top-tech
Mailing lista
Pošaljite nam svoju E-Mail adresu i dobijaćete redovna obaveštenja u vidu newsletter-a.
Sigurnosno pitanje, molimo saberite dva broja:


283         WO4      
K 4    F      Y   BHL
C M   YAB   4NG      
O 6    X      5   OXA
JFF         LTQ      
Pretraga  
Članci i autorski tekstovi

100 godina u službi šumarstva, prerade drveta, hortikulture, zaštite zemljišta i vodnih resursa

Zgrada Šumarskog fakulteta u Beogradu
Zgrada Šumarskog fakulteta u Beogradu

Već godinama Šumarski fakultet u Beogradu obeležava dan svog osnivanja. Tako je bilo i proteklog 5. decembra kada je skromno, primereno društvenim uslovima i pandemiji korona virusa, obeleženo 100 godina od osnivanja ove visokoškolske ustanove. 

Podsećamo, u Srbiji je pre 100 godina, tačnije 5. decembra 1920. godine, pored pet postojećih, osnovan šesti, Poljoprivredni fakultet sa dva nezavisna odseka: POLJOPRIVREDNIM i ŠUMARSKIM. Tada je počela nastava za prvu generaciju studenata šumarstva na jednom od šest fakulteta u Beogradu. Tim povodom je naš sagovornik bio profesor dr Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta, koji nam je govorio o nastanku, razvoju, organizaciji, naučnim i nastavnim aktivnostima profesora i studenata, kao i o planovima za dalji razvoj ove ustanove. 

profesor dr Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu
Naš sagovornik profesor dr Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Vama gospodine profesore, svim zaposlenim i svim studentima Šumarskog fakulteta u Beogradu, kao i onima koji su svoje obrazovanje decenijama sticali i stekli na ovoj visokoškolskoj ustanovi, čestitam vek postojanja i rada, i molim Vas da za čitaoce časopisa DRVO-tehnika kažete nešto o nastanku i istorijskom razvoju ove ustanove.
– Prvo predavanje u istoriji Šumarskog fakulteta održao je tadašnji dekan, profesor dr Petar Đorđević 5.12.1920. godine na Šumarskom odseku Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. Deceniju nakon toga, 1930. godine Poljoprivredni fakultet menja naziv u POLJOPRIVREDNO­-ŠUMARSKI, a 1949. godine Šumarski fakultet postaje samostalan. Prvi dekan samostalnog Šumarskog fakulteta bio je prof. inž. Sreten Rosić... Značajno je istaći da se Šumarski fakultet 1953. godine uselio u novu zgradu na Banovom brdu u Beogradu, gde se i danas nalazi...Od 1956. godine Šumarski fakultet čine dva odseka: ŠUMARSKI i DRVNO-INDUSTRIJSKI, a tokom daljeg razvoja menjali su se nazivi studijskih odseka, tako da danas Šumarski fakultet čine četiri odseka: Odsek za šumarstvo, Odsek za tehnologije, drveta, Odsek za pejzažnu arhitekturu i hortikulturu i Odsek za ekološki inženjering u zaštiti zemljišnih i vodnih resursa. 


Profesor dr Ratko Ristić,dekan Šumarskog fakulteta  i urednik časopisa DRVO-tehnika  Dragojlo Blagojević u holu Šumarskog fakulteta

– Sticajem okolnosti pripadamo generaciji koja ima tu privilegiju i čast da obeleži 100 godina postojanja i rada Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Sećajući se događanja u proteklom vremenu, pamtimo, ponosimo se i rado sećamo svih onih koji su svojim entuzijazmom, posvećenim radom i marljivošću stvarali naš Fakultet i svih onih, koji su po završetku Fakulteta dostojanstveno i mudro predstavljali jednu struku. Kroz spoznaju o značaju šuma, čitav vek školujemo stručnjake koji se bave brojnim, dragocenim funkcijama ovih najsloženijih kopnenih ekosistema – kaže profesor Ristić.

100 godina postojanja Šumarskog fakulteta poklopilo se sa izuzetno teškim uslovima kovid pandemije, a to je sigurno omelo Vaše planove za svečanijim obeležavanjem jubileja...

