Briketiranje

Briketiranje je način da se ostaci slabe biomase, kao što  je piljevina, slama ili ljuska riže, prebace u guste, čvrste komade koji se mogu koristiti kao gorivo.

Briketi (uključujući i pelet, koji je jako mali briket) zamenjuju fosilna goriva ili drvo koje se koristi za kuvanje i industrijske procese. Zdraviji su i jednostavniji za rukovanje, a takođe im je smanjena emisija gasova i efekat staklene bašte.

Dobijanje briketa

Najbolji materijal za brikete je piljevina, ali i drugi drvni ostaci, zato što sadrže veliku količinu lignina. Uglavnom se većina suvog poljoprivrednog ostatka može iskoristiti za pravljenje briketa, ukoliko se može samleti da bude grub puder.

Briketi od sušene trave, slame nisu dobri, ali ako se mešaju sa drvnim materijalom, bogatim ligninom, dobija se dobar briket.

Takođe se za proizvodnju prihvatljivih briketa mogu koristiki ljuske od kikirikija, mahune riže, kukuruza, iglice od bora, isitnjena sećerna trska, međutim mahune rižu mogu biti oštre i imati uticaj kao abrazivno sredstvo, što može smanjiti radni vek delova mašine.

Briketiranje pod visokim pritiskom

Briketiranje pod visokim pritiskom vrši se tako što klip pogonjen energijom pritiska suvu, puderastu, biomasu, da bi joj povećao  pritisaka na oko 1500 bara (150mPa). Kompresijom se povećava temperatura biomase na 120^oC, pri čemu se topi lignin iz drvnog materijala.  Pritisak potiskuje vruć materijal kroz kalup, pri kontrolisanoj brzini. Kako se pritisak smanjuje, lignin se hladi i očvršćava, spajajući masu u čvrste brikete.

Tri osnovna tipa mašina za briketiranje (slika iznad) mogu proizvoditi:

• brikete 50-100 mm u prečniku,
• duže brikete i
• treći tip mašina je mlin za pelet koji proizvodi pelet 6-12 mm prečnika.

Kalup i pokretljivi delovi mašine treba da budu izrađeni od čelika, zbog abrazivnog materijala biomase, pri visokom pritisku. Niži pritisci se mogu koristiti ukoliko se kalup pregreje, ali to zahteva dodatnu energiju zbog zagrevanja.

Mašine sa visokim pritiskom se prave različitih veličina i kapacitet, pa neke mogu proizvoditi od 30-1300 kg/h briketa.

Briketiranje pod niskim pritiskom

Može se koristiti za materijale koji imaju nizak sadržaj lignina, kao što je papir. U ovom procesu biomasa se meša u pastu sa vezivom od gline i vode. Pasta se može jednostavno oblikovati rukama ili se ubaciti u ekstruder, nakon čega se ostavlja da se suši kako bi vezivo povezalo biomasu.

U istočnoj Africi, ljudi tradicionalno prave ručno brikete od prašine ostale od proizvodnje drvnog uglja.

U Indiji Nishant Bioenergy se fokusirao na razvoju šporeta na brikete za škole, dizajniranih tako da tri šporeta mogu da rade u isto vreme sa jednog kotla i kuvaju hranu za 650 studenata. Manje verzije su razvijene za restorane brze hrane.

Abellon CleanEnergy, sa sedištem u Indiji, prozivodi pelet i od poljoprivrednih ostataka i od piljevine i najčešće se upotrebljava umesto goriva u industrijskim kotlovima.

Pogodnosti i upotreba briketiranja

Briketi služe kao zamena za fosilna goriva, drvo i ugalj, pri čemu smanjuje emisiju gasova i efekat staklene bašte. Briketi su jednostavniji za čuvanje i korišćenje nego drvo, jer su jednakih veličina i sastava. Takođe su čistiji za upotrebu u odnosu na ugalj i ne stvaraju nečistoće u vazduhu.

Briketi se mnogo godina unazad koriste kao gorivo u zemljama USA i Evrope. Od 2000. godine, enormno brzo je porasla proizvodnja peleta u Švedskoj, Nemačkoj i Austriji zbog toga što se mogu koristiti u automatizovanim kotlovima za centralno grejanje.

Postoji ogroman broj izvora biomase koja se može pretvoriti u brikete, ali je skuplje u odnosu na dobijanje uglja zbog čega još nije dovoljno razvijena proizvodnja.

S obzirom na cene goriva i njihov svakodnevni rast, predpostavlja se da će upotreba biomase, briketa i peleta sve više rasti.

Pripremila: Miroslava Radosavljević

Izvor: www.ashden.org/briquettes