Šelak smola

Šelak je organska smola koju luči insekt laccifera lacca koji je otprilike veličine semena jabuke. Ovaj insekt nastanjuje samo određene delove sveta, Indiju i Tajland,i tokom svog reproduktivnog ciklusa se hrani sokom koji sisa iz grančica autohtonih vrsta drveća ovih zemalja. Insekt luči smolastu materiju tamnožute boje koja se zove „lac”. Smola formira čauru oko insekta koja služi za inkubaciju jaja koja leže. Ova čaura je sirovina za šelak i zove se „sticklac” jer sadrži smole, delove grančica i ostatke insekta. Sticklac se pere i zatim rafiniše hemijski ili ručno. Na taj način se proizvede sirov materijal koji može da se prodaje.

Šelak se može nanositi praktično bilo kojom metodom: četkanjem, „postavljanjem” ili prskanjem. Najčešće se upotrebljava tehnika „postavljanja” i prednost joj je brzo sušenje koje omogućuje skraćeno vreme do naredne obrade. Smola najbolje prijanja na ravne površine. Za primenu je potrebno oko 0.5Kg šelaka, tkanina za postavljanje koja se može naručiti od dobavljača koji proizvode premaze za završnu obradu. Tkanina bi trebalo da bude glatka što je više moguće (ne sme se koristiti pamučna tkanina). Način primene: na parče tkanine okruglo isečene i presavijene na pola se sipa 1g alkohola i dobro utrlja, zatim se šelak u maloj količini nanosi na tkaninu. Polazeći od vrha ploče, tkaninom prelaziti po celoj površini u pokretu odozgo na dole i zatim polako skloniti tkaninu sa table tako da se pazi da ivica ploče ostane čista. Dok se dođe do donjeg dela ploče, šelak koji je nanešen na vrh će biti dovoljno suv da se može preko njega preći ponovo. Ovo se radi do momenta kada površina postane lepljiva i tkanina počne da zapinje (da se lepi) o površinu. Između svakog nanošenja po dužini ploče, šelak se može naneti na ivice ploče.

Ukoliko je šelak prvi premaz na drvetu, brzo će penetrirati i već za oko sat vremena će površina biti dovoljno suva i spremna za narednu obradu (brušenje podignutih vlakanaca). Ponavlja se isti proces nanošenja („postavljanja”)  kao gore opisan. Sušenje traje jednu noć i nakon tog vremenskog perioda ploča je spremna za brušenje koje se odvija u sledećim fazama: brušenje brusnim papirom numeracije 320 i brušenje čeličnom vunom (sintetički čelik). Nakon brušenja na ploču se još jednom nanosi smola i ostavlja se preko noći da se osuši. Osušena površina se brusi čeličnom vunom 0000 i polira voskom. Kada se vosak osuši, obriše se višak mekom pamučnom krpom. Površina izgleda jako lepo i sjajno nakon ovakve ručne površinske obrade.

Tehnika „postavljanja” može takođe da se upotrebljava za obrađivalje nogu stolica, fioka i uglavnom svih površina koje su relativno ravne. Na reljefnijim površinama, šelak se najlakše nanosi četkom.

Vremenom se površina obrađena šelakom može oštetiti, mogu se pojaviti ogrebotine i beli krugovi od vode. Oštećenja se lako mogu popraviti alkoholom koji rastvara šelak. Pošto je delovanjem alkohola šelak rastvoren na oštećeno mesto se nanese malo novog šelaka i veoma tankom četkicom (u slučajevima popravke ogrebanih mesta koristi se tanka četkica za slikanje) utrlja. Ako je ogrebotina toliko duboka da je oštetila i premaz i bajc, šelak se može pomešati sa pigmentima kako bi dobili originalnu boju. Bele mrlje na površini se mogu na isti način ukloniti.
Zanimljivost: kako se uveriti da je vaša stolica (ili bilo koji predmet napravljen od drveta) premazan šelakom?

Na površinu (obično neku manje vidljivu) nakapati malo alkohola i ukoliko ta površina izložena alkoholu postane malo lepljiva na dodir, znaćete da je vaš predmet od drveta premazan šelakom.
Kada se suve pahuljice rastvore u etanolu dolazi do hemijske reakcije koja se naziva esterifikacija. Šta se dešava? Alkohol počinje da hemijski modifikuje čestice čvrste šelak smole i pretvara ih u lepljive „gume” koje se ne suše. Suve pahuljice šelaka mogu da se skladište neograničeno pod odgovarajućim uslovima. Kada se skladišti dugo pod lošim uslovima (povećana temperatura i vlažnost) suvi šelak reaguje sam sa sobom tako da formira polimere koji su nerastvorni u alkoholu. Dobrim skladištenjem se može produžiti životni vek suvim pahuljicama šelaka. Uslovi za to su: nakon kupovine odložiti na suvo, hladno mesto; najbolje je odložiti ih u frižider. Ukoliko želimo da testiramo da li je šelak zastareo, u posudu sipamo alkohol i dodamo pahuljice šelaka. Za tri dana bi trebalo da pahuljice budu u potpunosti rastvorene u alkoholu. Ako šelak nije rastvoren već je u nekom pihtijastom obliku nakon ovog vremena, to znači da mu je istekao rok trajanja i ne treba ga koristiti.

Najčešće se u prodaji može naći u obliku rastvorivih suvih pahuljica šelaka u denaturisanom etanolu, u bilo kojim prodavnicama boje i lakova. Takođe se rastvara u metanolu, butil i propil alkoholu. Metanol najbrže isparava, zatim etanol, a najsporije isparavaju butil i propil alkohol. Poslednja dva navedena alkohola (butil i propil) se mogu dodati šelaku rastvorenom u etanolu i tada oni deluju kao usporivači čime šelak ostaje duže mokar. Lakirani usporivači se takođe mogu koristiti, ali se korišćenje metanola kao rastvarača ne preporučuje jer je veoma toksičan. Šelak koji je stariji od 6 meseci bi trebalo da se testira. Na staklo se sipa mala količina šelaka i sačeka se oko 5 minuta da se osuši. Ukoliko je šelak suv može se koristiti, ukoliko se nije osušio treba ga odbaciti.

Prevela: Miljana Ristović

Izvori:
Http://woodworking.About.Com/od/finishing/qt/fixingshellac.Htm
Http://woodworking.About.Com/od/finishing/p/shellac.Htm
Http://www.Woodcentral.Com/bparticles/shellac.Shtml#top