– Kao integralni deo Univerziteta u Beogradu, pripremali smo se da jubilej Šumarskog fakulteta, 100 godina postojanja i rada, proslavimo svečanom akademijom i naučno-stručnim skupovima, ali zbog trenutne epidemiološke situacije izazvane virusom COVID-19, nismo u mogućnosti to da realizujemo. 
– Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu je visokoobrazovna i naučno-istraživačka institucija, sa tradicijom dugom čitav vek, a jubilej delimo sa bratskim Poljoprivrednim fakultetom. Ponovo podsećam da je davne, 1920. godine, održano prvo predavanje iz oblasti šumarstva na Poljoprivredno-šumarskom fakultetu u Zemunu. U postojeću zgradu uselili smo se 1954. godine, kada započinje samostalno delovanje Šumarskog fakulteta u obrazovnom, istraživačkom i privrednom prostoru Republike Srbije i regiona.
– Šumarski fakultet je tokom prethodnih decenija rada, razvoja i evolutivnih promena dostigao sadašnju organizacionu formu, čija je dominantna karakteristika postojanje četiri obrazovna segmenta, četiri odseka koji obrazuju različite inženjerske profile, koji pokrivaju široko polje delatnosti unutar privrednih, naučnoistraživačkih i institucionalnih struktura Republike Srbije. Do sada je na Fakultetu diplomiralo više od 10.000 studenata, izrađeno je i odbranjeno 435 magistarskih radova, 658 master radova i 346 doktorskih disertacija – objašnjava dekan Šumarskog fakulteta, prof. dr Ratko Ristić.

Da li i kako aktuelni društveni, ekonomski i ekološki uslovi utiču na oblikovanje stručnog identiteta i nastavni proces u celini koji podrazumeva stalno praćenje promena u tehnološkim, ekološkim i socijalnim uslovima?  

– Aktuelni društveni, ekonomski i ekološki uslovi u Srbiji i regionu utiču na oblikovanje novog stručnog identiteta i proizvode potrebu za inženjerima sa vrhunskim teorijskim, interdisciplinarnim znanjima i praktičnim kompetencijama iz oblasti šumarstva, zaštite životne sredine, prevencije prirodnih katastrofa i ublažavanja efekata klimatskih promena, koji će biti kreativni, inovativno usmereni i spremni da odgovore na nove civilizacijske, ekološke i tehnološke izazove. Važan deo obrazovno-istraživačkog procesa je posvećen industrijskim aktivnostima u domenu proizvodnje nameštaja i prerade drveta, što je nezamislivo bez poznavanja sofistikovanih, inovativnih tehnoloških procesa zasnovanih na informacionim tehnologijama. Ove delatnosti predstavljaju važan segment industrijske proizvodnje u Srbiji, sa jasnom perspektivom daljeg napretka u oblastima digitalizacije proizvodnih postrojenja i produkcije vrhunski dizajniranih i izrađenih komada nameštaja i drugih proizvoda od drveta.
– Jedan od prioriteta je nastavak rada na reformi nastavnog procesa, na svim nivoima studija (osnovne, master i doktorske), u cilju postizanja što boljih rezultata, koji treba da budu vidljivi kroz veću prolaznost studenata i smanjenje dužine studiranja, uz širi opseg usvojenih znanja i veština, potrebnih za stručne aktivnosti ili uključivanje u naučnoistraživačku delatnost. Jedan od prioritetnih zadataka jeste dalje kadrovsko jačanje, primarno kroz angažman mlađih saradnika, uspostavljanje kvalitetne naučnoistraživačke infrastrukture i saradnju sa prestižnim institucijama u zemlji i inostranstvu. Pored toga, veoma je važno pojačati stepen „vidljivosti” i privlačnosti Šumarskog fakulteta, kako za studente iz Srbije tako i inostranstva. Iskazuje se i posvećenost procesu permanentne obuke kadrova, kroz koncept tzv. „celoživotnog učenja”, što je kompatibilno sa potrebom stalnog praćenja promena u primenjenim tehnologijama, proizvodnim procesima i prilagođavanju u izmenjenim ekološkim i socijalnim uslovima – kaže naš sagovornik.

