Čekanje nikad nije rešenje

Sa najvišeg nivoa vlasti naše zemlje već dugo je najavljivana odlučna borba protiv korupcije, pa je napokon 12. februara uhapšeno 15 osumnjičenih, među kojima i aktuelni predsednik opštine Obrenovac i bivši v.d. direktor EPS. Najavljeno je da će protiv ovih lica biti sprovedena istraga zbog postojanja osnova sumnje da su zloupotrebili svoj službeni položaj i ovlašćenja u vezi sa javnim nabavkama za javno preduzeće EPS i oštetili to javno preduzeće za više od milion evra, za koji iznos su pribavili protivpravnu imovinsku korist. Odlučni smo u borbi protiv korupcije – izjavio je tužilac Nenad Stefanović, a nakon nekoliko dana broj uhapšenih je premašio stotinu osumnjičenih.   
Mi hoćemo da verujemo da je ovo samo početak i da će uskoro na red doći dugogodišnja korupcija i pljačke u javnim preduzećima šumarstva naše zemlje, što je već nekoliko godina naša redovna i bezuspešna tema... 
Podsećam, petnaestak minuta pre ponoći 12. jula 2022. godine telefonskim pozivom mi je, radi konkretnih pisanja o korupciji u šumarstvu, prećeno smrću. Znao sam sa koje strane je poziv stigao i sve sam prijavio policiji i istražnom sudu. Policija je, međutim, pokušala da prikrije tu činjenicu, pa je Treće osnovno javno tužilaštvo odbacilo moju prijavu kao neosnovanu, ali je zahvaljujući udruženjima novinara i Stalnoj radnoj grupi za bezbednost novinara, novom istragom utvrđeno da je moj prigovor bio osnovan, što znači da je policija sakrila podatke pravdajući to „tehničkom greškom“. Telefonski poziv i pretnja smrću te noći bili su meni upućeni. Dobio sam široko obrazloženo rešenje, ali dalje istrage i odluke, što je u rešenju bilo navedeno kao obaveza, nisu sprovedene... Tako to, nažalost, funkcioniše.  
Ne bih da propustim priliku da javno kažem svoj stav u vezi hapšenja bivšeg direktora EPS-a, koji je pljačkao i upropastio gigant srpske elektroprivrede, a zatim nagrađen postavljanjem na mesto predsednika opštine Obrenovac. Podsećam da je Milorad Grčić rođen 1970. godine da, kako kaže, nije završio državni fakultet, ali jeste privatni, Edukons iz Sremske Mitrovice, gde je posle sedam godina tobožnjeg studija, 2012. godine, dakle sa 42 godine starosti, stekao diplomu iz uslužnog menadžmenta. Iskustvo u tom sektoru već je imao kao vlasnik pečenjare, što je uspešno obavljao, ali je to ispečeno znanje iskoristio da uđe u politiku, da zadobije partijsko poverenje, da napreduje i uspešno pljačka, pljačka... Za njegovo poštenje, nezavisno o nestručnosti, garantovao je lično predsednik države. Za našu zemlju i niz njenih kadrovskih rešenja, kao i za Grčića bilo bi najbolje da se nije micao iz svoje pečenjare...  
Očigledno je da partokratijska kadrovska rešenja koja ovu zemlju prate dugo, zanemaruju stručnost i kompetenciju, a favorizuju partijsku lojalnost, a to uvek rezultira korupcijom, pljačkama i različitim oblicima kriminala. Partokratijska kadrovska rešenja karakterišu veći broj javnih preduzeća naše zemlje među kojima su i dva najveća javna preduzeća šumarstva koja gazduju šumama i šumskim prostorom na više od 30% teritorije Srbije. Svoje neprocenjivo bogatstvo Srbija je, na osnovu Zakona o šumama, poverila na upravljanje šumarskim javnim preduzećima, a na njihovo čelo je, mimo Zakona i Statuta, postavila nestručne ljude koji teško mogu razlikovati bukvu od graba ili topolu od vrbe...  
Tokom celog februara i polovine marta, u našu redakciju se javilo tridesetak drvoprerađivača iz G.Milanovca, Ivanjice, Smedereva, Leskovca i sa severa Srbije, iz više gradova Vojvodine... Žalili su se na javna preduzeća šumarstva koja ih uslovljavaju tako što pre sklapanja ugovora o snabdevanju sirovinom (trupcima) moraju uplatiti (nekome) 3 do 5 evra reketa po kubiku topole ili bukve, dok je reket za kubik hrastovih trupaca, zavisno od klase, išao od 50 do 60 evra po kubiku, a za furnirske trupce, čija je količina zanemarljiva, reket je, kaže, išao i do 200 evra po kubnom metru. Uplata reketa je ulaznica u javna preduzeća šumarstva gde sledi sklapanje ugovora na dogovorenu, korupcijom uplaćenu količinu sirovine, zatim je potrebno u celini avansirati dogovorenu količinu trupaca i tek onda drvoprerađivač može ići u šumu, često i preko 300 kilometara, po ugovorenu i plaćenu robu... 
Više puta smo pisali o brojnim ograničenjima i zastojima u razvoju drvnog sektora, od činjenice da je znatno smanjena potražnja za proizvodima drvne industrije do brojnih problema u snabdevanju drvnom sirovinom. Naša država je sve manje u prilici da pruži ozbiljnu podršku drvnom sektoru posebno zbog sistema raspodele sirovine iz državnih šuma, koji je već dugo praćen netransparentnošću i korupcijom. 
Takođe smo pisali da u Srbiji, prema podacima Agencije za privredne registre posluje 545 javnih preduzeća sa 114.450 zaposlenih, na čijem čelu su više od polovine takozvani vršioci dužnosti, partijski kadrovi od kojih je samo petina imala odgovarajuću stručnu spremu. Više puta smo isticali da su ovakva kadrovska rešenja ravna diverziji, jer se zna da prekomeran broj v.d. direktora, bez kompetencije, ne služi državi nego partijskoj strukturi, isto kao što je jasno da poslovni rezultati nekih javnih preduzeća imaju direktnu vezu sa činjenicom da njima upravljaju nekompetentni, a lojalni kadrovi. Od 33 velika preduzeća koja obavljaju delatnost od opšteg interesa, u 20 kompanija rukovodioci su v.d. direktori, najčešće lojalni stručnjaci bez potrebne i odgovarajuće stručne spreme. Način upravljanja javnim preduzećima u Srbiji je u potpunosti suprotan potrebnoj profesionalizaciji i korporatizaciji državnih firmi, a o njihovoj reformi kod nas se skoro deceniju vode samo prazne priče. Šumarstvo je očigledan primer. Država je zanemarila stručnost i potcenila 500 šumarskih inženjera, a upravljanje šumarskim javnim preduzećima poverila ljudima koji, kao što već rekoh, teško mogu razlikovati bukvu od graba ili topolu od vrbe... 
Te činjenice posebno pogađaju drvnu industriju jer je netransparentna raspodela sirovine iz državnih šuma, proteklih godina omogućila v.d. direktorima javnih preduzeća šumarstva i odabranom timu njihovih poslušnika (među kojima je nažalost desetak šumarskih inženjera), otvorene, skoro javne malverzacije i do sada nezabeležen oblik korupcije koja još uvek traje. Očigledan primer su Srbijašume. 

