toptech
Mailing lista
Pošaljite nam svoju E-Mail adresu i dobijaćete redovna obaveštenja u vidu newsletter-a.
Sigurnosno pitanje, molimo saberite dva broja:


Y37         LTN      
  1    A    G F   PXG
  Y   6QI   WP6      
  L    I      Q   CB2
  Q         H2K      
Pretraga  
Članci i autorski tekstovi

KAKO SE IZRAĐUJU DOBRI PROZORI

U ovom osvrtu pokušaćemo da prikažemo pojedine faze izrade prozora i približimo iskustva evropskih proizvođača. Kao polazni materijal koristi se lamelirano drvo. Drvo je nezamenljivo iz više razloga, a pre svega zbog svojih mehaničkih i estetskih svojstava. Kvalitet i cena lamela zavise od kvaliteta i vrste drveta koje se lamelira.

1. POSEBNA PRIPREMA

U ovoj fazi kreće se od dimenzija otvora (građevinskih mera) u koje se postavlja stolarija. Posebna, ili tehnička priprema, odnosi se na izbor i tip lamela od kojih se izrađuju prozori. Ova faza obuhvata i aktivnosti kao što su: krojne liste, specifikacija pomoćnih materijala (okova, stakala, okapnica, boja, lakova i td).

2. KROJENJE ELEMENATA

Posle izbora lamela, prva faza proizvodnje je prerezivanje lamela na dužine po pripremljenoj krojnoj listi. Prvo se realizuju najduži elementi, a ostatak lamela koristi se za kratke elemente.

3. STABILIZACIJA

Ovo je faza koju mnogi proizvođači izbegavaju. Naime, lamele koje se presecaju u svom prvobitnom obliku mogu da izgledaju prave i bez deformacija. Nakon sečenja u elemente, odnosno presecanja drvnih vlakana, može da dođe do pojave unutrašnjih naprezanja što opet može imati znatnog uticaja na pravost i pravilne dimenzije elemenata. Iskrojeni elementi se slažu kao na slici i ostavljaju da odleže najmanje jednu sedmicu.

   
Slike 1, 2 i 3.

4. PREDBLANJANJE

Ova faza je isto često preskočena iz ekonomskih razloga, jer poskupljuje proizvodnju. Nakon faze stabilizacije iskusan stolar pažljivo analizira svaki element i donosi odluku koju stranu će ravnati, kako bi eliminisao eventualne geometriske greške. Operacija se izvodi na standarnoj mašini, abrihteru. Ova operacija koliko-toliko neutrališe izražene napone i stabilizuje strukturu, dajući maksimalnu mogućnost korišćenja svakog elementa.

5. BLANJANJE

Po završetku operacije predblanjanja, elementi se prosleđuju na četverostranu blanjalicu gde se vrši obrada sa sve četiri strane u jednom prolazu. Pri tome se ostvaruje konačan presek elementa što mu obezbeđuje prelaz na sledeću fazu obrade.

6. OBELEŽAVANJE

Posle blanjanja vrši se međuoperacija, tzv. obeležavanje. Smisao ove aktivnosti je da iskusan stolar izvrši pravilnu orjentaciju komada, odnosno da eventualne greške na elementima nakon faze blanjanja, obeleži a time i odredi obradu u narednoj operaciji sa kojom će greške biti eliminisane. Na primer, ako je evidentno da postoje čvor ili lijavost na jednoj strani elementa, u sledećoj operaciji (dužinsko profilisanje) ova greška može biti eliminisana.

   
Slike 4,5,i 6.

7. ČEPOVANJE

Ova operacija se u savremenim fabrikama vrši na kompjuterizovanom ugaonom obradnom centru ili u nedostaku ove na mašini testera-frezeru sa pomičnim kolicima. Naime, u jednom prolazu se vrši štucovanje i čepovanje elemenata sa obe strane. Ovom operacijom se ostvaruje tačna dužina i izrada visokopreciznih elemenata veze sa kojom je moguće ostvariti formiranje perfektnih prozorskih ramova.

8. PROFILISANJE ELEMENATA

Nakon čepovanja elementi se profilišu po dužini. U istom prolazu vadi se, zahvaljujući specijalnoj testeri, i lajsna za staklo (kada su u obradi elementi za krila). Ukoliko se obrađuju elementi štoka, osim profilisanja, rade se i kanali za dihtunge u istom prolazu.

9. LEPLJENJE

Sledeća operacija predviđa slepljivanje gotovih elemenata, odnosno formiranje ramova – krila prozora. Operacija se izvodi na takozvanoj ram presi. Zahvaljujući hidro-klipovima formiraju se ramovi tačnih dimenzija i oblika. Lepkovi koji se koriste su u klasi B3 i B4.

