blum
Mailing lista
Pošaljite nam svoju E-Mail adresu i dobijaćete redovna obaveštenja u vidu newsletter-a.
Sigurnosno pitanje, molimo saberite dva broja:


TK9         OYO      
  C    F    9 G   3HY
  5   NP1   ETE      
  5    O    3 1   923
  B         8Y2      
Pretraga  
Članci i autorski tekstovi

Trijumf kolektivne osrednjosti

Piše: Mr Dragojlo Blagojević

Septembar će i ove godine napuniti školske učionice u kojima će hiljade đaka različitog uzrasta, sa manje ili više razumevanja, slušati predavanja svojih, uglavnom nedovoljno motivisanih, a često usko usmerenih i uprosečenih učitelja. U vremenu kad im je primarnija ocena nego znanje u školskim klupama će slušati neuverljive priče o kompjuterima, dalekim prostorima i zvezdama, bitkama, porazima i pobedama, društvenim odnosima, razlomcima i padežima… Više od toga interesovaće ih igrice i novi modeli pametnih telefona, brzine i tipovi automobila, a sa televizijskih ekrana maštu će im podgrejavati fantastični likovi razbijača.
Odavno se potvrđuje da vreme u kome živimo karakterišu nove socijalno poželjne osobine svakog pojedinca. To je praktično masovna produkcija osrednjosti i pasivnosti koja vodi u inertnost. Praksa prosečnosti, stapanja sa kolektivom i pripadanja masi, pruža sigurnost, a svakom pojedincu koji se ne uklapa u šablon i koji bi „hteo da postane bolja verzija sebe” odmah postaje jasno da je takav životni stav neprihvatljiv i društveno nepoželjan. Skrivene sile u lošije organizovanim društvima, kroz nepotrebnu papirologiju, visoke poreze i složenu birokratiju, ali i negodovanje okoline, gde je ponekad dominantan pritisak familije pa i članova najuže porodice, svim snagama će nastojati da „uproseče“ i vrate na nultu tačku svakoga ko se drznuo da se pomeri iz učmalosti. Takve prepreke ponekad nateraju i preduzimljivog pojedinca da se odrekne ambicija, da se okrene sebi i svom unutrašnjem prostoru i proseku, u kome nastaju nove odrednice: apatija, rezignacija i letargija…
Koliko i šta će, u ovom vremenu trijumfa kolektivne osrednjosti, od septembra naši đaci naučiti o sebi i svojoj životnoj sredini, o prirodi za koju su se njihovi preci već uveliko potrudili da je prilično ugroze i unište, teško je reći. Ali, ako je suditi po onome što je čovek već učinio svojoj planeti i po već spomenutoj kolektivnoj osrednjosti i nehatu, ako je, dakle, suditi po onome što je Zemlji učinjeno za proteklih sedamdesetak godina i tendencijama u tom pravcu, perspektiva ljudskog potomstva je totalno neizvesna. Jer, ono što snađe Zemlju, snađe i njenu decu, upozoravao je čovečanstvo pre više od 150 godina poglavica indijanskog plemana Sietl.
Uz napor i ignorisanje tereta kolektivne osrednjosti, našim čitaocima i ovoga puta na stranicama časopisa DRVOtehnika nudimo obilje informacija iz oblasti tehnologije, mašina, opreme, repromaterijala i tržišta vezanog za preradu drveta i proizvodnju nameštaja. Cilj nam je da, radi saradnje, povežemo ljude iz drvnog sektora i koristimo svaku priliku da istaknemo da prerada drveta i proizvodnja nameštaja pripadaju vitalnoj industrijskoj grani, da svake godine povećavaju obim proizvodnje i permanentno prave suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni. U poslednjih pet godina prosečan godišnji rast izvoza ove industrijske grane iznosio je 13,3%. U BDP-u Srbije udeo drvne industrije iznosi blizu 2%, a udeo u izvozu je 6,3%. Prerada drveta i proizvodnja nameštaja zaslužuju veću pažnju države, koja se uglavnom ogluši o pozive drvoprerađivača, a mi se obradujemo, ali i zastidimo, kada vidimo da u našem susedstvu može i drugačije. Nije greh biti dobar, težiiti boljem i učiti...
A nema ničeg što bi bilo vrednije proučavati od prirode, govorio je Tesla. Poznato je da su znanje i prosveta nežne biljke koje ne listaju i ne cvetaju ako se ne zalivaju znojem, isto kao što je poznato da osrednji ljudi obično ignorišu i osuđuju sve ono što prelazi granice njihovog dometa. Zato u jasnoj svesti o značaju ljudskih saznanja i čovekovim delovanjem u skladu sa zakonima prirode, leže perspektive i sigurnost čoveka i čovečanstva.