Ograničenja i zastoji u razvoju drvnog sektora

Bez pretenzije da objasnimo niz kompleksnih problema koji ograničavaju i dovode do zastoja u razvoju drvnog sektora, ovde spominjemo samo neke pojave o kojima smo do sada pisali i koje bi mogle ući u konglomerat probleme koji prate drvnu industriju. Pisali smo više puta o kadrovskim problemima u drvnom sektoru koji svakim danom postaju sve više izraženi. Pisali smo o negativnim trendovima po pitanju zainteresovanosti učenika za zanimanja u preradi drveta i šumarstvu. Upis učenika septembra 2022. godine u beogradsku drvoprerađivačku školu DRVO ART je bio pravi indikator jer u odeljenje stolara lani upisano samo 9 polaznika, dok je upis učenika za zanimanja u četvrtom stepenu bio zadovoljavajući. U školskoj 2023/24 godini upis učenika u većini škola koje u našoj zemlji obrazuju kadrove za drvnu industriju bio je zadovoljavajući što bi mogao biti nagoveštaj da su preduzeća počela preuzimati i rešavati svoje kadrovske probleme, jer se država te obaveze postepeno distancirala.

Rešavanje kadrovskih problema država je prepustila privredi 

U jednom tekstu koji smo objavili pre dve godine direktorka Tehničke škole DRVO ART, dr Zorica Đoković tvrdi da su protekle decenije obeležene „konstantnim reformisanjem srednjeg stručnog obrazovanja, opštim smanjenjem broja učenika, dramatičnim opadanjem interesovanja učenika i roditelja za zanatska zanimanja, raznim novotarijama koje su pod pritiskom uvođene u naš obrazovani sistem tako što su loše prepisivani i nakaradno implementirani tuđi, tobože savršeni i pravedni modeli potpuno neprilagođeni našem društvu, našem mentalitetu i našim materijalnim mogućnostima, renesansom samoupravljanja nevešto skrivenog iza demokratizacije društva, agresivnom transparentnošću koja počinje da liči na totalitarizam, birokratizacijom obrazovnog i vaspitnog procesa do te mere da je važnije da li nešto postoji na papiru ili u elektronskom obliku nego u stvarnosti“ i tako dalje. 

Država se odavno distancirala i smanjila ulaganja u obrazovni sistem, pa se poboljšanje može očekivati samo uz uključenje privrede ili „ako privreda hoće kvalifikovane kadrove, moraće da se upusti u avanturu dualnog obrazovanja i preuzme deo odgovornosti“ kao što to čine privrednici u razvijenim zemljama... A Srbija je u samom vrhu liste država kojima preti opasnost od masovnog „odliva mozgova”, pokazalo je istraživanje koje je sproveo istraživački centar Galup.

Migracije menjaju kvalifikacionu strukturu zaposlenih

Galupovo istraživanje je, pokazalo da Srbiju želi da napusti skoro polovina populacije između 15 i 29 godina, tačnije njih 46%, kako bi započeli život u nekoj drugoj državi, bez ideje o povratku. Osim toga, i 27% školovane populacije, odnosno visoko obrazovanog kadra, izrazilo je spremnost da trajno napusti Srbiju, a pre dve godine najviše visokokvalifikovanih stručnjaka iz Srbije dobilo je radnu vizu u Nemačkoj. Istraživanje pokazuje da je upravo Balkan teritorija sa koje se stanovništvo masovno iseljava, dok države ne preduzimaju ili nedovoljno dobro sprovode mere kojima bi sprečile odliv stanovništva. 