  
Slike 7, 8 i 9

10. ČIŠĆENJE

Posle operacije lepljenja, na spojevima se pokazuje višak lepila, kao posledica pritiska i veze čep-pročep. Lepak se odstranuje ručno i lako pod uslovom da se izvodi neposredno posle operacije spajanja, odnosno formiranja ramova.

11. PROFILISANJE KRILA

Formirana krila nakon čišćenja ostaju da se suše najmanje dva dana. Posle toga mogu da idu u dalju obradu. Ova faza predviđa spoljašnje profilisanje sa valitetnim i oštrim alatom, a sve u cilju ostavrivanja profila koji omogućuju perfektno naleganje na štok.koje treba da se obavi sa kvalitetnim i oštrim alatima, a sve u cilju ostvarivanja profila koji omogućava perfektno naleganje krila na štok. Obrada krila se vrši sa sve četiri strane, s tim što se prvo obrađuju kraće.

12. GITOVANJE

Da bi se ostvario dobar kvalitet prozora, posle spoljašnjeg profilisanja, vrši se kontrola obrađenih ramova. Ona se sastoji u tome što se sa specijalnim gitom otklanjaju eventualne greške i sitni nedostaci. U nekim slučajevima nisu potrebne nikakve intervencije, a u drugim (na primer, kod obrade krila od čamovih lamela) gitovanje je neophodno zbog postizanja dobre završne obrade i zbog estetskih razloga.

  
Slike 10, 11 i 12

13. BRUŠENJE

Posle sušenja površina tretiranih gitom sledi brušenje krila, koje se vrši na širokotračnoj protočnoj brusilici – kalibrirki koju sačinjavaju tri radna valjka. Trake su različitog granuliteteta, a brušenje se izvodi u jednom prolazu. Najfinija traka se koristi za brušenje lakiranih površina. Zajedno sa krilima vrši se i brušenje elemenata štoka. Brušenje profila obavlja se sa specijalnom tračnom brusilicom. Mašina može da bude jednostrana ili dvostrana, kao i sa većim brojem radnih grupa.

14. OBRADA SEDIŠTA ZA OKOV

Ovom aktivnošću počinju završne operacije: na štoku se formiraju sedišta u koja se posle smeštaju okovi. Nakon pozicioniranja elementa štoka, sa frez mašinom formiraju se nasloni ili sedišta za okov.

15. BUŠENJE ZA RUČICU

Nakon brušenja, krila se podvrgavaju bušenju i to na posebnoj mašini sa kojom se ostvaruje velika tačnost. Ova operacija se izvodi sa radnom jedinicom koja ostvaruje trostruko bušenje u jednom taktu. Na ovaj način ostvareno je super tačno pozicioniranje ručice za zatvaranje krila u odnosu na mehanizam za bravljenje.

  
Slike 13, 14 i 15

16. GEROVANJE LETVICA ZA STAKLO

Posle bušenja, na mašini se unose dimenzije krila i vrši se priprema za gerovanje letvica za staklo koje obezbeđuju efikasno fiksiranje staklenih elemenata. Postoje i ekonomičniji postupci za izradu završnih lajsni za staklo, ali često ne daju dobre mere i ne garantuju veliku tačnost.

17. POSTAVLJANJE LAJSNI ZA STAKLO

Nakon gerovanja lajsne se provizorno ubacuju u prozorska krila, kako bi se bojile u sklopu sa krilom. Na ovaj način postiže se ravnomerno bojenje i sprečava diskolorizacija koja bi mogla nastati u slučaju odvojenog bajcovanja krila i lajsni.

18. ZAVRŠNA KONTROLA

Posle umetanja lajsni za staklo, pristupa se završnoj kontroli kvaliteta pre bajcovanja. U ovoj fazi otklanjaju se eventualni nedostaci brušenja gitovanih površina, verifikuju se svi elementi koji treba da budu sadržani na krilu pre operacije farbanja.

  
Slike 16, 17 i 18

19. FARBANJE

Ova operacija počinje kačenjem ramova o kuke pogonjenog transportera i to na način da zauzimaju blago naget položaj, kako bi se omogućilo nesmetano okapljavanje viška boje.

20. PRVA IMPREGNACIJA

Okačena krila ulaze u zonu raspršenog impregnanta tzv. „flow coating“ gde se izlažu prskanju sa specijalnom tečnošću koja prodire u drvo i osigurava sigurnu zaštitu od gljiva i parazita. Osim toga, ova tečnost prodirući u drvo unosi i pigment, dajući drvetu odgovarajuću boju i živost.

