blum
Mailing lista
Pošaljite nam svoju E-Mail adresu i dobijaćete redovna obaveštenja u vidu newsletter-a.
Sigurnosno pitanje, molimo saberite dva broja:


H4K         ILQ      
2 T    J    Q F   7PA
HM5   JKC   F 8      
T P    A    T 7   GIF
RCH         M3Y      
Pretraga  
Članci i autorski tekstovi

Zašto nam je hrast omiljeno drvo?

Piše: Isidora Gordić

Malo je materijala koji su sa ljudima otako su se očovečili do danas kao što je to slučaj sa kamenom i drvetom. Kamen je davao trajnost i čvrstinu, a drvo toplinu i sigurnost. I mnogo više od toga. Davali su kule i gradove, domove i utvrde, i sve što je uz njih išlo. Vrste drveta su razne i mnoge su korisne čoveku, ali se jedna višestruko ističe među njima – hrast. Uistinu, nema drveta poput hrasta koje je toliko prisutno u svim segmentima života. Među drvećem je hrast car kao što je to orao među pticama i lav među zverinjem, da parafraziramo starog folkloristu Niševljanina. Tako je bilo nekada, a da li je tako i sada?
Stručnjaci su saglasni da drvo hrasta „po svojim estetskim, fizičkim, mehaničkim, tehnološkim i upotrebnim svojstima predstavlјa etalon kvaliteta drveta.” Zbog takvih osobina ne čudi što se koristio i koristi se u najrazličitijim sferama ljudskog delovanja uz vrlo široku primenu, u oblom stanju, kao rezana građa i kao furnir. U oblom stanju je neizostavan kao rudničko drvo i za proizvodnju železničkih pragova, dok hrast u formi rezane građe ima veoma široku primenu u građevinarstvu, a posebno je dragocen za proizvodnju nameštaja i građevinske stolarije. Hrast se koristi i u vodogradnji, kao i u zemljoradnji, ali i proizvodnji vina. Nema vrhunskog vina dok ne odleži u buradima od hrastovine. Vredi pomenuti i podatak da je Venecija izgrađena na šipovima od hrastovine.


Izvor: https://i.pinimg.com/originals

Neki od najskupocenijih komada kako komadnog, tako i garniturnog nameštaja izrađuju se upravo od hrastovine. Ako obratimo pažnju po muzejima primenjene umetnosti ili po istorijskim postavkama u dvorcima pretvorenim u muzeje širom Evrope, primetićemo da značajno (mada svakako ne i jedino) mesto zauzima prefinjeni nameštaj od hrastovine. Isto je i u starim kućama u našim krajevima. Možda je manje sofisticiran u izradi, ali je nesumnjivo često najveća porodična dragocenost hrastov nameštaj bilo da dolazi iz uglednih radionica ili ga je napravio talentovani lokalni stolar. Centralna tačka moga detinjstva bio je teški sto od masivne hrastovine u babinoj kuhinji za koji je moglo da sedne dvanaest odraslih osoba. Sasvim jednostavan, mrk od višedecenijske upotrebe, služio je svakodnevno brojnoj porodici, ali i u obrednim, svečanim prilikama i kao slavska trpeza i kao odar kad je nekog od ukućana trebalo poneti na večni počinak. Bilo je nečeg oltarskog u njemu.
Unutrašnja i spolјnja građevinska stolarija posebno je cenjena ako je izrađena od hrastovine. O tome posebno pričaju priču i brojna crkvena i manastirska vrata pretrajala do danas, kao nemi svedoci prohujalih vekova. Ova vrata su neretko i prava umetnička dela jer se hrastovina odlično rezbari, pa je i veliki broj ikonostasa i ikona izrađen od ovog ili na ovom drvetu.


Furnir hrastovog drveta proizvodi se od najkvalitetnijih delova debla. Iako modni trendovi itekako utiču na industriju nameštaja, hrastov furnir se i dalje izuzetno ceni i nalazi svoje mesto.
Kada je reč o podovima, nema sumnje da su najomiljeniji i najčešći oni napravljeni od hrastovine, bilo da je reč o klasičnom ili lamelnom parketu, te masivnom ili višeslojnom parketu ili seljačkom podu velikog formata. U prilog tome ide i podatak da je kod većine velikih proizvođača i/ili prodavaca parketa udeo hrasta među drvenim podovima u asortimanu oko 50%, a ponegde i više, bez obzira na druge domaće vrste i neverovatnu količinu egzota koje su nam od skora dostupne.


Izvor: admonter.at

Danas u Srbiji raste deset vrsta hrastova, a četiri su najzastupljenije: kitnjak, lužnjak, sladun i cer. (Cer je značajniji zbog svoje toplotne moći, kao ogrev, nego kao materijal.) Hrastove šume su nekada bile nepregledne. Krčenje i seča šuma su bili naročito izraženi u 19. veku kada se krenulo u otimanje obradive zemlje od prirode u oslobođenoj Srbiji. Danas je šume u celosti uzev znatno manje, ali hrast se i dalje nekako drži, premda je udeo bukve značajno veći.
No, zašto zapravo volimo hrast? Primera radi, u jednom stručnom radu se može naći opis da je drvo hrasta lužnjaka kao „jedričavo, beljika je žućkasto bele boje, uska, širine 1 do 3 cm, a srčevina žućkasto smeđa. Drvo je fino, sjajno, nekada nepravilne teksture, sa pojavom iskričavosti i ustalasanosti vlakanaca. Prstenovi prirasta su markantni, traheje prstenasto porozno raspoređene, a drvni traci vrlo krupni, izuzetno markantni na radijalnom preseku, zbog čega su sortimenti sa ovom teksturom posebno cenjeni.” Je li to zbog ovih markantnih prstenova prirasta i drvnih traka ili zbog toga što je u našoj svesti poistovećen sa trajnošću, snagom, čvrstoćom i dugovečnošću, te stremljenjem u visinu? Ne čudi što je u brojnim mitologijama po pravilu vezivan za vrhovnog boga (Zevsa, Jupitera, Donara, Tora, Peruna…). Volimo li njegovu eleganciju ili robusnost? Ili oboje.


Izvor: http://static.flooringsupplies.co.uk

Istina je da je danas u igri mnogo više materijala nego ikada. Svojstva im se svakodnevno unapređuju ne bi li bili što korisniji i iskoristiviji. Čak se radilo i na unapređenju svojstava drveta kroz termičku obradu i acetilaciju, pa je trajnije i otpornije na različite klimatske i mikro-biološke izazove. U prosečnom domu u kome je sve više haj-tek opreme, kompozitnih materijala, pametnih uređaja i sterilnih dizajnerskih rešenja, čini se da je sve manje mesta za drvo i prirodne materijale uopšteno gledano. Može li hrast odoleti  izazovima visoko tehnološkog društva? Ja mislim da može jer će uvek biti i onih koji će pored svih korisnih svojstva koje ima visoko vrednovati njegovu čistu lepotu i koji će u njemu iznova prepoznavati istinsko remek-delo prirode.

Tekst objavljen u časopisu DRVOtehnika, oktobar 2017.