Buđenje

Tačno je: Fajnenšel tajms je početkom avgusta proglasio Srbiju za svetskog rekordera po grinfild direktnim stranim investicijama. Takođe je tačno da je naš dinar jedina valuta u svetu koja je ove godine ojačala u odnosu na evro... Privrednici, pogotovo oni koji imaju izvozne poslove, kao i oni koji su prisiljeni da za život menjaju neku deviznu ušteđevinu, znaju da to nije za pohvalu, isto kao što se ne možemo ponositi podatkom da nam je u prva dva kvartala 2017. godine BDP, mimo planiranih 3%, rastao za samo 1,25% u proseku...

Sve su ovo već stare, istrošene vesti, isto kao što je skoro zaboravljeno da je u Srbiju stigao svetski trgovački gigant IKEA na čije otvaranje se, početkom avgusta, sjatio deo državnog vrha. I to je tačno, isto kao što je tačno da na skupove drvoprerađivača i šumara, uz pozive, očekivanja i ponekad najave, poslednjih nekoliko godina, ne dođe niko s tog nivoa… Ali, ovoga puta tamo je bio i prvi čovek naše zemlje koji u svom autorskom tekstu kaže: „IKEA menja način razmišljanja svakog pojedinca i čitavog društva. Ona je, najznačajniji „udar” na zastarele i prevaziđene delove mentaliteta, na kolektivnu lenjost i nepomerljivost, kao i na onu životnu filozofiju koja nam je, stalno, ponavljala da treba da čekamo da neko drugi sve završi umesto nas.“ Ne spadam ni u jednu od nabrojanih kategorija, a verujem da se ni vi ne prepoznajete u ovim rečima, i neću ići u IKEU...

Svako prosečan zna da je svetski trgovac ovde došao ne zato da nas menja, nego zato da udari na naše džepove, da nam proda ono što nam praktično nije potrebno i znatno će ugroziti našu drvnu industriju i industriju nameštaja... Neću se više ni baviti ovim pitanjima, mada verujem da naši drvoprerađivači i proizvođači nameštaja dolazak ove konkurencije, koju zvaničnici toliko veličaju, ne doživljavaju onako kako politička pozicija gleda na opoziciju…

Prerada drveta i proizvodnja nameštaja pripadaju industrijskoj grani koja permanentno pravi suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni. U poslednjih pet godina prosečan godišnji rast izvoza ove industrijske grane iznosio je 13,3%. U BDP-u Srbije udeo drvne industrije iznosi oko 2%, a udeo u izvozu je 6,3%. Veliko je pitanje

da li će drvna industrija zadržati dosadašnje trendove razvoja. Ali, i pored dobrih rezultata drvna industrija godinama traži institucionalnu adresu gde bi zajedno sa šumarima razgovarali o saradnji i položaju svih subjekata na šumi bazirane ekonomije sa ciljem veće konkurentnosti, tehnološke opremljenosti, veće finalizacije vredne sirovine i većeg broja zaposlenih... Zahtevi drvoprerađivača u tom pravcu traju dugo, ali od države nema odgovora. Ona ignoriše činjenicu da drvna industrija svake godine puni državni budžet sa preko 80 miliona evra.

Zato, ne treba da čude pritužbe naših drvoprerađivača kada kažu da je, između ostalog, politika omogućila nekim stranim firmama da ovde u našim ravnicama, navodno pod nekim nadstrešnicama, prorežu naše najbolje trupce koji im se dodeljuju po prioritetu i sirovu dasku odmah tovare na kamione i voze van, a naši drvoprerađivači koji tu sirovinu ovde avansiraju i pretvaraju u finalne proizvode, u parket, stolove i stolice, otpuštaju naše radnike jer nemaju dovoljno trupaca, pa zato mole državu da im na ovakav način više ne pomaže...

