Izrada višeugaonog brvna

U Kremnima, na razmeđi Tare i Zlatibora, Šumsko gazdinstvo „Užice’’ proizvodi borove oblice egliziranih preseka. Instalirani kapacitet proizvodnog pogona znatno je veći od mogućnosti plasmana ovog proizvoda. Zbog toga treba uvesti još neki od mogućih načina prerade ovih oblica. Bilo bi to višestruko korisno, uključujući i efekat povećanоg iskorišćenja tanke šumske oblovine, dobijene iz četinarskih proreda. U  časopisu DRVOtehnika broj 38, u tekstu Oblice i njihova prerada (strana 32)  pisao sam kako se preradom ovih oblica mogu proizvesti građevinske gredice, daščice za ograde i daščice za drvenu oblogu, koja „na licu“ ima talasastu površinu.

U ovom tekstu dajemo još jedno, moguće, rešenje za preradu ovih oblica. Ono obezbeđuje proizvodnju atraktivnih višeugaonih brvana, namenjenih za izradu drvenih zgrada. Kao uzgredan proizvod, dobijaju se zaobljene daščice za ograde. Rešenje je dato kroz priložene crteže i sažet  propratni tekst.

Slikom 1. (sa 5 crteža) dat je grafički prikaz postupka namenske prerade četinarske oblice u cilju dobijanja višeugaonih brvana za građenje drvenih zgrada.

Crtežom „D“ predstavljen je poprečni presek oblice, na kome se vide dva paralelna proreza testerom, uzduž oblice.

Na crtežu „B“ pokazano je kako treba da se, sa srednjeg dela oblice, simetrično, sa obe strane, odrežu po dva kružna odsečka pod uglom od 60° prema najdužoj strani šestougaonika. Ovo rezanje najlakše mogu da obave dve kružne testere (spregnute da rade zajedno) ili odgovarajuća glodala.

Crtež „C“ prikazuje  kako treba odstraniti teme šestouglog brvna i prevoriti ga u osmougaono. Odstranjeni deo ima presek u vidu romba, čije su stranice paralelne kraćim stranama šestouglog preseka. Ovim se dobija konačan oblik višeugaonog brvna. Takva brvna pogodna su za ugradnju u zidove zgrada, koje će na površini imati dekorativne horizontalne kanaliće (na dodiru susednih brvana).

Crtežom „D“ prikazano je uzdužno rastrugivanje brvna. Jedan deo je petougaonog preseka i postavlja se preko podvale, tj. drvene grede ankerovane za pod zgrade, kao prvo brvno u zidu. Drugi deo ima 7-ugaoni presek i ugrađuje se kao najviše brvno u zidu zgrade. Na njega naleže venčanica koja nosi krov.

Na crtežu „E“ vidi se krajčenje odreska sa oblice čiji je prečnik 14 cm a odrezano brvno je debljine 9 cm. Odrezak je primenljiv za izradu drvenih ograda, kao i za izradu parkovske opreme i nekih mobilijara. Ali, ako se režu oblice većeg prečnika i/ili se izrezuje tanje brvno, onda će odresci biti deblji pa se mogu i drukčije koristiti.

Slika 2. prikazuje kako se brvna slažu u zid.

Slika 3. prikazuje delimičan horizontalni presek kroz zid brvnare u varijanti kada se brvna perom, na njhovom čelu, uklapaju u žljebove vertikalnih stubova, koji sa podvalama i venčanicama tvore čvrstu i stabilnu konstrukciju zidova. Dakle, ugrađena brvna predstavljaju ispunu zidova između stubova, i konstruktivni su oslonac stubovima.

Napomena: Višeugaonim brvnima mogu da se  grade zgrade  i tako što se brvna na uglovima ukrštaju „na ćert’’. Crteže sa detaljima  kako se ona  zarezuju, radi njihovog ukrštanja, zainteresovani mogu da dobiju ako se jave našoj redakciji na mail info@drvotehnika.info.