Stručnjaci tvrde da je lojalnost vertikalno strukturisana pojava, pa zato postaje jasnije zašto država toleriše koruptivne malverzacije ne samo u šumarstvu, nego u društvu uopšte. Ali, sve je manje jasno kako sve to podnose i zašto ćute šumarski inženjeri, ljudi koji su obrazovani i koji su svesni ekološkog, privrednog, socijalnog i opštedruštvenog značaja šuma, pa time i šumarske struke na čija pleća je pala velika ljaga.

Država već dugo toleriše, a neki tvrde da produkuje nered i korupciju u šumarstvu. Skorašnjom smenom v.d. generalnog direktora JP Srbijašume korupcija je, tvrde drvoprerađivači, postala intenzivnija i otvorenija. Prethodni direktor, za koga se, kažu, priprema hapšenje, je ostavio organizovanu grupu reketaša, čiji je koordinator izvesni I. S. koja funkcioniše i pod rukovodstvom novog v.d. direktora. Upravo radi toga sve mi se čini da sam se ponovo, uz rizik, prihvatio uzaludnog posla, jer iza svih koruptivnih radnji u šumarstvu, stoji država! 

I opet ću, po ko zna koji put, ponoviti da je korupcija jedan od najvećih problema i da postoji u svim delovima našeg društva, ali je najprisutnija tamo gde postoje monopol i velika diskreciona ovlašćenja u donošenju odluka, a nedostaju mehanizmi za utvrđivanje odgovornosti pojedinca. Ova pojava je rasprostranjena u svim delovima sveta i što je institucionalni sistem slabiji, korupcija je više izražena. Korupcija je u našoj zemlji endemska bolest i funkcioniše na svim nivoima, a što je nivo veći, veća je i količina koruptivnog novca, tvrde stručnjaci. Korupcija, prevara i laž postaju cenjeni, skoro uvaženi i dominantni oblici ponašanja. Za korupciju i privredni kriminal se u ovoj zemlji u proteklim decenijama odgovaralo znatno manje nego što je to praksa zahtevala, a to su jasni indikatori kako funkcionišu tužilaštvo i pravosuđe...  

