toptech
Mailing lista
Pošaljite nam svoju E-Mail adresu i dobijaćete redovna obaveštenja u vidu newsletter-a.
Sigurnosno pitanje, molimo saberite dva broja:


QTF         JIU      
R      C    A 8   H96
CT4   DYL   9 E      
  1    8    L J   QXL
AM4         9FQ      
Pretraga  
Članci i autorski tekstovi

Modernizovan, jedinstven i standardizovan servis privrede Srbije

Piše: Mr Dragojlo Blagojević

U Privrednoj komori Srbije, nakon skoro dve godine, ponovo je osnovano Udruženje za šumarstvo, preradu drveta, industriju nameštaja i papira a za prvog čoveka ovog udruženja preduzeća i privrednika na šumi baziranih ekonomija, postavljen je Ješa Erčić, diplomirani inženjer šumarstva, stručnjak sa velikim radnim iskustvom stečenim u JP Srbijašume gde je obavljao niz poslova od revirnog inženjera do generalnog direktora ovog šumarskog giganta. Svoje iskustvo Erčić je brusio i u železnicama Srbije, a u protekle dve godine je obavljao neke od odgovornih poslova u PKS. Tim povodom smo zamolili gospodina Erčića za intervju uvereni da će njegove ocene i stavovi interesovati naše čitaoce, a posebno šumare i drvoprerađivače u Srbiji.


Dipl. ing. Ješa Erčić, sekretar Udruženja za šumarstvo, preradu drveta, industriju nameštaja i papira u Privrednoj komori Srbije

DT: Šta je po Vašem mišljenju, gospodine Erčiću, prevladalo i šta je bilo odlučujuće da se u PKS nakon skoro dve godine ponovo osnuje Udruženje za šumarstvo, preradu drveta, industriju nameštaja i papira, i šta PKS namerava da kroz ovu asocijaciju omogući privrednicima iz ovog sektora?   

– Prvo, činjenica je da, posle prehrambene industrije, drvnom sektoru pripada drugo mesto po suficitu u trgovinskoj razmeni sa inostranstvom i drugo drvni sektor već godinama permanentno ima tendenciju rasta. To je sektor koji koristi domaću sirovinu, a ima kadrovski potencijal, i kao takav zaslužuje adekvatnu pažnju države. Formiranjem udruženja za šumarstvo, preradu drveta i industriju nameštaja, PKS će na najsveobuhvatniji i najznačajniji način, omogućiti privrednim subjektima, njihovim vlasnicima i menadžerima, klasterima, nevladinom sektoru, nacionalnim institucijama i svima koji su odgovorni za pripremu budućih politika i strategija, uvid u tržišna kretanja i trendove u povezanim podsektorima, kako bi uz razmenu korisnih ideja i stručna mišljenja bili u prilici da uvek donesu pravovremenu i adekvatnu poslovnu odluku. Udruženje će stvoriti platformu za kvalitetnu interakciju svih učesnika sa jasnom namerom da se pronađu optimalna rešenja za unapređenje prilika u ovom sektoru. Naša namera je da Udruženje za šumarstvo, preradu drveta, industriju nameštaja i papira utemeljimo kao mesto gde će učesnici usvojiti zaključke i predložiti preporuke donosiocima sektorskih politika na domaćem i evropskom nivou – kaže na početku našeg razgovora gospodin Ješa Erčić.

DT: Da li su namere i strategija Privredne komore Srbije utemeljeni na analizama postojećeg stanja u sektorima šumarstva, prerade drveta i industrije nameštaja, i koja su saznanja u toj oblasti?

– Mi se u Privrednoj komori Srbije direktno naslanjamo na državnu strategiju i ekspoze premijera gde su naznačene razvojne šanse Srbije i gde je kao takva prepoznata i drvna industrija. Podrobno smo analizirali tokove u drvnom sektoru u proteklih nekoliko godina i po ko zna koji put došli do zaključka da drvna industrija Srbije predstavlja industrijsku granu sa nizom komparativnih prednosti od kojih se posebno izdvaja domaća sirovinska baza, kao i činjenica da je drvni sektor vitalan i da permanentno ima tendenciju rasta.
Analize i kalkulacije tokova drveta i proizvoda od drveta u Srbiji za 2015. godinu su, međutim, pokazale da se svega 48% od ukupno proizvedenih količina trupaca tvrdih lišćara prerade u proizvode sa višom dodatom vrednošću, a 52% se izveze kroz proizvode sa niskom dodatom vrednošću: izvozom trupaca (4%), izvozom rezane građe (41%) i izvozom drugih proizvoda sa niskom dodatom vrednošću. Zbog toga je vrednost izvoza proizvoda od drveta po zaposlenom radniku relativno niska. U 2014. godini ona je iznosila 18.291 USD/radniku i u odnosu na Hrvatsku ili Bosnu i Hercegovinu bila je značajno niža. U odnosu na razvijene zemlje EU ovaj pokazatelj je manji za nekoliko puta. Sa ovako malom količinom drvne sirovine koja se finalizuje, Srbija u ovom trenutku ne može predstavljati ozbiljnog snabdevača evropskog niti globalnog tržišta proizvoda sa visokom dodatom vrednošću – kaže inženjer Ješa Erčić.

