Kako čuvamo svoje prirodno bogatstvo

I ovog marta smo u Srbiji obeležili Svetski dan šuma. Čuli smo, tom prilikom, statističke podatke, odmerili šta smo dobro uradili, gde omanuli, u čemu zaostajemo. Uporedili kako je bilo pre pandemije, a kako je danas kada su u pitanju važni prirodni resursi i naše okruženje. Na trenutak smo skrenuli pažnju s broja zaraženih, obolelih i vakcinisanih na neke druge teme, jednako značajne za naše zdravlje. 

Zaključak je da borba za čistu životnu sredinu ne može da čeka da dobijemo rat protiv virusa korona.

Kratak predah za planetu

Prošle godine u ovo vreme tokom „velikog zatvaranja”, tešili smo se vestima da je zaustavljanje saobraćaja, industrije i trgovine i smanjenje potrošnje širom sveta barem pomoglo planeti da se oporavi. Vazduh, reke, mora i zemljište postali su čistiji, štedeli smo prirodne resurse. Optimizam je kratko trajao. Ekonomske posledice su pogodile sve države, možda upravo najviše one siromašnije, koje u i najranjivije na sve globalne negativne uticaje, od klimatskih promena do prljavih tehnologija, bespoštedne eksploatacije prirodnih dobara i zagađenje. Idilični snimci retkih zveri na proplancima, ugroženih ptica kako lete nebom i bistrih potoka brzo su zamenjeni slikama protesta radnika koji su zbog mera ostali bez posla ili zarade.
Kako je popuštala korona, tako su popuštala i ograničenja. Opet su pokrenute fabričke mašine, buldožeri kopaju, kamioni, automobili i avioni prevoze robu i putnike, međunarodne korporacije otvaraju nove kopove i industrijske objekte u udaljenim mestima. I opet se čuje vapaj ekologa, ali i običnog naroda koji pokušava da sačuva svoja pluća, svoje reke, šume i parkove.
Srbija nije izuzetak. Beograd se već ustalio na vrhu liste prestonica s najzagađenijim vazduhom na svetu, u opasnosti su naši podzemni vodotokovi, ali i reke na kojima kompanije žele da grade male hidrocentrale sa pogubnim uticajem na okruženje. Nikako da se zaustave nelegalna i neodgovorna seča drveća i krčenje šuma radi izgradnje stambenih objekata.

Prljave reke, posečene šume

Naše šume ugrožavaju prekomerna i bespravna seča, nedostatak podataka o tome koliko ih je u privatnom vlasništvu, slaba kontrola njihovog korišćenja, kao i negativni efekti klimatskih promena i zagađenja. Na ove probleme u gazdovanju šumama u Srbiji ukazuje Goran Sekulić iz Svetske organizacije za prirodu – WWF Adria i zalaže se za transparentnije i otvorenije procese odlučivanja i planiranja u korišćenju prirodnih resursa.
Lepa vest je da šume u Srbiji čine 80 odsto površina označenih kao zaštićena prirodna dobra, a uskoro će i parkovi prirode „Kučaj-Beljanica” i „Mojstirsko-draške planine” biti proglašeni za nova područja pod zaštitom, najavio je direktor Zavoda za zaštitu prirode Aleksandar Dragišić. Nacionalnom strategijom pošumljavanja planirano je da u narednih 25 godina šume budu proširene sa sadašnjih 30 na 42 procenta teritorije.
U međuvremenu, nažalost, nestaju neke druge zelene površine, parkovi i drvoredi po gradovima. Ponešto je spaseno građanskim aktivizmom, ali krizna žarišta se umnožavaju, dok se polet ljudi sudara s pandemijom, korupcijom, svakodnevnom borbom za preživljavanje.
Podzemna izvorišta, naš osnovni resurs za snabdevanje stanovništva i industrije vodom, nedovoljno su iskorišćena i uglavnom se neracionalno troše.
Na javnom slušanju „Prečišćavanje voda i uloga lokalnih samouprava” iznet je podatak da se samo 14,12 odsto vode u Srbiji prečišćava, da dva najveća grada, Beograd i Novi Sad, nemaju prečistače, pa je jasno šta se sve izliva u Dunav i Savu. Osim toga, dve trećine Vojvođana nema ispravnu vodu za piće, a više od 30 odsto ukupne vode za piće u našoj zemlji ne zadovoljava sve neophodne standarde.
Pomoćnik ministra za zaštitu životne sredine Filip Abramović izneo je podatak da je 28 opština spremno za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Novac za to je obezbeđen iz budžeta i od stranih donatora i institucija – UNDP, IPA fondova, Razvojne banke Saveta Evrope, EBRD. U planu za to su još tri velika postrojenja u Čačku, Nišu i Kraljevu, a država se trudi da opštinama izgradi i nedostajuću kanalizaciju.

Zagađen vazduh

Merenja pokazuju da žitelji Beograda, ali i Pančeva, Niša, Čačka, Užica, Kosjerića, Kragujevca, Smedereva, Novog Sada, Subotice, Bora, Valjeva, Kraljeva, Zaječara, Požarevca i Beočina gotovo svakodnevno udišu prekomernu količinu štetnih čestica. Među glavnim emiterima zagađujućih materija su rudarska industrija, energetski sektor, saobraćaj i građevinarstvo, a dodatni problem su i individualna ložišta i nesanitarne deponije.  
Zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji Mateja Norčič Štamcar nedavno je podsetila da je EU u poslednjih 15 godina investirala više od 400 miliona evra u zaštitu životne sredine u Srbiji, uključujući i sprečavanje aerozagađenja. Među novijim projektima bilo je postavljanje filtera na termoelektranama u Obrenovcu, Moravi i Kostolcu, i otvaranje stanica za merenje kvaliteta vazduha.

Tekst je objavljen u časopisu DRVOtehnika, broj 71, jul 2021.