A sa najvišeg nivoa vlasti, već nekoliko meseci, danima se najavljuju odlučne borbe protiv korupcije. Mart 2025. je iza nas... 
Da li će i kad na red stići korupcija u šumarstvu, pljačka države i drvoprerađivača naše zemlje, nije izvesno. Jedan vojvođanski drvoprerađivač nam 12. februara priča: 

„Jedini način da dođeš do sirovine je da prvo odeš kod pekara iz Kaća (Ž.K.) i platiš reket. Postoji sistem, nađeš se negde u kafani ili na ulici, na parkingu i platiš... Meni godišnje treba oko 2.500 kubika hrasta. Prije nekoliko dana sam dao 36.000 evra reketa za ugovor od 900 kubika hrasta. Nisam imao više... Nema ugovora dok ne platiš reket. Lažu svi koji kažu da nisu platili. Za furnirske trupce hrasta, na redovnu cenu, se plaća reket 200 evra po kubiku, za ostale hrastove trupce 50 do 60 evra po kubiku. Ja sam prošao dobro, 40 evra reketa po kubiku... I tek onda sam otišao u direkciju, kod šumara, da dobijem potpisan ugovor. A kod njih je cena hrasta, zavisno od klase, od 14.000 do 27.000 dinara po kubiku. I kad sve avansiram mogu ići u šumu, po robu, po trupce... Šumare niko ništa ne pita, oni ništa ne odlučuju, odlučuju neki ljudi koji uopšte nisu zaposleni u šumarstvu... To je tako i to je kod nas postalo normalno, a kuda ide taj novac pojma nemam.“ 
A ja slutim, nagađam, a često otvoreno tvrdim i još uvek svesno, uz rizik, možda opet uzalud, iz ljubavi prema domovini, zabrinut za budućnost ove zemlje i našeg naroda, zabrinut za budućnost mojih unuka i naše dece uopšte, podsećam ovu državu da čekanje nikad nije rešenje. 

REKETIRANJE DRVOPRERAÐIVAČA postalo normalno i skoro javno!

Prilika je da istaknemo podatak da se godišnje u kompletnoj Srbiji, u dva javna preduzeća šumarstva, nacionalnim parkovima i privatnim šumama, poseče oko 3,8 miliona kubnih metara drveta, a  oko dva miliona metara kubnih, odnosno 52,6 odsto, upotrebljeno je kao ogrevno drvo, podatak je RZS za 2022. godinu.
Seča šuma u Srbiji 2023. u odnosu na prethodnu godinu, smanjena je za 11%. Posečena zapremina drveta u 2023. godini ukupno je iznosila oko 3,3 miliona m3, a najveći deo, oko 1,7 miliona m3 (52%), upotrebljen je kao ogrevno drvo. Posečena (bruto) zapremina drveta u državnim šumama i van šuma iznosi oko 2,7 miliona m3, a u privatnim šumama i van šuma oko 650 000 m3. 
Na sajtu JP Srbijašume piše da je „sa tendencijom rasta koja je posebno izražena u poslednjih nekoliko godina, 2018. godine doznačeno (i verujemo posečeno) 1.683.870 m3 bruto drvne zapremine“, a da „trenutna proizvodnja iznosi nešto više od 1.450.000 m3 neto drvnih sortimenata godišnje, od čega je oko 530.000 m3 trupaca i ostalog tehničkog drveta i 920.000 m3 prostornog drveta.“ Koliko smo shvatili sajt posle toga nije ažuriran...
Na sajtu JP Vojvodinašume nismo mogli pronaći podatak o količini posečenog drveta, ali u jednoj izjavi za naš časopis (broj 66, april 2020.) stoji da „Vojvodinašume u proseku godišnje poseku i izrade neto 550.000 m3 drvnih sortimenata. S obzirom na intenzivno gazdovanje plantažama topole i visoko kvalitetne šume hrasta lužnjaka u Sremu, učešće tehničkog drveta ide i preko 60% u ukupnoj zapremini izrađenih drvnih sortimenata. Kada posmatramo godišnji sečivi etat, vidimo da euroameričke topole učestvuju sa 62%, hrast lužnjak sa 15% i 23% su ostale vrste drveća. Dakle, euroameričke topole i hrast lužnjak predstavljaju strateške vrste gazdovanja šumama u JP Vojvodinašume“.
Proizilazi da se u dva javna preduzeća šumarstva godišnje poseče oko 2.000.000 m3 neto drvne mase od čega je u JP Srbijašume oko 38,7% (561.150 m3) tehničko devo, dok je u JP Vojvodinašume tehničkog drveta preko 60% (330.000 m3). Ukupno ova dva šumarska preduzeća raspolažu sa 891.750 metara kubnih tehničkog drveta... 
S obzirom na stalne pritužbe i ustaljenu praksu možemo poći od pretpostavke da se za samo četvrtinu ukupno posečene i prodate drvne mase, od drvoprerađivača i raznih trgovaca uzme prosečno 5 evra REKETA po kubnom metru drveta, pa tako dolazimo od cifre od 2,5 miliona evra reketa godišnje. Toliko drvoprerađivače košta samo uslov da mogu sa šumarskim preduzećima sklopiti ugovor o snabdevanju sirovinom iz državnih šuma! Onda sledi avansiranje celokupnog iznosa i ponekad nesigurna isporuka reketiranog pa avansiranog drveta...
 Jer, drvoprerađivači tvrde: „Jedini način da dođeš do sirovine je da prvo platiš REKET... To je tako i to je kod nas postalo normalno.“