Optimalna vlažnost vazduha u enterijeru: da li je ista za ljude i za drvo?

U zemljama Evrope i Severne Amerike prosečan čovek provodi 90% života u zatvorenim prostorima. Podatak možda zvuči neverovatno, ali razmislite – uzmite svoj primer, pa primer ljudi koje poznajete... Svakako govorimo o ogromnoj promeni u odnosu na istoriju ljudske civilizacije. Zbog toga je kvalitet unutrašnjeg vazduha postao jako značajna stavka za zdravlje ljudi, a bitan deo tog kvaliteta je i relativna vlažnost vazduha. Još pre gotovo 40 godina je prof. Sterling sa saradnicima sumirao uticaj nivoa relativne vlažnosti vazduha na zdravstvene probleme ljudi (slika 1). Sa slike je jasno da je optimalni nivo vlažnosti za ljudsko zdravlje između 40% i 60%. Visoka vlažnost vazduha povećava rizik od pojave kondenzacije i buđi na i u zidovima i direktno pospešuje razvoj bakterija, virusa, gljiva, grinja, i povećava rizik od problema sa alergijama i astmom. Sa druge strane, preniska vlažnost vazduha se povezuje sa simptomima poput suve kože, suvih očiju i njihove iritacije. Još bitnije, „odgovara” bakterijama i virusima, povećava rizike od respiratornih infekcija i problema sa alergijama i astmom. Novija istraživanja u potpunosti potvrđuju ove rizike.

Slika 1 - Optimalna vlažnost vazduha za minimizovanje zdravstvenih problema (prema Sterling et al.1985)

Slika 2 - Uticaj relativne vlažnosti vazduha na ravnotežnu vlažnost (pri 20^oC)

Zbog lošije izolacije i nezaptivenosti objekata u kojima se živelo, nekada je klima u enterijeru bila generalno bliža spoljašnjim uslovima (leti vruće, zimi hladno). Međutim, kroz promene u načinima gradnje i generalno promene u stilu života – a naročito širokom rasprostranjenošću centralnog grejanja i klimatizacije – došli smo do toga da nas sve više zanima levi deo slike 1, tj. situacije da je prosečna relativna vlažnost u životnim prostorima preniska1. Ovo se prvenstveno odnosi na zimu zbog grejanja (naročito centralnog), ali sve više i leto zbog korišćenja klima uređaja. Da bi ova priča bila potpuno jasna, potrebno je osnovno razumevanje termina relativna vlažnost vazduha i uticaja temperature na njenu vrednost. Relativna vlažnost vazduha predstavlja odnos između stvarne količine vodene pare u vazduhu i maksimalne količine koju bi on mogao sadržati pri trenutnoj temperaturi. Dakle, kada je relativna vlažnost vazduha 80% to znači da vazduh trenutno sadrži 80% vodene pare u odnosu na maksimum koji može sadržati pri toj temperaturi. Zbog uticaja temperature, često ovaj procentualni način izražavanja dovodi do zabluda. Naime, topliji vazduh može sadržati više vodene pare od hladnijeg – za temperaturu 300C maksimalna vrednost je oko 30 grama vodene pare po metru kubnom vazduha, a za temperaturu 00C svega oko 5 g/m3. Drugim rečima, relativna vlažnost vazduha 80% tokom zime i dalje znači jako malu količinu vode pare (svega 2-5 g/m3 u zavisnosti koliko je temperatura niska). Dolazimo do pomenute zablude – ako vam je u stanu relativna vlažnost vazduha tokom zime npr. 30% i želite da je povećate, prvo što ćete možda pomisliti je da je to lako uraditi otvaranjem prozora, jer je vlažnost spoljašnjeg vazduha npr. 90%. Zapravo će se dogoditi obrnuto, dodatno ćete je smanjiti – razlog je što vazduh koji ulazi u prostoriju sadrži znatno manje vodene pare od unutrašnjeg vazduha! Zagrevanjem hladnog vazduha on se „isušuje” – količina vodene pare u njemu ostaje ista, ali relativna vlažnost opada. I tu dolazimo do toga da smo zimi po pravilu u ovom lošem opsegu slike 1 (leva strana). Kada je temperatura napolju oko 00C relativna vlažnost vazduha unutra će najčešće biti oko 20-25%, pri unutrašnjoj temperaturi 20-220C. Kada je temperatura -100C, unutra će vlažnost vazduha biti svega 10-15%! Načelno bi ljudske aktivnosti u stambenim prostorima (kuvanje, tuširanje, sušenje veša) trebalo da ove vrednosti povise za 5-15%, ali čak i tada smo gotovo uvek ispod 40%. Dakle, značajno povećan rizik po naše zdravlje.