21. DRUGA IMPREGNACIJA

Posle realizacije prve impregnacije u tunelu se vrši sušenje, koje je i preduslov za početak druge impregnacije. Ona se obavlja sa gušćim preparatom. Ovako tretirani delovi dobijaju poboljšanu zaštitu i punoću. Kao i kod prthodne operacije, ramovi prolaze kroz tunel za sušenje. Ovo prestavlja solidnu osnovu za završno lakiranje. Po izlasku iz tunela vrši se kontrola osušenih delova, kako bi se pristupilo konačnom, završnom lakiranju.

  
Slike 19, 20 i 21

22. ČETKANJE

Posle pefektno obavljene operacije sušenja impregniranih delova prozora, koja obično traje od 24 do 48 sati, počinje operacija četkanja. Naime delovi prolaze kroz mašinu tzv. četkaru koja ima za cilj dobijanje sjajnih, glatkih i „mekih“ površina koje su dobra osnova za završno lakiranje. Delovi se podvgavaju četkanju sa grubljom granulacijom na ulazu, a finijom na izlazu iz mašine.

23. ZAVRŠNO LAKIRANJE

Ova operacija se odvija pomoću jednog složenog kompjuterizovanog sistema koji vodi automatski proces lakiranja. Posle četkanja, delovi se kače na transportni sistem i tretiraju se sa konstantnom debljinom laka po celoj površini. Lak nije nanešen na drvo 100%, već postoji i rastur materijala. Taj višak se sakuplja na poseban način i ponovo vraća u sistem za lakiranje. Tako lakirani delovi unose se u tunel za sušenje poslednji put.

24. OKIVANJE

Posle sušenja koje traje najmanje 24 sata, pristupa se okivanju krila i štokova. Ova operacija se izvodi na automatskoj kompjuterizovanoj mašini koja nakon unošenja dimenzija krila, odnosno elemenata štoka, automatski proračunava tačke bušenja i frezovanja za montažu okova. Kao rezultat dobija se konstantno visoka preciznost okivenog elementa.

  
Slike 22, 23 i 24

25. SASTAVLJANJE ŠTOKOVA

Štokovi se satavljaju nakon operacije lakiranja, da bi se garantovao visok stepen zaštite. Naime, štok je više izložen spoljnim atmosferskim uticajima i ne bi se ostvarila dovoljna garancija kada bi se lakirao u sklopu. To se pre svega odnosi na elemente veze. Inače, sklapanje štoka izvodi se kao i kod krila, na ram presi. Lepkovi koji se koriste odlikuju su visokom otpornošću na vlagu i garantuju visok kvalitet spoja. Uglavnom radi se o lepkovima sa poliuretanskom osnovom sa osobinom visoke nosivosti i otpornosti.

26. MONTAŽA ZATVARAČA

Okivanje se završava operacijom montiranja okova za zatvaranje krila. Na posebnom stolu se prvo učitavaju dimenzije krila, a posle se vrši sečenje zatvarača na potrebnu meru. Aplikacija ovog sistema se vrši po obimu celog krila garantujući kontinualni sistem zatvaranja, samo sa ovim načinom se garantuje efikasano i precizno zatvaranje. Zavijanje se obavlja sa automatskim uvrtačem sa laserskom vođicom.

27. POSTAVLJANJE OKAPNICA I PRAGOVA

U međuvremenu, štok se kompletira sa aluminijskom okapnicom i pragom ukoliko se radi o balkonskim vratima.

  
Slike 25, 26, 27

28. UBACIVANJE DIHTUNGA I ODBOJNIKA

Po obimu štoka ubacuju se specijalni dvosrtruki ili trostruki dihtunzi koji obezbeđuju efikasno naleganje krila na štok. Osim toga, dihtunzi u kanalima se izvode sa obaveznim odbojnicima koji obezbeđuju perfektan spoj krila i štoka.

29. SPAJANJE KRILA I ŠTOKA

Štok se na kraju kompletira sa krilima. Na posebnom stolu se vrši spajanje i provera funkcionalnosti spoja, odnosno korektno zatvaranje i otvaranje. Ovo na neki način prestavlja završnu operaciju i ako je potrebno vrše se sitne korekcije u cilju ostvarenja perfektnog spoja. Na ovaj način dobili smo prozor visokog kvaliteta sa jako brzim i preciznim otvaranjem i zatvaranje, i na zadovoljstvo kupca.

30. ISPORUKA

Završeni prozori konačno su spremni za isporuku. U tu svrhu mogu da se koriste specijalna kolica sa minimalnim dimenzijama i maksimalnim kapacitetom pakovanja. Kolica se po isporuci vraćaju isporučiocu.

  
Slike 28, 29 i 30

U pripremi ovog teksta korišćena su iskustva i preporuke poznatog italijankog proivođača FARINELLI s.r.l.
Sve druge informacije u vezi sa tehnološkom i proizvodnom problematikom možete dobiti putem maila: office@lineta.rs

Izvor: DRVOtehnika, arhiva