Save i Velike Morave, ređe iz Dunava. Reke su u prošlosti menjale tokove, meandrirale i dešavalo se da potkopaju obalu te da stablo padne u reku i ostane zarobljeno u mulju. Veoma često su to divovska stabla, prečnika i više od dva metra, koja su rasla prašumama u okolnostima u kojima nije bilo zagađenja. Do slučajnih nalaza dolazi u šljunčarama koje izbacuju pesak i šljunak sa velikih dubina ili pri čišćenju rečnog korita. Sa druge strane, postoje i specijalizovani ronioci za potragu za ovim posebnim drvetom i koji rade u veoma izazovnim uslovima. Vađenje ovih debala iz vode je komplikovan i zahtevan proces, budući da su neka od njih teška i po nekoliko desetina tona. To traži upotrebu kompleksne i skupe opreme na često veoma nepristupačnom terenu. Drvo se izvlači, a ne podiže se, toliko je zarobljeno peskom i muljem i teško. Izmuljavanje drveta je delikatan i mukotrpan posao. 
Ipak, odmah nakon vađenja drvo se u najkraćem roku mora dopremiti u posebno opremljene pilane za to tvrdo drvo da usled nagle promene pritiska i naglog sušenja na vazduhu drvo ne bi ispucalo. Vrlo često se pribegava omotavanju ovih trupaca kako bi se sprečilo naglo isušivanje prilikom transporta. Kada se ispili u fosne, ovo drvo se u specijalnim, blagim uslovima suši i po nekoliko godina.  Istraživanja su pokazala da su uslovi prirodnog sušenja ovakvog materijala u Srbiji izuzetno oštri i da to rezultira brojnim pukotinama i raspuklinama u rezanoj građi. Neki od proizvođača navode da koriste i specijalne pokrivke kako bi usporili sušenje i sačuvali ovaj dragocen materijal. Kada se građa izreže, obično se čuva grupisana zbog unikatnosti svakog primerka i razlike u bojama. 
Gde se i kako koristi subfosilni hrast?

Subfosilni hrast se koristi prevashodno u industriji nameštaja i opremanja enterijera i to veoma luksuznih, od jahti do vila, za kupce veoma dubokog džepa. Od subfosilnog hrasta mogu se seći furniri ili izrađivati drvene obloge za zidove i parket. Isto tako, koristi se i za nakit, ukrase a posebno je vrednovan među ljubiteljima lule, za čiju se izradu koriste najfiniji i najkvalitetniji komadi. Sirovina je veoma vredna i dragocena i do nje se, kao što se može videti, teško dolazi. Ponekad se desi da se od celog stabla može iskoristiti svega 20% materijala te otuda i vrlo visoka cena. Stoga ne može ni biti reči o serijskoj proizvodnji. 
I kroz istoriju se subfosilni hrast tretirao kao dragocenost i luksuz. Od njega je, na primer, napravljen presto Petra Velikog, njime je ukrašena spavaća soba Luja XIV, a korišćen je i za ukrašavanje palata po Veneciji i Engleskoj.

Ipak, visoka cena dolazi i od činjenice da se u enterijeru nalazi nešto staro i više milenijuma, što je gledalo i svedočilo istoriji, ali i bezbrojnim malim ljudskim pričama. Ti trupci pamte i rimske galije, i Hune i Avare, i naseljavanje Slovena, turske pohode na Beč, seobe i štošta drugo.

Nažalost, iz Srbije se subfosilni hrast dugo izvozio samo kao sirovina. Međutim, kod nas je poslednjih desetak godina sve popularniji u izradi nameštaja, pre svega zahvaljujući dalekovidosti i entuzijazmu nekoliko domaćih firmi koje su prepoznale vrednost gotovog proizvoda od ovog izuzetnog materijala u poređenju sa sirovinom, među kojima se ističe Boreal iz Kraljevaca i Tara Concept iz Beograda.  U kombinaciji sa odličnim dizajnom na svetsko tržište sada plasiramo vrhunske komade nameštaja od čudesnog drveta.

Tekst je objavljen u časopisu DRVOtehnika, broj 74, april 2022.