toptech
Mailing lista
Pošaljite nam svoju E-Mail adresu i dobijaćete redovna obaveštenja u vidu newsletter-a.
Sigurnosno pitanje, molimo saberite dva broja:


TJA         WFK      
G      6      B   WRK
IKY   99O   C9J      
  L    6    F     63K
713         PAF      
Pretraga  
Članci i autorski tekstovi

Istorija Yakisugi tehnike

Šta je to Yakisugi ili Shou Sugi Ban? Odakle dolazi i kakve veze ima sa drvetom?

Termin „Shou Sugi Ban‟ je japanskog porekla i bukvalno se prevodi kao „izgorela kedrova daska‟. Ovo opisuje vekovima staru japansku tehniku po nazivu „Sugi‟ što označava karbonizaciju kedrovih dasaka koje se upotrebljavaju u stambenim objektima, za ograđivanje i deking. Pretežno se koristi u eksterijeru i sama tehnika podrazumeva paljenje odnosno ugljenisanje drveta, hlađenje, čišćenje i površinsku obradu sa prirodnim uljima.

Japanski stolari su tražili jedinstvenu završnu obradu koja bi poboljšala trajnost već korišćenog drveta na obalama Japana. Zbog vederinga ono propada, naročito kada je izloženo surovom okruženju – slanoj vodi i suncu, pa je iz tog razloga japansko drvo cenjeno, prvenstveno zbog svog jedinstvenog izgleda i izdržljivosti.

javascript:void(0) 

Splavovi, koji se u tim krajevima najčešće koriste, su se teško nabavljali dok je potražnja stalno rasla. Tako da su se Japanci okrenuli drugom načinu zaštite od vederinga, kako bi se postigla odgovarajuća izdržljivost i estetika. Vatra je u ovom slučaju obezbedila jednu vrstu konzervansa, kao i jedinstvenu umetničku dimenziju u japanskim kućama i radionicama.

Praksa karbonizacije japanskog kedra (Cryptomeria japonica) bila je uobičajena pojava u Japanu još od 18. veka, a verovatno i ranije. U poslednjih 50-100 godina ova praksa odlazi u zaborav usled pojave plastike, kao i betonskih konstrukcija za ograde, deking i slično. Dodatno, drvo u Japanu je teško nabaviti usled nedostatka sirovina, pa su prinuđeni da uvoze građu i elemente, što stvara veće troškove. Ovi faktori su prouzrokovali da Shou Sugi Ban postane skoro zaboravljena tehnika.

 

Početkom ovog veka ova tehnika je opet otkrivena; prvo u Japanu, zatim je ubrzo privukla pažnju arhitekata i dizajnera u Evropi i Severnoj Americi i počela se koristiti u građevinarstvu.

U poslednjih nekoliko godina, upotreba ovakvog drveta je eskalirala, iz istih razloga zbog kojih je ovo drvo bilo popularno u Japanu stotinama godina pre. I dan-danas je Yakisugi tehnika vrlo popularna u Okayami.

Što se tiče kedrovine kao vrste, u Evropi i Americi nema isključivo gore pomenute vrste, ona je autohtona samo u Japanu. Ali kao zamenu za tu vrstu stolari upotrebljavaju Crveni kedar, određene vrste čempresa, duglaziju, bor i hrast.

U SAD-u se najčešće koristi Džinovska tuja (Thuja plicata), autohtona vrsta Severne Amerike. To je vrsta sa visokim performansama i lepom spoljašnosti, dobro se uklapa u bilo koji ambijent, čak i pre ugljenisanja.

Ovo je ekološki prihvatljiva tehnika čuvanja drveta, građe i, paradoksalno zvuči, ali štiti od požara. Hemijske boje, lakovi i sredstva za usporavanje s toga nisu potrebni. Danas se ne koristi samo u eksterijeru, već se upotrebljava i u enterijeru – uređenje prostorija, nameštaj i umetnine. Drvo obrađeno ovom tehnikom, ne samo da je otporno na požar, već i na insekte, buđ, a može da traje i do 80 godina.

Pripremila: Anđela Obradović

Izvor i fotografije: charredwood.com i www.woodworkerz.com