toptech
Mailing lista
Pošaljite nam svoju E-Mail adresu i dobijaćete redovna obaveštenja u vidu newsletter-a.
Sigurnosno pitanje, molimo saberite dva broja:


N5T         LWH      
X G    J    3     BK1
UUJ   TQ2   I5G      
  5    9    L A   RUC
TKL         BGX      
Pretraga  
Članci i autorski tekstovi

Virtuozna fasada od drveta - kuća u Nju Lejdenu

Piše: mr Mare Janakova Grujić, istoričar umetnosti

Arhitektonski biro „24 h Architecture”, zanimljive i inspirativne graditeljske produkcije, osmislio je po svemu nesvakidašnju kuću u gradu Nju Lejden na jugu Holandije. Kuća je specifična po izgledu fasade izvedene od drveta, koje je kombinovano sa čeličnim konstruktivnim skeletom. S obzirom da je reč o blok-objektu, iza ove fasade otvara se veliki prostor diferenciran na šest stanova.
Nepravilna, dekorativna drvena forma se proteže celom visinom objekta, prelazi preko prozora prvog sprata i završava neposredno iznad visine ravnog krova. Severne evropske zemlje odvajkada imaju praksu da za gradnju stambenih objekata koriste prirodne materijale, pre svega drvo. Takav koncept imalo je njihovo tradicionalno graditeljstvo, a u današnje vreme ponovo se intenzivno primenjuje zahvaljujući novim tehnologijama prerade, obrade i pripreme drveta. Proizvođači drvenih fasadnih obloga garantuju dug vek trajanja ovog materijala, naravno ukoliko se fasada pravilno postavi i redovno održava. Drvo koje je upotrebljeno na kući u Nju Lejdenu je tzv. „jatoba” drvo. „Jatoba” drvo je popularan naziv za drvo brazilske trešnje, jedno od najtvrđih egzotičnih vrsta drveta (sa tvrdoćom čak dva puta većom od hrasta), koje se obilato koristi za podne obloge u visokofrekvetnim prostorima. Njegova sve češća primena danas zasnovana je ne samo na povoljnim tehničkim karakteristikama, već i na izuzetnoj lepoti tona i teksture. Virtuoznost i nesvakidašnjost u kompoziciji fasade postavlja ovaj objekat kao remek-delo dizajna, čineći ga svojevrsnom trodimenzionalnom skulpturom nalik na dela koja je na prelazu iz 19. u 20. vek u Španiji stvarao katalonski arhitekata Antonio Gaudi.


Plac na kome se nalazi objekat je prilično uzak, oivičen susednim zgradama. Prisustvo raznih oblika i stilova u zatečenom ambijentu, koji su inače svojstveni svakom istorijskom gradskom centru, na znalački i respektabilan način ugrađeno je u izgled fasade, ali u svakom potezu i detalju korišćen je savremeni vokabular.


Projekat je osmišljen tako da je upotreba dnevne svetlosti od maksimalne koristi u konzumiranju prostora. Kako bi se obezbedilo unutrašnje osvetljenje prostora prirodnom svetlošću, arhitekta je izveo mali, vertikalni atrijum sa staklenim pregradama koje obezbeđuju dovoljnu količinu svetlosti od viših prema nižim spratovima i prizemlju objekta. Gde god je bilo moguće, zidovi ovog atrijuma postali su providni, sastavni delovi enterijera. I u unutrašnjosti objekta arhitekti su se u velikoj meri oslonili na drvo kao materijal u dizajnu. Korišćen je parket od bambusa, a od istog drveta izrađeni su i okviri prozora i vrata. Spoljašnji brodski podovi na terasama su izvedeni od kompresovanog bambusa koje je otporno na sve vremenske uslove.
Zadnje, unutrašnje dvorište je takođe u potpunosti obloženo drvetom. Zadnja fasada ne sadrži nepravilne forme, i u tome se jasno razlikuje od pročelja, pri čemu toplota drveta stvara ugodan osećaj i sama je po sebi dovoljna da oplemeni i humanizuje prostor.

Tekst objavljen u časopisu DRVOtehnika, april 2017.