DT: Dakle, analize aktuelne konkurentnosti proizvoda od drveta koji se izvoze iz Srbije pokazuju da je vrednost izvoza gotovo simbolična u odnosu na ukupan obim prometa proizvoda od drveta. Kako je moguće prevazići takvo stanje?  

– Nikako ne možemo biti zadovoljni sa stepenom finalizacije u drvnom sektoru. Evo podatka: u 2015. godini izvoz rezane građe lišćara iz Srbije iznosio je 145.000 m3 sa ostvarenom vrednošću od 45,3 miliona evra. Kada bi se ova količina rezane građe u Srbiji preradila samo u stolice iz nje bi se dobilo oko 5 miliona komada stolica čija bi vrednost u izvozu mogla da dostigne oko 265 miliona evra ili 5,8 puta više u odnosu na ostvarenu vrednost izvoza rezane građe kao poluproizvoda, a proces prerade navedene količine rezane građe u stolice generisao bi najmanje 5.000 novih radnih mesta.
Cilj podrške ovoj industrijskoj grani je podsticanje njene izvozne konkurentnosti, kako bi se Srbija pozicionirala na svetskoj mapi proizvođača, pre svega nameštaja od drveta, ali i drugih proizvoda sa visokom dodatom vrednošću. Poznato je da se vrednost trupca kada se pretvori u rezanu građu uveća dva puta, a kada se kroz dalji proces prerade pretvori u finalni proizvod, njegova vrednost se uveća sedam i više puta. Time bi se povećala zaposlenost, ali i značajno umanjilo razvojno zaostajanje ruralnih oblasti u Srbiji koje su bogate šumama. Da bi drvna industrija postala jedan od ključnih pokretača održivog ekonomskog razvoja Srbije neophodno je povećati efikasnost korišćenja njenih resursa kao i udeo proizvoda sa visokom dodatnom vrednošću u ukupnoj proizvodnji – tvrdi naš sagovornik.  

DT: Poznato je da nizak stepen korišćenja lokalne sirovine i mali broj privrednih društava za preradu drveta na pojedinim područjima direktno dovodi do smanjenja broja zaposlenih, a to dalje utiče na depopulaciju stanovništva. Imate li u tom pravcu neke preporuke i predloge?

– Upravo zbog činjenice da je nizak stepen korišćenja lokalne sirovine i da je mali broj privrednih društava za preradu drveta na pojedinim područjima, prerada drveta u šumovitim regionima ima veoma važnu ulogu posmatrano sa socio-ekonomskog aspekta. Prema istraživanjima dr A. Vasiljevića na području grada Beograda, u kojem učešće šuma iznosi svega 2,3% u odnosu na ukupnu površinu pod šumama u Srbiji, u preradi drveta je zaposleno 37,1% radnika. Suprotno od ovoga, u Regionu Južne i Istočne Srbije zaposleno je 13,6% radnika na teritoriji koja obuhvata 46% od ukupne površine šuma Srbije...
Polovinom 2015. godine broj radnika zaposlenih u preradi drveta u odnosu na 2000. godinu, bio je manji za 10.226 ljudi. To je posledica propadanja velikog broja društvenih preduzeća u kojima je 2000. godine bilo zaposleno 32.937 radnika. S druge strane to pokazuje da se sa postojećim potencijalima u šumarstvu, sa kojima raspolaže Republika Srbija, može ostvariti dodatno zapošljavanje u segmentu prerade drveta i povećati učešće drvne industrije u ukupnom broju zaposlenih u Srbiji.
Ili drugi podatak, koji opet sugeriše da je izlaz u većoj finalizaciji: iako je broj privednih društava, koja se bave proizvodnjom nameštaja manji za 2,3 puta u odnosu na broj privrednih društava koja se bave preradom drveta, njihovi ostvareni poslovni prihodi su skoro izjednačeni sa poslovnim prihodima privrednih društava u preradi drveta, što je još jedan pokazatelj u prilog proizvodnje proizvoda sa visokom dodatom vrednošću... Učešće neto dobiti u ukupnim poslovnim prihodima potvrđuje opšte poznatu činjenicu da je drvna industrija niskoakumulativna grana pa i iz tog razloga treba da bude predmet posebnih mera podrške Vlade i drugih kreatora ekonomske politike – kaže gospodin Ješa Erčić.  

DT: Da li su u dokumente i aktivnosti Udruženja za šumarstvo, preradu drveta, industriju nameštaja i papira uvrštene i neke mere za unapređenje ukupnog poslovnog ambijenta na svim nivoima vlasti?

