toptech
Mailing lista
Pošaljite nam svoju E-Mail adresu i dobijaćete redovna obaveštenja u vidu newsletter-a.
Sigurnosno pitanje, molimo saberite dva broja:


2I8          M       
  4    7    EI    WC1
LTR   SJY    S       
  1    M     1    93R
FTY         OFG      
Pretraga  
Članci i autorski tekstovi

Sto – mesto okupljanja, jednakosti ili hijerarhije

Piše: Isidora Gordić

Simbolika stola Benbrook

Verovatno nijedan deo kuće ili kućnog nameštaja, izuzev, možda, ognjišta, nije u ljudskoj istoriji i svesti vezan za okupljanje kao sto. Za stolom se obeduje i razgovara, on je simbol zajedništva i deljenja, jer podeliti hranu s nekim znači uspostaviti prijateljske odnose ili mu ukazati počast.
Upravo je ukazivanje počasti jedna od najvažnijih funkcija stola u zvaničnim i protokolarnim situacijama od davnina, ne samo pri gozbama nego i pregovorima. U prošlosti je sto gotovo po pravilu bio pravougaonog oblika i pri velikim gozbama vladar ili feudalni gospodar je mestom do sebe ili bliže sebi odavao počast svojim podanicima i saradnicima, ali i stranim gostima. Dakle, sto je bio mesto za pokazivanje i uvažavanje socijalnog statusa onih koji sede za njim, ali i mogućnost za nanošenje teške uvrede ukoliko se uvažavanje ne pokaže.
I danas se u svim zvaničnim situacijama veoma vodi računa o preseansu, odnosno redosledu državnih i društvenih funkcija prema kojem se u protokolarnim prilikama raspoređuju njihovi nosioci. U mnogim zemljama propust da se prepozna i uvaži odgovarajući preseans gosta je jednak uvredi njegove funkcije i zemlje koju predstavlja. Zbog toga su se nekada vodili ratovi, čitamo u Diplomatskom protokolu.

Simbolika stola
Raspored za stolom može biti tzv. engleski i francuski. Kod engleskog rasporeda domaćin i domaćica sede u čelu i začelju stola, a počasni gosti se smeštaju s njihove desne strane. Bračni parovi bi trebalo da sede sa suprotne strane stola. Kod francuskog rasporeda domaćini sede na sredini stola, a gosti se po značaju raspoređuju sa njihove desne strane. Prednost francuskog rasporeda je što domaćin i glavni gost mogu komunicirati sve vreme obeda, ali onda mesta u čelu i začelju postaju tzv. «slabija». Neretko domaćini ustupaju svojim gostima počasna mesta, ali onda oni sedaju s desne strane gostiju.
Zaključujemo, dakle, da je raspored za stolom veoma važan. Tako dolazimo do priče o okruglom stolu kralja Artura koji je svom pomoćniku, čarobnjaku Merilinu, dao zadatak da reši problem istovremenog ukazivanja jednake počasti svim vitezovima. Tako je, po legendi, nastao okrugli sto kao simbol jednakosti. Za okruglim stolom svi su ravnopravni. Istovremeno, on je, ako se posmatra negativni aspekt, simbol gordosti i sujete jer svi žele da budu ravnopravni.
Okrugli sto se vezuje i za priču o Svetom gralu, iz koga je, po predanju, Hrist pio na poslednjoj večeri. Vitezovi Svetog grala ga drže na centru stola pa on postaje simbol duhovnosti i svetosti.
U istoriji je čuvena priča o Kapeli mira u Sremskim Karlovcima za koju se vezuju neki kurioziteti. Veliki bečki rat (1683-1699) vođen između Svete lige – Austrije, Poljske, Mletaka i Rusije – i Otomanske carevine okončan je tzv. Karlovačkim mirom 1699. godine uz posredovanje Engleske i Holandije. U drvenoj zgradi izgrađenoj za tu priliku prvi put u istoriji se pregovaralo za okruglim stolom, kako niko ne bi imao prvenstvo i pravo da sedi u pročelju. Pored toga, da bi jednakost bila dosledno sprovedena, na objektu su probijena četvora vrata kako bi svi učesnici istovremeno ušli u prostoriju za pregovore. Kasnije je na mestu na kome se nalazila drvena zgrada, podignuta bogomolja Kapela mira sa četvoro vrata, koja i danas postoji.

