Bambus u enterijeru

Oblast Jiangnan u kineskoj provinciji Džeđang uživa reputaciju „raja na zemlji” budući da od davnina njen pejzaž krase isprepletane reke i jezera, vertikalni i horizontalni vodeni kanali, mali mostovi i istorijski gradovi karakteristične arhitekture. U gradu Džinksi, starom dve hiljade godina, od 2017. godine postoji zanimljiv koncept hotela pod nazivom „Brick Kiln Folk Inn“ koji zapravo predstavlja rekonstruisanu istorijsku zgradu ciglane. Osim hotelske namene sa barom i restoranom, objekat uključuje i muzej sa kulturnim centrom. Stara izreka u ovom kraju, da grad „koji ima 36 mostova mora da ima 72 peći“ ukazuje na lokalnu tradiciju proizvodnje i pečenja cigle. Neke od ovih peći su napuštene, a neke se koriste i danas. Desetak peći čak potiče iz dinastija Ming i King. Samim tim, kultura opekarske peći je duboko ukorenjena i od presudne važnosti za grad.

Hotel „Brick Kiln Folk Inn“ nastao je iz želje vlasnika da oživi jednu od zapuštenih ciglana koja se nalazi u obližnjem hotelu pomenutog kineskog grada Džinksi. Upotreba novih, savremenih materijala u 21. veku, koji su rezultat novih tehnologija, potisnulo je upotrebu a samim tim i proizvodnju opeke. Migracije stanovništva iz sela i manjih gradova u veće, ozbiljna je pojava u Kini. Kako bi se sačuvalo sećanje ali i materijalna svedočanstva na staru ciglanu, vlasnik se odlučio za rekonstrukciju i korenitu prenamenu objekta, i u tom cilju pozvao studio „H DESIGN“.

Na oko 4.500 m² današnji hotel sa „Muzejom kulture ciglene peći“ smešten je u staroj zgradi uz obalu, okrenut ka impresivnim pejzažima. Prizemlje je većim delom iskorišćeno kao italijanski restoran sa vinskim podrumom i cigar barom, kao i za malu tematsku učionicu; prvi sprat sadrži izložbeni prostor od cigle, veliku salu za sastanke i druge funkcionalne prostore gde gosti mogu da osete opuštenu, prirodnu i mirnu prostornu atmosferu.

Od hodnika starog objekta reorganizacijom je dobijen multifunkcionalni prostor. Svesno čuvajući originalni arhitektonski stili, unete su nove funkcije i forme kao što su vodeni barovi i konferencijske sale, gde gosti mogu da uživaju u slobodnom vremenu u okrilju brojnih autentičnih eksponata tradicionalne kulture. U budućnosti je planirano da objekat služi i kao centar za obuku za razmenu ideja među seoskim proizvođačima, podstičući lokalni ruralni razvoj.
Interesantno je pomenuti da je planirana i druga faza projekta koja podrazumeva novi objekat narodne gostionice sa pogledom na Muzej ciglane preko vode. Novoizgrađeni kompleks upotpunjuje i skupina od manjih zgrada koje poseduju oko 20 soba. Konstrukcija je savremena i sastoji se od sistema lakih čeličnih okvira, dok forme reminisciraju tradicionalnu stambenu konstrukciju ove regije. 

Glavna tema enterijerskog zahvata utemeljena je na kulturi cigle ali i kineskoj klasičnoj baštenskoj kulturi. Autorski postupci u oblikovanju prostora imaju za cilj postizanje harmonije i jedinstva između modernosti i tradicije. Takva je i paleta materijala – dominira cigla i bambus, koji se smelo kombinuju i svojom jednostavnošću upućuju na minimalizam kao obeležje današnjice. Obilato upotrebljen bambus, koji ima ulogu zidnih obloga ali i pregrada, osim što pripada održivom konceptu graditeljstva (obnovljivost), ima još jednu ulogu – vezu sa prirodom i širenje svesti o brizi prema okruženju. Na kraju, bambus kao obeležje kineske kulture, daje ovom projektu i važno nacionalno određenje, i istovremeno nudi nova, nesvakidašnja rešenja za plasman ovog materijala. Sa druge strane, upotrebom lokalne cigle kao dekorativne površine dat je izraz poštovanje prema istoriji ovog mesta. U rekonstruisanim delovima objekta, pre svega predvorju, upotrebljeno je staklo od poda do plafona, koje prima odraze atmosfere ali i pejzaža. 

Kroz fleksibilne tehnike dizajna i inovativne ideje plasmana materijala, ponajviše bambusa, prostor ovog hotela teži da stvori višu humanu vrednost – oslanjajući se na kulturu sećanja, genius loci i regionalizam. Kultura zasnovana na opekarskim pećima svetu se predstavlja na originalan i nov način, kako je i sam dizajnerski tim zabeležio: „Nadamo se da ćemo zadržati originalni arhitektonski stil kroz njegovu unutrašnju formu, a u međuvremenu nastaviti konotaciju i vrednost kulture proizvodnje cigala, kako bi ljudi koji dolaze i odlaze zapamtili da će svaka priča o tome ovde biti stacionirana u više formata i postati polazna tačka za nove graditelje opština i sela“.

Tekst objavljen u časopisu DRVOtehnika, broj 83, jul 2024.