– Mere koje predlaže ovaj strateški dokument su sistematizovane u dva odeljka. Jedan definiše smernice i metodologiju za unapređenje internih kapaciteta proizvođača proizvoda od drveta sa visokom dodatom vrednošću, kako bi bili konkurentniji na stranim tržištima, a drugi defniše mere za unapređenje ukupnog poslovnog ambijenta na svim nivoima vlasti. Cilj predloženih mera za unapređenje internih kapaciteta proizvođača u ovoj industrijskoj grani jeste unapređenje njihovih profesionalnih kompetencija u oblasti upravljanja poslovanjem, izvozom i pristupa kupcima na domaćem i izvoznim tržištima.
Mere za unanpređenje ukupnog poslovnog ambijenta na svim nivoima vlasti podeljene su u četiri grupe: prva je bolja komercijalizacija drvnih resursa obezbeđivanjem drvne sirovine odgovarajuće količine i kvaliteta proizvođačima- izvoznicima koji proizvode proizvode sa najvišom dodatom vrednošću i promena postojeće prostorne distribucije proizvodnje u skladu sa šumovitošću pojedinih regiona; druga je stimulisanje izvozno orijentisane proizvodnje proizvoda od drveta sa najvišim stepenom obrade jačanjem proizvodnih kapaciteta, tehnoloških unapređenja i pružanje tehničke i ekspertske podrške kompanijama u ovoj oblasti; treća je unapređenje visokoškolskog, srednjeg stručnog obrazovanja i stručnog osposobljavanja u skladu sa potrebama privrede i četvrta mera je promovisanje Srbije kao zemlje izvoznice nameštaja od masivnog drveta.
Uspešnom implementacijom predloženih mera u okviru navedenih grupa drvna industrija Srbije će dobiti veliku šansu da se pozicionira kao industrijska grana koja u najkraćem vremenskom roku može da generiše najveći broj novih radnih mesta u Srbiji (procene su dodatnih 10 do12 hiljada do 2022. godine). Sa druge strane njihova uspešna implementacija će doprineti dodatnom rastu izvoza od preko 500 miliona USD na godišnjem nivou čime bi se dao značajn doprinos smanjenju spoljnotrgovinskog deficita zemlje.
S druge strane eventualni neuspeh u implementaciji ovih mera uticaće da drvna industrija Srbije izgubi šansu za jačanje svoje konkurentske pozicije na duži rok čime bi se Srbija pretvorila u sirovinsku bazu za jake globalne i regionalne kompanije iz drvne industrije drugih zemalja. Zbog toga svaki učesnik u procesu implementacije predloženih mera treba da dâ svoj maksimalni doprinos – kaže dipl. ing. Ješa Erčić.

DT: Iz svega što ste do sada rekli može se zaključiti da je PKS kroz formiranje Udruženja za šumarstvo, preradu drveta, industriju nameštaja i papira postavila ozbiljne i visoke ciljeve, pa Vam u tom smislu, uz zahvalnost za razgovor, kao prvom čoveku u ovom sektoru, želim uspeh.   

– Naša vizija je da izgradimo snažno i održivo udruženje koje će okupljati i verodostojno predstavljati šumarstvo i drvno-prerađivački sektor na svim nivoima, uključujući učestvovanje vodećih kompanija, naučno-istraživačkih i razvojnih činilaca te predstavnike javnog sektora. Saradnja, inovacije, integritet, etičko ponašanje, odgovornost, znanje, timski rad, biće neki od ključnih vrednosti udruženja.
Proces izgradnje poverenja članica u udruženje će imati svoju dinamiku i ozbiljan rad, jer naši ciljevi nisu skromni, ali su realni i uz ozbiljan rad dostižni.
Neophodno je istraživati i promovisati veće korišćenje drveta, kao održive, obnovljive, i ekološki prihvatljive sirovine pri čemu se ne opterećuju šume i ekosistem u celini. Dalje: promovisati upotrebu šumske biomase kao energenta vodeći računa da se ne stvaraju poremećaji na tržištu; podsticati rast tržišta i internacionalizaciju proizvoda industrije Srbije koja se bazira na šumama; olakšavati proizvodima i sirovinama drvne industrije Srbije pristup trećim tržištima putem bilateralnih trgovinskih ugovora i poboljšanjem informacija o uslovima uvoza i izvoza sirovina; podstaknuti nove tehnološke platforme i inicijative, kao što su javna-privatna partnerstva i inovacije za razne resursne i energetski efikasne proizvode i procese. Za šumarstvo i preradu drveta se s pravom kaže da su srasli kao nokat i meso, jer su šumarstvo, prerada drveta i industrija nameštaja privredne delatnosti povezane u lanac stvaranja dodate vrednosti, i kao takvi su pravi primer kružne ekonomije kao strateške odrednice politika EU.
Saradnja šumarstva i drvne industije (koja obuhvata preradu drveta, industriju nameštaja, papira, celuloze i kartona), predstavlja ključni odnos u širem, na šumi baziranom sektoru, sa tim da isti trenutno ocenjujemo korektnim, uz mogućnosti za znatna poboljšanja u narednom periodu. Odnos ovih delatnosti mora biti partnerski, jer realno gledajući, njihovi mnogi strateški ciljevi ne mogu biti ostvareni bez međusobne saradnje i koordiniranog rada – kaže na kraju našeg razgovora gospodin Ješa Erčić.

Tekst preuzet iz časopisa DRVOtehnika, oktobar 2016.