Da li u tom smislu postoji stalna potreba za praktičnim usavršavanjem teoretskih spoznaja i kako se to realizuje?
– Obavezno. Akcenat je na praktičnim kompetencijama, koje naši studenti stiču kroz vežbe u savremeno opremljenim laboratorijama, ali i kroz stručnu praksu u različitim privrednim subjektima. Studenti i nastavnici su povezani, integralni deo obrazovnog procesa na Fakultetu, pri čemu je suštinski cilj i ishodište rada stvaranje inženjerskog i naučnoistraživačkog podmlatka. Studenti su uključeni u sve aktivnosti koje se odnose na proces rada i odlučivanja u domenima kvaliteta nastave, osavremenjavanja akreditovanih studijskih programa, kao i poboljšanja efikasnosti studiranja. Studenti se uvode u različite istraživačke aktivnosti, projekte i programe, u skladu sa interesovanjem i potencijalima, radi upoznavanja sa stručnom problematikom, podsticanja kreativnosti i inovativnosti. Jedan od prioriteta u radu sa studentima jeste promovisanje sportskih aktivnosti u cilju dostizanja višeg nivoa psiho-fizičke kondicije, pri čemu se koriste svi raspoloživi kapaciteti na okućnici Fakulteta ili se obavlja zakup sportskih terena. Takođe, Fakultet podržava tradicionalne sportske manifestacije na kojima učestvuju naši studenti, dobrovoljne akcije (pošumljavanje, čišćenje priobalja, edukativne ekološke radionice sa najmlađima, dobrovoljno davanje krvi), kao i takmičenja na međunarodnom nivou, gde postižu zapažene rezultate (međunarodni i domaći projekti, sajmovi nameštaja i dizajna, međunarodni konkursi). Ponosimo se našim studentima koji su čak i tokom ove pandemijske 2020. godine, izveli nekoliko akcija pošumljavanja, uz primenu svih preventivnih bezbednosnih mera. Pored stručnog znanja, studenti Šumarskog fakulteta su i nosioci jednog etičkog stava koji se ogleda u artikulisanom naporu da se štite primarne prirodne vrednosti, od egzistencijalnog značaja za sve građane Srbije i očuva zdrava životna sredina. Hvala im na beskompromisnom aktivizmu, nesputanom mladalačkom entuzijazmu, skromnosti i plemenitosti, koji i nama, njihovim nastavnicima, uverljivije nego bilo šta drugo, svedoče o lepoti i smislenosti našeg poziva disertacija. 
– Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu upravlja trima značajnim prostornim celinama, Nastavnom bazom „Goč” (3.731 ha), Nastavnom bazom „Majdanpečka domena” (2.078 ha) i Arboretumom na okućnici Fakulteta (6,7 ha). Osnovna namena nastavnih baza ogleda se u realizaciji terenske, odnosno praktične nastave i naučnoistraživačkih aktivnosti. Nastavna baza Goč, zbog svojih prirodnih potencijala, izgrađene infrastrukture i stručnog osoblja, ima sve uslove da postane nacionalni i regionalni trening centar u oblasti šumarstva. Fakultet upravlja trima zaštićenim prirodnim područjima, kao ovlašćeni staralac: Specijalnim rezervatom prirode „Goč‒Gvozdac”, Strogim rezervatom prirode „Felješana” (15,28 ha) i Spomenikom prirode „Arboretum Šumarskog fakulteta”. Sa ponosom ističemo aktivnost koju na volonterskoj osnovi sprovodimo sa decom sa posebnim potrebama, kroz hortikulturnu terapiju u okviru Arboretuma – kaže prof. dr Ratko Ristić. 

Jedan od primarnih zadataka Vaše ustanove je proizvodnja stručnjaka čiji je primarni zadatak očuvanje šumskog ekosistema... Šta biste rekli o toj praksi i da li imate kapacitet u borbi za odgovoran odnos prema prirodnim resursima, uopšte?
– Umesto da govorim o brojnim stručnim i istraživačkim projektima, postignutim rezultatima i analizama, koji se odnose na šumske ekosisteme, radije bih naveo reči velikog Josifa Pančića, koji je sredinom XIX veka izneo stavove čija vrednost važi i danas: „...Iz šuma vadimo većinu građe za naše domove, pokućanstvo, alate i naprave. Druga je korist što nam čiste vazduh. Kome nije poznato ono prijatno čuvstvo, koje nas obuzima, kad na žarkom danu u šumu stupimo, grudi nam se šire, glava se bistri, niz umorno telo struji neka nova snaga i po odmoru od kratkog časa povraćamo se opet u stanje, da možemo svoj put ili svoju radnju produžiti. Šume zadržavaju silu vetrova, čuvaju od poplava, umeravaju žegu i ciču, od njih zavisi raspoređivanje vlage na zemlji. U gustom hladu šuma skuplja se voda u izvore, potoke i rečice. U šumama se začeše prve misli o oslobođenju Srpstva, iz šume granu današnjem Srpstvu sunce slobode. Pak, da ni u šta ne brojim sve druge, pređe spomenute koristi od šume, ona bi jedina svakome Srbinu morala da ulije u srce čuvstvo najveće zahvalnosti, što su mu stari šume sačuvali i time ga u stanje postavili, da se spase od propasti, koja se činjaše, pre malo više od pola veka, neizbežljiva. Ova uspomena valjalo bi da nas i na to podseti, da smo i mi dužni da svojim potomcima šume sačuvamo...“ 