Visokokvalifikovani radnici iz zemalja Zapadnog Balkana spadaju među one koji su imali najviše koristi od nemačkog Zakona o imigraciji kvalifikovanih radnika u Nemačku, navodi se na portalu SchengenVisaInfo.com. Kako se ističe, usred zatvaranja granica, zabrane putovanja u vreme pandemije i neaktivnosti većine nemačkih centara za obradu viza, nemačke vlasti su uspele da odobre 30.200 viza kvalifikovanim specijalistima iz trećih zemalja. Kako je potvrđeno u nemačkom Saveznom ministarstvu spoljnih poslova, ukupno 2.024 državljana Srbije uspelo je da dobije vizu za Nemačku da bi tamo živeli i radili u svojoj struci. Sa druge strane, u BiH  nemačka ambasada izdala je čak 1.159 viza za kvalifikovane radnike za rad ili traženje posla u najvećoj ekonomiji EU. Ambasada u Prištini izdala je 792 vize, Albanija 778 viza, prenosi Avaz. U resornom nemačkom ministarstvu su potvrdili da građani Srbije čine najveću nacionalnu grupu onih koji imaju koristi od viza izdatih u okviru nemačke stručne spreme a prema Zakonu o imigraciji radnika. Na rang listi po broju izdatih viza iza Srbije su tada bili Filipini (1.773 vize), Vijetnam (1.378 viza), Indija, Turska i Ukrajina. Na sedmom mestu je bila BiH,  zatim Kosovo i Albanija. Nakon pandemije migraciona kretanja su postala intenzivnija, a rat u Ukrajini je sigurno znatno izmenio prethodne podatke. 

Očigledno je da migraciona kretanja znatno utiču na kvalifikacionu strukturu zaposlenih u našoj zemlji, ali i u drugim zemljama ovog dela Evrope. Migracije su svetski trend i kompleksna pojava što pokazuju i dramatični podaci iz istraživanja po kojima bi više od 750 miliona ljudi u svetu migriralo, samo da može, a opsežne analize Galupa procenjuju da bi broj migranata u svetu mogao da dostigne 400 miliona tokom naredne dve decenije. Kadrovski problemi su uslovljeni nizom društvenih pojava među kojima su i migraciona kretanja, koja su znatno podstaknuta položajem radnika u procesu rada gde dominira beskrupulozna eksploatacija. Promene u strukturi porodice i prekid sa tradicionalnim vrednostima, kao i pomeranja u oblasti moralnih normi, takođe utiču na migracije i kadrovsku strukturu... 
I svi se slažu da su neophodne hitne i sveobuhvatne mere, ali nedostaju akcije koje bi bar delimično stavile pod kontrolu probleme vezane za kadrove u drvnoj industriji koji su već ozbiljan faktor koji ograničava razvoj. Manjak radne snage je podstakao odvažnije i sposobnije radnike da, često nerealnim zahtevima za povećanjem plate, ucenjuju vlasnike. Usamljeni primeri najčešće rezultiraju nagodbom koja će za kratko odložiti problem, a ta praksa će biti sve češća i verovatno će rezultirati stvaranjem čvršćih radničkih asocijacija. A dotle se već pojavljuju neke agencije koje dovode i nude radnike iz raznih delova sveta. Migraciona kretanja im u tome idu u prilog.

Otvorene, skoro javne malverzacije u raspodeli drvne sirovine

A pisali smo i o problemima vezanim za raspodelu drvne sirovine koji godinama prate domaće drvoprerađivače.*) Taj problem traje dugo i toliko je eskalirao upravo zato što je izostala institucionalna aktivnost, što država uopšte ne reaguje na pritužbe drvoprerađivača, dok permanentno raste broj trgovaca koji sirovinu dobijaju od šumarskih preduzeća, a u preprodaji sirovina dostiže duplo veću cenu. Ta praksa je, tvrde drvoprerađivači, toliko otvorena, skoro javna; zna se ko u svakoj situaciji ima sirovine i po kojoj ceni, zna se da sirovinu mogu dobiti samo oni koji su se konektovali, isto kao što se zna i otvoreno priča da „odlučujući uticaj na raspodelu sirevine iz vojvođanskih šuma” imaju neki ljudi koji uopšte nisu zaposleni u šumarstvu. Dobili smo i konkretne podatke, pa smo od JP Vojvovodinašume zatražili odgovor na tri pitanja. O tome ćemo pisati u našem narednom izdanju. 

