Automati za lakiranje drveta prskanjem

Kod automatskog lakiranja drveta prskanjem (slika 1) manuelni rad je sveden na minimum i to samo na operacije snabdevanja (punjenja) i uklanjanja (skidanja) obradaka sa transportne trake.

Slika 1.

Ekonomičnost primene automata za prskanje ogleda se u: produktivnosti rada, u kratkom vremenu pripreme pri promeni predmeta obrade ili premaza, u minimalnim troškovima čišćenja uređaja i fleksibilnosti uređaja u pogledu raznolikosti predmeta obrade.
Protočni rad i elektronsko upravljanje čine automate za prskanje pogodnim za rad u linijama i to ne samo u serijskoj proizvodnji već i u proizvodnji po narudžbini. Elektronika može, između ostalog, da obuhvata prepoznavanje radnog predmeta – njegove geometrije, dimenzija i pozicije na transporteru, sistem transporta (upravljanje pomerom), upravljanje uređajima za punjenje linije (redosled uključivanja raspršivača, npr. kod lakiranja lajsni i sl.) i kabinu za prskanje.
Profilisane ploče (npr. frontovi) i ravne površine čiji profili kantova zalaze tangencijalno u ravan, kao i neki sitni elementi (ručice, dugmad i sl.) ne mogu se lakirati valjanjem ili nalivanjem, već se moraju prskati. Kada se ovi elementi obrađuju u većim količinama, poželjno je da se ručno prskanje zameni prskanjem u protočnim uređajima, tzv. automatima za prskanje.
U automatima za prskanje ravnih površina mogu se upotrebiti svi mehanički postupci raspršivanja, kao što su vazdušno, airless i airmix. Zbog dobrih mogućnosti podešavanja najčešće se koristi airmix sistem (slika 2).

Slika 2.

Raspršivači se u radu mogu kretati na različite načine u odnosu na položaj predmeta obrade, koji se nalazi na transporteru ispod njih (slika 3).
Ovalno kretanje (slika 3a) - na beskonačnom lancu pričvršćeno je do 16 raspršivača, koji se kreću po ovalnoj putanji poprečno na smer kretanja transportera. Brzina kretanja lanca, tj. raspršivača i njihov broj podešeni su tako da se uz brzinu pomera od 4-8 m/min postiže prethodno definisana količina premaza po m² površine obradaka.

Slika 3.

Dovod premaza je centralizovan za sve raspršivače preko zajedničkog razvodnika. Svaka promena premaza zahteva temeljno čišćenje raspršivača i dugačkih dovodnih creva, što prouzrokuje veliki gubitak premaza i sredstava za pranje.    

Slika 4 - prikazan je automat za prskanje sa ovalnim kretanjem raspršivača.

Linearno kretanje (slika 3b) - na nosaču se nalazi jedan ili dva klizača koji se kreću poprečno na pravac kretanja transportne trake. Kada se nalaze dva klizača, tada je njihovo kretanje suprotnosmerno. Na klizačima su obično pričvršćena dva ili četiri raspršivača. Kretanje raspršivača je pomoću lanca ili pneumatski. Bitan je, pri tom, hod raspršivača, koji uvek treba da bude veći od zone prskanja.
Brzina pomera raspršivača kreće se od 2-4 m/min, što uglavnom zadovoljava obradu frontova, jer tačno punjenje transportne trake i ne dozvoljava veće brzine pomera.
Snabdevanje premazom je centralizovano primenom razvodnika, pri čemu se mogu postići i veoma visoki pritisci premaza kod airless prskanja. Gubici pri promeni premaza su u odnosu na ovalno kretanje znatno manji, posebno ako se uređaji za izmenu postave direktno na mestu pričvršćivanja raspršivača.
Na slici 5 prikazan je automat za prskanje sa linearnim kretanjem raspršivača.

Slika 5.

Kružno kretanje (slika 3c) - raspršivači su postavljeni na točku prečnika većeg od širine transportne trake (slika 6).

Slika 6.

Slika 7.


Slika 8.

Numerički upravljani automati – roboti (slika 7.) imaju jedan ili više raspršivača (slika 8.) i njihov rad je programiran prema obliku i dimenzijama predmeta obrade. Za razliku od klasičnih automata, obrada se ne vrši u protoku, već taktno. To znači da se transportna traka pomera dok se predmeti obrade ne nađu u unutrašnjosti uređaja (u zoni za prskanje) i tada se zaustavlja. Svetli otvor na ulazu i izlasku u uređaj se zatvara (obično nekom vrstom klapni) tako da unutrašnjost uređaja funkcioniše kao kabina sa nadpritiskom. Tek tada raspršivači započinju rad, pri čemu prskaju i kantove i šire strane, po zadatom programu, slobodno menjajući putanju kretanja (najpre se spuštaju do određenog položaja u odnosu na predmet obrade, obrađuju kantove i šire strane a zatim se podižu – imaju trodimenzionalno kretanje) i nagib (slika 9). Na ovim uređajima se dobija visok kvalitet obrade i na komplikovanijim oblicima predmeta obrade. Na istom transporteru se mogu nalaziti predmeti različitog oblika i dimenzija. Ovi uređaji su snabdeveni i poboljšanim sistemima za prikupljanje viška prskanog materijala u odnosu na obične automate za prskanje.