– Na žalost, živimo u vremenu u kome se često degradiraju vredni prirodni sistemi, zarad ostvarivanja koristi pojedinaca ili interesnih grupa, uz grubo zanemarivanje javnog interesa, odnosno, onoga što je od značaja za većinu stanovnika Srbije. Šumarski fakultet se u punom stručnom i naučnom kapacitetu bori za odgovoran odnos prema prirodnim resursima, sa stavom da zadovoljenje potreba sadašnje generacije podrazumeva uvažavanje potreba budućih generacija, odnosno, naših potomaka – kaže dekan Šumarskog fakulteta. 

Uz zahvalnost za vreme odvojeno za razgovor i želju za dalji uspeh, pitam Vas gospodine profesore koliko je Šumarski fakultet danas povezan sa sudbinom našeg naroda i države u celini?
– Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu svake godine, 27. januara, obeležava svoju slavu, kada se sećamo Svetog Save, duhovnika čije je traganje za istinom dovelo do postavljanja čvrstih, vekovnih temelja srpske državnosti i školstva. Takođe, ponosni smo na period od 1997. do 2018. godine, kada je akademik prof. dr Vladeta Jerotić održao na Šumarskom fakultetu brojna predavanja, koja su za temu imala smisao ljudske egzistencije, odnos vere i mentalnog zdravlja čoveka. Predavanja našeg velikog neuropsihijatra, psihoterapeuta, filozofa i književnika privlačila su brojne slušaoce, kojih je nekada bilo i više od osam stotina. 
– Šumarski fakultet danas predstavlja najvažniju visokoobrazovnu i naučnoistraživačku ustanovu u oblasti šumarstva u Srbiji, a tokom prethodnih decenija dao je značajan doprinos osnivanju i razvoju šumarskih fakulteta u regionu, posebno Šumarskog fakulteta Univerziteta u Banja Luci. Potpisani bilateralni ugovori sa 33 fakulteta iz inostranstva dobra su osnova za dalji razvoj međunarodne saradnje, čemu će doprineti i planirana akreditacija master programa na engleskom jeziku... 
– Uz sve teškoće, Šumarski fakultet se uspešno bavi obrazovanjem stručnih, naučnih i istraživačkih kadrova iz oblasti šumarstva, prerade drveta, pejzažne arhitekture i hortikulture kao i ekološkog inženjeringa u zaštiti zemljišnih i vodnih resursa, a time i u oblasti zaštite i unapređenja životne sredine kao dela strategije održivog razvoja Republike Srbije. Svoju budućnost Šumarski fakultet vidi u daljoj promociji i intenziviranju univerzitetske saradnje i mobilnosti profesora i studenata u cilju poboljšanja kvaliteta visokog obrazovanja. Čitav vek našeg postojanja i rada, razlog su za slavlje, ali i za veću odgovornost.
– Fakultet je od osnivanja prolazio kroz različite periode i doživljavao značajne promene, uvek bezuslovno povezan sa sudbinom našeg naroda i države. Obeležavajući 100 godina rada i postojanja, kolektiv Šumarskog fakulteta je spreman da kroz kvalitetan rad, solidarnost i upornost pruži doprinos u ostvarivanju razvoja naše zemlje i Univerziteta u Beogradu.
– Na kraju, u ime nastavnika i saradnika, administrativnog, stručnog i pomoćnog osoblja, zahvaljujemo se svim institucijama, organizacijama i pojedincima koji su podržali aktivnosti na obeležavanju našeg velikog jubileja – STO GODINA POSTOJANjA I RADA ŠUMARSKOG FAKULTETA UNIVERZITETA U BEOGRADU – rekao je na kraju našeg razgovora prof. dr Ratko Ristić. 

Pripremio : D. Blagojević