Praksa i politika se u svetu sigurno nigde ne podudaraju, a u društvima koja obiluju problemima, poput našeg, taj disbalans je više izražen, više se vidi, i da zlo bude veće, izgleda da većini sve manje smeta. U ogoljenom potrošačkom društvu u kome je eksploatacija prirode i čoveka već decenijama tiho prihvaćena praksa, uspeh je odavno izjednačen sa količinom novca sa kojom pojedinac raspolaže, a za zgrtanje novca ovde često nije potrebno obrazovanje, već neke sasvim druge veštine. Zato ne čudi podatak da prema jednom nedavnom istraživanju, svega 14% građana smatra da je obrazovanje važno za uspeh, dok više od polovine građana Srbije smatra da je korupcija kod nas nešto ukorenjeno i uobičajeno. Zanimljivo je da naši građani nemaju poverenje u institucije koje u nadležnosti imaju borbu protiv korupcije, ali imaju veliko poverenje u predsednika Srbije, pokazalo je isto istraživanje. Čak 57% građana Srbije smatra da je korupcija rasprostranjena u veoma velikoj meri, i da je najrasprostranjenija u zdravstvu, sudovima, policiji, carini... Korupcija postoji u svim delovima društva, ali je najprisutnija tamo gde postoje monopol i velika diskreciona ovlašćenja u donošenju odluka, a nedostaju mehanizmi za utvrđivanje odgovornosti pojedinca. Korupcija usporava ekonomski razvoj, narušava stabilnost institucija, slabi državu i negativno utiče na razvoj celokupnog društva, a to se očigledno vidi i u preradi drveta koja je, prema podacima PKS u 2022. u odnosu na 2021. godinu zabeležila pad proizvodnje od 11,3%, dok je proizvodnja nameštaja bila manja za 3,5%. 

Jasno je da pad proizvodnje u drvnom sektoru nije uslovljen samo malverzacijama u raspodeli sirovine. Tu je primarno dominantan pad potražnje za proizvodima drvne industrije, izražen u Evropi od polovine prošle godine, koji se dalje  reflektuje na pad proizvodnje, nestabilnost i strah od investiranja.

Pad potražnje za proizvodima drvne industrije 

Nemamo uvid u statistiku prerade drveta u 2023. godini, ali prema nagoveštajima iz prakse, kod nas se može očekivati dalji pad proizvodnje u drvnom sektoru, jer su neka preduzeća znatno smanjila obim proizvodnje, pa čak najavljuju otpuštanje radnika...
I sad je sirovina manji problem, navodno ima je dovoljno, ponuda je veća, cene su ostale iste, a potražnja je manja, pa su i nakupci zabrinuti, a šumarska preduzeća mogu doći u situaciju da će tražiti kupce, jer će na domaćem tržištu potražnja za drvnom sirovinom jedno vreme biti u padu.   
Poznato je da su drvna industrija i proizvodnja nameštaja prilično fleksibilne privredne grane i da su u našoj zemlji, ali i u većini zemalja u okruženju, godinama permanentno beležile veći obim proizvodnje i izvoza. Ali, ne treba zatvarati oči pred činjenicom da je svet u velikoj krizi, da veći broj država ulazi u recesiju, da u Evropi bukti rat, da je svet na ivici većih sukoba, a sve to zajedno određuje dalje privredne tokove. Pad potražnje u Evropi za proizvodima drvne industrije, izražen od polovine prošle godine, reflektuje se na pad proizvodnje, nestabilnost i strah od investiranja. Na evropskom tržištu se, u odnosu na prethodnu godinu, trenutno oseća pad potražnje od 50 procenata, rečeno je na DTK u Opatiji. Potražnja za lepljenim pločama iz masiva kao i za podnim oblogama, posebno za parketom je prepolovljena, dok su cene peleta i briketa značajno pale. U građevinskom sektoru većine evropskih zemalja zabeležen je pad broja izdatih građevinskih dozvola za 20 do 30 procenata, a to znači smanjen broj očekivanih investicija. To se direktno reflektuje na smanjenu potražnju, tako da je praktično ceo drvni sektor u neizvesnosti.

Mr Dragojlo Blagojević

Tekst objavljen u časopisu DRVOtehnika, broj 80, oktobar 2023.