I to je tačno, isto kao što je sasvim jasno da naši zvaničnici nerado govore o zastoju rasta društvenog proizvoda jer su već odustali od prošlogodišnjih optimističnih najava i plana da će nam BDP ove godine imati rast od 3%, jer je u prvom delu 2017. godine BDP rastao za samo 1,25% u proseku. Ovu statističku činjenicu političari i analitičari različito i oprečno tumače, što baš nije teško razumeti. Prognoze su očigledno bile loše, pa se sada čini da su bombastične izjave o rastu BDP-a i dvocifrenom povećanju plata i penzija imale drugi cilj. Ali državni vrh, bar prema neusaglašenim izjavama, nije odustao od namere da do kraja ove ili početkom naredne godine, ko zna kada i za koliko, poveća plate i penzije. Čini se, međutim, da se tu, uz stalne različite najave, sa realizacijom smišljeno oteže. Ako BDP nije imao planirani rast, onda nije ostvaren cilj, a to znači da nisu stečene trajne osnove za veći rast, ne samo plata i penzija, nego i za dalje povećanje privrednog rasta i veće zapošljavanje, odnosno za takozvani održivi i impulsivni rast, za bolji život svih građana. Istina, privredni rast su dodatno usporile suša i elementarne nepogode, ali se ne stiče utisak da se u Vladi RS neko ozbiljno brine kako će i kada narodu da saopšti da se mora odustati od najavljivanog dvocifrenog rasta plata i penzija, čije bi povećanje, logično, trebalo da bude posledica privrednog rasta, koji je izostao. Namera da se plate i penzije povećaju da bi podstakle privredni rast je kratkoročna i ma koliko priželjkivana, ekonomski i dugoročno nije održiva. Političari tu namerno zatvaraju oči, pa će možda radi glasača zanemariti ekonomske činjenice, ali će im tu, verujem, kao arbitar, MMF biti od velike pomoći. Njihova se mora uvažiti, njih Vlada RS mora slušati, a oni će sigurno reći: računica kaže, velikog povećanja neće biti... Sve te političke igranke su smišljene, dozirane i providno režirane kako bi kondiciono pripremljen narod progutao svaku odluku. Do zaključivanja ovog broja saznali smo da će nekog povećanja biti početkom naredne godine, a to znači da smo ostali na nivou oprečnih izjava i različitih obećanja, a ja opet, uvažavajući narodnu mudrost i tradiciju, podsećam na jednu staru izreku: obećanje-ludom radovanje...

Samo da ovi odu, a da se oni ne vrate! – pročitao sam neki dan grafit na jednom beogradskom zidu... Ovaj narod uistinu ima duha, ali se sporo i kasno budi. Doduše, i izbor mu je prilično sužen, jer tu su uvek oni ili ovi, a to je, smatra veliki broj građana, skoro svejedno... Tako to biva kad smo još uvek pospani i kada većina spava. Zato mi opet na um pada jedna priča o buđenju i trčanju posle buđenja... Dakle, jutro je, majsko i rosno, puno svežine. Negde u Africi se budi antilopa. Budi se i počinje da trči, mora... Isto to jutro budi lava, jakog, samozadovoljnog, još snenog, a gladnog. Zevne lav i nadmoćno gleda majsko jutro. Polako ustaje, dostojanstveno, a onda počinje da trči. I njega tera instikt: trčati, trčati... I tako. Trče lav i antilopa. I trče svi.

Svaki dan i svako jutro iznova. Sa istim nagonom i sa istim ciljem: preživeti... I ljudi trče, a što im je tržišna orijentacija jača, trka postaje brža. U toj trci, međutim, većina ljudi, mada to i ne zna, ustvari spava, tvrdi Antony de Mello u svojoj knjizi SVESNOST. On pri tome ne misli isključivo na tržišnu logiku, već govori o onima što ne razumeju lepotu i veličinu onoga što zovemo ljudskom egzistencijom. Dakle, većina ljudi spava, tako se rađa, živi spavajući, stupa u brak spavajući, podiže decu u svom snu, umire u svom spavanju, a da se nikad ne probudi... Ljudi tako žele, tako im je lakše. Oni beže u svoj san, u toplo naručje laži, a šanse za buđenje su u direktnoj proporciji sa količinom istine koju čovek može prihvatiti bez bežanja. Jer, buđenje je bolno i neprijatno, ono iritira. Zato mudar čovek i ne budi druge ljude. On je svestan njihove nesvesnosti i ograničenosti svojih pokušaja, pa gleda svoja posla i igra svoju igru. Lepo je ako iz toga neko može izvući korist, ako ne, šteta (!), zaključuje de Mello. Zanimljivo... Protok vremena ne doprinosi buđenju svesti. A još je Sokrat govorio da „nesvestan život nije vredan življenja“, ali smo od probuđene svesti danas dalje nego savremenici slavnog mislioca. Mehanički život je sve više „uštampan u individuu“, a ono što se ispoljava kao „ja“ samo je konglomerat prošlih iskustava, utrenirano i već programirano reagovanje koje nije lično već uslovljeno. Bežeći u svoj san ljudi ne žele da vide, ne žele da čuju, da znaju, jer se u sudaru realnosti i svojih falš ideja, u sukobu svoje neistine sa istinom, boje posledica. Buđenje je, dakle, bolno pa čovek radije živi u svojim zabludama. I kada traži pomoć, on ne traži izlečenje već olakšanje...

A stigla nam je IKEA s jasnim ciljem i zvaničnom podrškom: da nam usnulim proda ono što nam sigurno nije potrebno.

Novi broj časopisa DRVOtehnika izašao je 16. oktobra 2017. Pogledajte više ovde.