Simbolika stola
Danas se u svakodnevnom društvenom i političkom životu veoma često koristi izraz okrugli sto za različite javne skupove na kojima učesnici imaju jednaka prava u iznošenju mišljenja.
U kineskoj simbolici okrugli sto je slika neba, a četvorostrani slika zemlje.
Za naše pretke sto je bio neotuđivi deo kuće i, uz ognjište, najvažniji. Čak i ako se kuća prodavala, sto se nije pomerao i ostajao je u njoj, svejedno da li je reč o niskom stolu po ugledu na orijentalne, siniji, ili o visokom stolu kakav se i danas najčešće koristi. Sto je bilo dozvoljeno pomerati samo za vreme obreda – svadbenih, slavskih, pogrebnih ili vezanih uz rođenje deteta...

Simbolika stola
U pojedinim delovima Srbije, sto je služio i kao slavska i svadbena trpeza, ali i kao odar sa koga se pokojnik odnosio u večnu kuću.
Stalno prisustvo hleba trebalo je da obezbedi blagostanje u kući. Božićnu trpezu više no ijednu drugu prazničnu karakteriše raznovrsnost i obilje jer, u tradicionalnom poimanju sveta, „izobilje daje izobilje”. Za Božićnom trpezom se posebna čast ukazuje položajniku, a za slavskom kumu jer kaže poslovica: „Što je Bog na nebu, to je kum na zemlji.”
U hebrejskoj tradiciji, sto sa hlebovima je delovanje milosti za ostvarivanje zemnih stvari. On je i simbol celine u celini, mikrokosmos u makrokosmosu.
U porodičnom životu, sto takođe ima veoma važnu ulogu. On je središte porodičnog života, za njim se porodica okuplja, obeduje, razgovara, razmenjuje informacije i savetuje. Nekada su se za kuhinjskim stolom obavljali svi važni poslovi – pripremali se obroci, šilo se, peglalo, ali su se radili i domaći zadaci. Dugo je kuhinjski sto bio daleko od televizora i obrok se nesmetano odvijao, kao i zbližavanje.
U eri open space arhitekture i trpezarijski sto se smešta u veliki, zajednički prostor, obično povezan s dnevnim boravkom u kojem je istovremeno uključeno bar nekoliko elektronskih uređaja i isto toliko telefona čija zvonjava remeti porodični mir za vreme obroka i odvlači pažnju na nevažne stvari s razgovora.

Simbolika stola
Sve je teže naći vremena za razgovor u užurbanom vremenu u kome živimo, ali svako mora da jede. Neka to bude vreme da se opet, ugledajući se na pretke, povežemo i zbližimo. Naučno je dokazano da su deca koja obeduju za stolom s celom porodicom zdravija i naprednija, a da je porodica koja bolje komunicira funkcionalnija i povezanija. Samo u takvoj porodici su svi, bez obzira na oblik stola, jednaki.

Izvori:
A. Gerbran – Ž. Ševalije, Rečnik simbola
A. Gamble, The Psychological Significance of the Kitchen Table
Š. Kulišić – P. Ž. Petrović – N. Pantelić, Srpski mitološki rečnik
K. Milovanović – T. Gavrić, Rečnik simbola
S. M. Tolstoj – Lj. Radenković, Slovenska mitologija. Enciklopedijski rečnik.
Z. Veljić, Diplomatski protokol

Tekst je preuzet iz Časopisa DRVOtehnika, januar 2017.