Slika 9.

Transportni sistemi predmeta obrade kod automata za prskanje mogu biti:

• Letvičasti transporter – letvice su postavljene poprečno u odnosu na pravac kretanja transportera (slika 10). Nedostatak ovakvog transporta je prljanje poprečnih letvica prilikom prskanja. U povratku premaz još nije osušen, tako da se sledeći predmet obrade prlja sa leđne strane. Kod nekih uređaja letvice se obrću pri svakom prolazu za 90°. Za temeljno čišćenje potrebno je izvaditi letvice iz transportnog uređaja.

Slika 10.

• Čelične trake – trake širine 15 mm, na međusobnom rastojanju od 90 mm, postavljene su paralelno u odnosu na pravac kretanja transportera (slika 11). Kod nekih sistema postoji i niz međutraka koje mogu da podignu predmet obrade i omoguće bolju obradu kantova, kao i obradu ivičnog dela poleđine, kada je to potrebno. Pri povratnom hodu čelične trake se čiste prolaskom preko skidača (noža) ili četke koja se nalazi potopljena u rastvarač, tako da trake ne prljaju sledeće predmete obrade (slika 12).

Slika 11.

Slika 12.

• Papirne trake – kada u automatu za prskanje dođe do nekontrolisane cirkulacije vazduha u zoni prskanja moguće je da se kod poprečnih letvičastih transportera ili čeličnih traka predmeti obrade zaprljaju sa leđne strane raspršenom maglom premaza. Kako bi se to sprečilo, postojećem transportnom sistemu dodaje se papirna traka (slika 13). Papirna traka širine transportne trake nalazi se u velikim rolnama na ulaznoj strani transportera i odmotava se istom brzinom kao što je brzina pomera obradaka. Malim vakuumom fiksira se papirna traka na transportnu traku koja se kreće ispod nje. Nakon prskanja zaprljani papir se namotava na izlaznoj strani transportera. Zaprljani papir se uklanja, jer se na njemu nalaze ostaci premaza i rastvarača. Ovaj način zaštite je ekonomičan samo ako su troškovi za papir i njegovo uklanjanje znatno niži od troškova dorade na zaprljanoj poleđini obradaka. Ovaj tip transportera nije u praksi našao širu primenu.

Slika 13.

Čelična beskonačna traka (slika 14) omogućava da se predmet obrade ne prlja sa leđne strane, jednostavno se čisti nakon izlaska iz zone prskanja, tj. u povratnom hodu, najpre skidačem (nožem), a zatim i prolaskom kroz rastvarač. Prednost primene čelične transportne trake je njena trajnost, a nedostatak je što se povećava ukupna cena uređaja. Koristi se kod numerički upravljanih automata.

Slika 14.

Beskonačna sintetička traka (slika 15) je transportna traka izrađena od sintetičkog materijala (milara ili slično). Ima sve tehnološke prednosti kao i čelična traka, osim što mora da se menja posle određenog perioda korišćenja (kod milara nekoliko puta godišnje, kod novijih materijala jednom godišnje). U tom smislu, uređaj čine ekonomičnijim jednokratno, ali kasnije zamena utiče na dodatne troškove održavanja.

Slika 15.

Paletni transporter (slika 16) – specijalnost ovog transportera je korišćenje paleta dimenzije 1.200 x 700 mm, koje su pričvršćene na dva paralelna lanca, koji se sinhronizovano kreću, tako da je paleta uvek u horizontalnom položaju. Punjenje i pražnjenje palete predmetima obrade obavlja se na istom mestu.

Slika 16.

Automati sa linearnim kretanjem raspršivača najčešće imaju letvičasti transporter i čelične trake. Automati sa kružnim i ovalnim kretanjem obično imaju čelične trake. Numerički upravljani automati – roboti, imaju kao transporter beskonačne trake izrađene od čelika ili milara. Upravljanje raspršivačima može se obaviti preko tri različita sistema:

• fotoćelijom – ručno se reguliše širina zone prskanja. Rad raspršivača se sinhronizuje sa pomerom predmeta nezavisno od njihove pozicije na transporteru. Prihvatljivo je kada se radi sa samo jednim nizom predmeta obrade ili predmetima koji dobro pokrivaju zonu prskanja.
• poluautomatsko – reguliše se širina prskanja za dva niza predmeta, koji mogu da budu međusobno smaknuti
• automatsko – sa elektronskim čitanjem oblika predmeta obrade. Oblik predmeta obrade čita se sa 60 ili 120 fotoćelija na ulasku u mašinu, memoriše i reprodukuje istim oblikom zone za prskanje (slika 17). Elektronski uređaji omogućavaju da se širina i dužina predmeta obrade slobodno menjaju. Elektronski elementi, takođe, omogućavaju da se kvantifikuje obrađena površina u jednom danu.

Prskanje u automatima, s obzirom na nezanemarljivo formiranje umagljenog materijala, obavlja se u atmosferi kabine za prskanje sa bočno postavljenim vodenim zavesama. Postoje i konstrukcije sa suvim prečišćavanjem, tj. suvim filterima, iako nisu našle širu primenu. Roboti za lakiranje prskanjem funkcionišu po ovom pitanju kao kabine sa nadpritiskom.

Slika 17.