Gde su u svemu tome proizvodi od drveta?

Dobro je poznato da se vlažnost drveta menja u skladu sa promenama relativne vlažnosti vazduha. Tako je za relativnu vlažnost vazduha 60% odgovarajuća vlažnost drveta (tzv. ravnotežna vlažnost) nešto manja od 12% (slika 2). Iz prethodno navedenog je jasno da je to u današnje vreme uglavnom gornja granica vlažnosti tokom godine (istovremeno i gornja granica koja odgovara ljudima). Za donju granicu optimalne vlažnosti vazduha za ljude od 40% odgovarajuća vlažnost drveta je oko 8%. 
Kada je tokom zimskih meseci (sezona grejanja) relativna vlažnost vazduha niža, biće niža i vlažnost svih proizvoda od drveta. U najhladnijim zimskim danima, kada centralno grejanje radi i tokom noći, relativna vlažnost može pasti i na 15% (u stanovima sa lošom izolacijom i prozorima čak i niže) što znači da će proizvodi od drveta težiti da dostignu vlažnost ispod 4%! Tako nisku vrednost uglavnom neće dostići, jer su zaštićeni površinskim premazom, a sam proces sušenja se odvija sporo. Ipak, vlažnost će biti dovoljno niska (čak i ispod 6%, videti sliku 3) da u tim situacijama dolazi do utezanja drveta, često praćenog pucketanjem, pa i pojave jasno primetnih zazora na spojevima. Ovo je naročito vidljivo na parketu tj. podovima od drveta. Ovakve situacije se događaju širom Evrope (na krajnjem severu i visokim planinama i intenzivnije, jer relativna vlažnost može pasti i na 10%) i nije nikakva krivica proizvođača nameštaja ili poda već (bar jednim delom) naša. Proizvodi od drveta zapravo “pokušavaju” da poprave stvar – ta voda koja iz njih isparava bar malo povisi relativnu vlažnost vazduha. Što je drveta u prostoru više i rezultat je bolji. Ne očekujte čuda, ali je relativna vlažnost 20% ipak bolja nego 15%. Svaka promena na proizvodima od drveta (pucketanje, zazori) siguran je znak da je relativna vlažnost vazduha vrlo, vrlo niska i rizikujemo i sopstveno zdravlje. Ovo važi i za stambene, a naročito za javne prostore (npr. škole, bolnice) – nova istraživanja pokazuju čak 2,3 puta veće prisustvo virusa gripa u prostorima sa suvim u poređenju sa prostorima sa navlaženim vazduhom!

Slika 3 - Vlažnost neugrađenih parketnih daščica u enterijeru (zimi grejanje, leti bez hlađenja), tokom jedne kalendarske godine

Kako povisiti vlažnost vazduha?

Mogućnost navlaživanja vazduha je retka čak i u najmodernijim stambenim i javnim objektima najrazvijenih zemalja. Iako su u svetskoj javnosti sve prisutniji glasovi o potrebi sistemskog navlaživanja vazduha u objektima, ta opcija – kao i opcija rekuperacije vlažnosti – je uglavnom i dalje preskupa. Šta nam onda preostaje? Najpre, snižavanje temperature u prostorijama ima nedovoljan efekat – snižavanje temperature za npr. 20C će u većini slučajeva podići relativnu vlažnost vazduha za svega 2-3%. Korišćenje malih, električnih navlaživača vazduha može bar delimično popraviti situaciju. Najefikasniji i najjednostavniji način je postavljanje posuda sa vodom na radijatore – što ih je više rezultati su bolji, tj. što je površina vode veća to je isparavanje intenzivnije.
Koliko iznosi relativna vlažnost vazduha u vašoj kući?
Uradite nešto za sebe i svoje drvo.

Tekst je objavljen u časopisu DRVOtehnika, broj 81, januar 2024.