toptech
Mailing lista
Pošaljite nam svoju E-Mail adresu i dobijaćete redovna obaveštenja u vidu newsletter-a.
Sigurnosno pitanje, molimo saberite dva broja:


 C          FU8      
PC     C    C 5   GN7
 K    C92   R H      
 M     B    5 L   HJM
JDH         9FB      
Pretraga  
Članci i autorski tekstovi

Sušenje drvne biomase

Piše: dipl. ing. Vjekoslav Ribarević

Sušenje ili uklanjanje dela vode sadržane u nekoj materiji, jedan je od najznačajnijih procesa sadržan u nizu industrijskih postupaka, od sušenja drobljenog kamena u proizvodnji građevinskih materijala do sušenja voća i povrća u prehrambenoj industriji. U drvnoj industriji sušenje je deo hidrotermičke prerade drveta. Uz sušenje, u hidrotermičku preradu drveta ubrajamo i postupak parenja. Kao novije tehnološke postupke tretiranja drvne biomase kojima prethodi sušenje (i koje bi mogli ubrojiti u hidrotermički tretman drveta) možemo spomenuti termičku modifikaciju drveta ili njegovu torifikaciju.

U svakom slučaju, nekada su sušeni (gotovo po pravilu) kvalitetniji poluproizvodi koji su bili namenjeni proizvodnji podova, namještaja, građevinske stolarije. Sušenje je zauzimalo značajno mesto i u proizvodnji furnira. Sušenje se primenjivalo i na lošije poluproizvode namenjene proizvodnji ploča (širinski i dužinski lepljenih) i naravno u proizvodnji iverice i drugih vrsta ploča iz usitnjenog drveta.
Danas, uz poluproizvode iz tehničkog drveta, sušimo i drvni ostatak kome se do pre dvadesetak godina pažnja posvećivala samo u izuzetnim prilikama. Reč je o oplemenjivanju drvnog ostatka i netehničkog drveta sa ciljem proizvodnje energenta.

Dakle, proces sušenja zauzima svoje mesto u proizvodnji:
• cepanog drveta (za ručno loženje u različitim vrstama ložišta),
• briketa (za ručno ili automatsko loženje u širem rasponu ložišta sobzirom na njihovu snagu),
• peleta (za automatsko loženje, pretežno u manjim ložištima),
• sječke (za neposredno loženje i u ložištima sa snagom od više desetina megavata).

Uz izuzetak cepanog drveta, pre nego što se pristupa procesu sušenja drvo se usitnjava. Naravno izuzetak je sušenje piljevine i blanjevine koja je već usitnjena. Cilj usitnjavanja je u tome da se olakša sušenje povećavanjem površine neke čestice u odnosu na njenu težinu. Što je veći omer površine i težine to je lakše osušiti drvo, odnosno za sušenje ćemo utrošiti manje energije.

Za sušenje nam na raspolaganju stoje različite vrste sušara, a principijelna podela bi mogla biti po vrsti agensa sušenja (medija kojim se suši). Tu možemo razlikovati sušenje dimnim gasovima i sušenje toplim vazduhom.

Postupak sušenja dimnim gasovima po pravilu je vezan uz rotacione ili bubanj sušare. Uz ove sušare nalazi se ložište u kome sgoreva drvna masa (izuzetno gas ili lož ulje), a dimni gasovi nastali u ložištu dovode se u kontakt sa drvnom masom koju sušimo. Primer ovakve sušare nalazi se na fotografiji 1.

Rotaciona (bubanj) sušara STON-ING na objektu u Banja Luci – instaliranje
Fotografija 1 - Rotaciona (bubanj) sušara STON-ING na objektu u Banja Luci – instaliranje

Sušenje toplim vazduhom podrazumeva kao izvor topline toplu vodu ili paru iz kotlovskog postrojenja, a izuzetno i otpadnu toplotu iz nekog tehnološkog procesa. Za ovakav postupak sušenja na raspolaganju su nam: tračne (trakaste) sušare, fluidizirajuće sušare i podne (deponijske) sušare.
Prvi tip sušara se primenjuje kada imamo usitnjen, ali ne presitan, drvni ostatak. Primer ovakve izvedbe sušare dat je na fotografiji 2.

Tračna sušara
Fotografija 2 - Tračna sušara

Fluidizirajuće sušare karakteriše propuhivanje drvne mase toplim vazduhom, a drvna masa se iz sušare i transportuje vazduhom koji je suši. Posebna pogodnost ovog tipa sušare jest u mogućnosti sušenja i najsitnijih frakcija drvnog ostatka (piljevina). Ovakva sušara prikazana je na fotografiji 3.

Fotografija 3 – Fluidizirajuća sušara
Fotografija 3 – Fluidizirajuća sušara

Podne (deponijske) sušare se po pravilu koriste za prosušivanje drvne mase koja služi za neposredno loženje. Drvna masa koja se nalazi na deponiji propuhuje se toplim vazduhom. Osnovna karakteristika ovakvih sušara jest da sušenje nije kontrolisano, odnosno drvna masa je nejednoliko osušena. Iz tog razloga se u ovom tipu sušara koristi toplina nastala u kotlovskom postrojenju ili tehnološkom procesu, a koja je ostala neutrošena u primarnoj nameni (kogeneracijska postrojenja u uslovima oscilacije potrošnje toplotne energije). Veća deponijska sušara snage 2 MW prikazana je na fotografiji 4.

Deponijska sušara sa 8 „boksova”
Fotografija 4 – Deponijska sušara sa 8 „boksova”, Fotografije: arhiva autora

Sušenje drvne mase koja se neposredno koristi kao energent (gorivo) rezultira manjom potrošnjom drvne mase – goriva.

Pravilan odabir tipa sušare sobzirom na materijal koji se suši i njegovu konačnu namenu, te kvalitetna priprema materijala za proces sušenja, uz kvalitet odabrane opreme u mnogom određuju i finansijske efekte procesa sušenja.

STON-ING, Zagreb
Kontakt: stoningdoo@inet.hr, vjekoslav.ribarevic@zg.t-com.hr