toptech
Mailing lista
Pošaljite nam svoju E-Mail adresu i dobijaćete redovna obaveštenja u vidu newsletter-a.
Sigurnosno pitanje, molimo saberite dva broja:


SDX         PIX      
H      Q      Q   983
X4X   9F7   3KI      
7 L    N    L     TNP
W79         YJF      
Pretraga  
Članci i autorski tekstovi

Sušenja šuma u Srbiji već ima karakter elementarne nepogode

U organizaciji Šumskog gazdinstva STOLOVI Kraljevo, krajem septembra 2013. godine na Goču je održan jedinstven seminar u prirodi. Ovom skupu je, u Gazdinskoj jedinici Sokolja, prisustvovalo pedesetak šumarskih stručnjaka, među kojima su bila i tri profesora sa Šumarskog fakulteta sa saradnicima, zatim predstavnici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Uprave za šume i šumarske inspekcije, Ministarstva prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja, Zavoda za zaštitu prirode, Nastavne baze Goč, JKP Beli izvor iz Vrnjačke Banje, a najbrojniji su bili  inženjeri iz šumskih gazdinatava i direkcije JP Srbijašume. Domaćin ovog skupa bio je dipl. ing. Božimir Pendić, direktor ŠG STOLOVI koji je prisutne upoznao sa osnovnim podacima i karakteristikama šuma ovog gazdinstva, kao i o razlogu ovog okupljanja, masovnom sušenju šuma, posebno četinara.

O preduzetim poslovima i problemima vezanim za sušenje šuma, etatu i doznakama u okviru ŠG STOLOVI, pored direktora Božimira Pendića govorili su i njegovi saradnici Danilo Garčević, rukovodilac službe za planiranje i gazdovanje šumama u ŠG Kraljevo, Stojan Dramićanin, šef ŠU Kraljevo i revirni inženjer Milan Nestorović, a o pojavi sušenja šuma i onome što je na terenu viđeno govorila je većina prisutnih od kojih bi valjalo izdvajiti delove izlaganja prof. dr Milana Medarevića, dekana Šumarskog fakulteta u Beogradu, prof. dr Dragana Karadžiča, prof. dr Lubomira Mihailovića, dr Predraga Aleksića, izvršnog direktora u JP Srbijašume, kao i Radivoja Kaurina iz Uprave za šume.

Intenzivnija Pojava sušenja šuma uočena prošle godine

Preko svojih stručnih službi na terenu, JP Srbijašume je tokom prošle godine evidentiralo pojavu sušenja šuma, manjih razmera i na pojedinim lokalitetima. Sušenje je evidentirano kod jele, bora, smrče, bukve, hrasta, crnog graba, jasena i drugih vrsta. Ove godine, u okviru redovne kontrole zdravstvenog stanja šuma, konstatovano je da je došlo do primetnog širenja i povećanja površina gde se pojedinačna stabla ili grupe stabala suše. Sektor za šumarstvo i zaštitu životne sredine, zajedno sa šumskim gazdinstvima, odmah je preduzeo mere na: utvrđivanju površina šuma koje su zahvaćene sušenjem; dostavljanju uzorka Institutu za šumarstvo iz Beograda (koji obavlja poverene javne poslove u oblasti dijagnostike štetnih organizama i zaštite zdravlja šumskog bilja na teritoriji Srbije) na analizu u cilju utvrđivanja uzročnika sušenja šuma; uklanjanju suvih i oštećenih stabala, jer predstavljaju opasnost za pojavu i širenje sekundarnih štetnih organizama (fitopatogene gljive i potkornjaci); obaveštenju Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Uprave za šume o problemu sušenja šuma u JP Srbijašume i merama sanacije koje je neophodno preduzeti.

Sušenje stabala posledica klimatskih promena

Sušenje šuma evidentirano je na 13.885,00 hektara, pojedinačno sušenje stabala na površini od 12.084,19 hektara, sušenje grupe stabala na površini od 1.800,81 hektara, osušena drvna zapremina 81.631,61 m3 (stanje 30.06.2013). Prvi rezultati analize pokazali su da je sušenje stabala posledica klimatskih promena, odnosno sušnog perioda poslednjih godina koji je prisutan ne samo u Srbiji, već i u celom svetu. Prošla decenija je bila najtoplija otkad je 1850. godine počela da se vodi evidencija o klimi. Klimatske promene su se ubrzale u prvoj deceniji ovog veka, a trend je nastavljen i u drugoj deceniji, odnosno 2011. godina je bila najtoplija otkad se vodi evidencija, a za 2012. godinu navedeno je da je bila godina sa ekstremno toplim i ekstremno sušnim letom, najtoplijim i najsušnijim od kada se vrše merenja u Srbiji. Prevaziđen je dosadašnji apsulutni maksimum broja tropskih i letnjih dana kao i tropskih noći.

Sobzirom na površine na kojima je evidentirano sušenje šuma u JP Srbijašume, na posledice procesa sušenja šuma koji još uvek traje (ekonomske i ekološke) i zakonske obaveze sprovođenja hitnih mera sanacije, na inicijativu ŠG Kraljevo (gde su problemi sušenja šuma jele, smrče i bukve najsloženiji i najizraženiji), a uz podršku Sektora za šumarstvo i zaštitu životne sredine, organizovan je seminar, kome su prisustvovali predstavnici svih institucija nadležnih za šumarstvo i zaštitu prirode, odnosno prirodnih resursa u Srbiji, sa ciljem utvrđivanja uzročnika sušenja šuma i predloga mera sanacije.

Sušenje šuma u Šumskom gazdinstvu STOLOVI u Kraljevu

Sušenje šuma u Šumskom gazdinstvu Kraljevo: doznačeno 18.262 m3 drvne zapremine slučajnog prinosa (suvih stabala), na površini od 2.208,92 ha (do 31.08.2013). Plan doznake u 2013. godini u funkciji seča za 2014. godinu iznosi 71.226 m3 i doznačena drvna zapremina slučajnog prinosa (suvih stabala) čini 25,6% ukupnog etata za 2014. godinu. Struktura doznačenih suvih stabala, po vrstama drveća, je: jela 17.115 m3 (93,75%), smrča 1.094 m3 (5,99%), bukva 49 m3 (0,27%), poljski brest 3 m3 i beli bor 0,74 m3 (preko 99% slučajnog prinosa čine četinari). 

Učesnici seminara obišli su četiri lokaliteta Gazdinske jedinice Sokolja na kojim su se jasno mogli videti: uzročnici sušenja pojedinačnih stabala i grupe stabala; problemi pri realizaciji mera sanacije, odnosno seče i izvlačenja osušenih stabala; problemi u sprečavanju ulančavanja šteta – borba protiv smrčevih, borovih i jelovih potkornjaka, imele i Armillaria mellea; problemi gazdovanja šumama u GJ Sokolja, saglasno važećoj osnovi gazdovanja šumama; problemi u vezi izmene i dopune osnove gazdovanja šumama; problemi oko obezbeđenja trajnosti prinosa; problemi oko obezbeđenja finansijskih sredstava za realizaciju mera sanacije sušenja šuma i neophodnosti uključivanja svih nadležnih institucija, jer pojava sušenja šuma u Srbiji već ima karakter elementarne nepogode.

Na seminaru je još rečeno da sliku sušenja šuma sa Goča dopunjuje ono što je već dve godine karakteristika šuma u celoj Srbiji. Istočna Srbija je obrštena već drugu godinu zaredom, pa je na primer Deli Jovan u junu mesecu izgledao kao krajem novembra. Bukvalno ni jednog lista nije bilo ni na bukvi ni na hrastu. Taru su prošle godine zadesili požari, a i ove godine je bilo požara u ŠG Prijepolje i na drugim lokacijama… To su, uz dugogodišnje suše, već tri nedaće koje su isovremeno zadesile našu zemlju, šumu pre svega. Kad se prenamnože sipci potkornjaci onda u šumi nastupa prava katastrofa, jer oni naseljavaju svako stablo koje je koliko toliko fiziološki oslabilo. Zato treba hitno poseći sve što je u fazi sušenja i što nije potpuno zdravo, a suva stabla treba što pre izneti iz šume jer su ona leglo potkornjaka i izvor zaraze.

Učesnici seminara povodom sušenja šuma, na Goču   Učesnici seminara o sušenju šuma na obilasku terena, Goč

Istovremeno sanacija požarišta treba da bude radiklna da potkornjak ne bi imao pogodan teren da se prenamnoži. To podrazumeva da nijedno stablo koje je nagorelo i fiziološki oslabljeno ne bi smelo da ostane na požarištu, a prioriter pri uređivanju treba da ima granični deo između požarišta i zdravog dela šume, jer su upravo nepotpuno izgorela, a fiziološki oslabljena stabla legla potkornjaka i mesto odakle kreće prenamnožavanje.

 – Na ovom terenu ove godine imamo izrazito jaku pojavu sušenja, mnogo izraženije i jače od nekog normalnog obima. Zbog toga su i naši naporio da nađemo neka rešenja i da sprečimo širenje ove pojave daleko veći. Mi ne možemo uticati na vremenske uslove, na sušu i količinu padavina, ali se zato moramo potruditi da što pre uklonimo suva stabla kako bi sprečili ostale činioce, fitopatološke ili entopatološke, da proširuju proces sušenja, ili da barem pojavu sušenja ostalih činilaca svedemo na minimum. Mi smo obeležili svako stablo koje je suvo, a na ovom prostoru to je oko 15.000 kubika. Preko 90%  su jelova stabla. Prema planu na godišnjem nivou ovde sečemo 30.000 kubika, što znači da sad treba poseći i izneti iz šume 50% planirane količine. Dakle, imamo 50% dozvoljenog, sečivog etata već bolesnih, suvih stabala koje moramo u što kraćem vremenskom roku uklonimo. Osnovni principi trajnosti šuma su: trajnost proizvodnje, trajnost prinosa i trajnost prihoda. Kada je nivo sušenje ovako izražen, postavlja se pitanje šta je sa proizvodnjom, a o prinosu i prihodu da i ne govorimo. Zato bi sve radnje sa lokalnog nivoa treba preneti na državni nivo, jer je problem sušenja šuma toliko izražen da zahteva angažovanje šire društvene zajednice – rekao je dipl. ing. Božimir Pendić, direktor ŠG STOLOVI Kraljevo.