blum
Mailing lista
Pošaljite nam svoju E-Mail adresu i dobijaćete redovna obaveštenja u vidu newsletter-a.
Sigurnosno pitanje, molimo saberite dva broja:


84X         6ME      
  3    8    K     KMY
4W1   KMH   GTP      
  X    H    2 A   6MY
KHQ         1KW      
Pretraga  
Članci i autorski tekstovi

Drvoprerađivači donatori Fondacije Ana i Vlade Divac

Piše: Mr Dragojlo Blagojević

Proteklog oktobra se napunila godina dana kako porodica Obućina živi na periferiji Pančeva u kući koju je donirala Fondacija Ana i Vlade Divac u saradnji sa Agencijom za drvo. Priča je počela još 2008. godine na Sajmu građevinarstva, kada je Agencija za drvo, na predlog prof. dr Zdravka Popovića, donela odluku da donira jednu montažnu kuću koju bi Fondacija Divac dodelila jednoj izbegličkoj porodici.
U toj kući danas živi Branko Obućina, poreklom iz Sarajeva i njegova supruga Goranka iz Pakraca sa svoje troje dece, a na godišnjicu useljenja, posetili su ih Snežana i Vlade Divac. U posetu je trebalo da pođe i profesor Popović, ali je on tog dana bio zauzet.  
Branko Obućina je imao trinaest godina kada je sa porodicom izbegao iz Sarajeva, a 1994. godine porodica Obućina je smeštena u izbeglički centar Čardak na Deliblatskoj peščari. Tu su se Branko i Goranka upoznali, tu su rasli i počeli svoju ljubav, a od pre jedanaest godina su u braku. Imali su samo trogodišnjeg sina Gorana kada su u maju 2008. godine u izbeglički centar Čardak stigli Snažana i Vlade Divac… Sa izbeglicama su proveli čitav dan i sasvim slučajno izabrali mladi bračni par Goranku i Branka da im dodele kuću koju je donirala Agencija za drvo. Kasnije su rođene Sonja i Sofija…
Kako je sve počelo, pitamo našeg proslavljenog košarkaša i humanist, gospodina Vladu Divca:
– Nakon dvadeset godina provedenih u Americi mi smo se 2007. godine vratili i shvatili da ovde još uvek nije rešen status proteranih i raseljenih lica, da će se teško rešavati i da na neki način izbeglice nemaju svoj glas u ovom društvu. Zato smo, u nameri da budemo njihov glas ili da kažem odnos sa javnošću, osnovali Fondaciju Ana i Vlade Divac čija je vizija Srbija kao društvo u kome građani preuzimaju odgovornost i shvataju moć zajedništva u rešavanju ličnih i društvenih problema na socijalnom, ekonomskom, obrazovnom i duhovnom planu – kaže Vlade. – U tom smislu smo iskoristili moju oproštajnu košarkašku utakmicu da upravo govorimo o izbeglicama i promovišemo Fondaciju koja teži da podstakne solidarnost i duh zajedništva u društvu kroz razvoj filantropije. Nastala na nameri da se promovišu ljudska dobrobit i čovekoljublje Fondacija je posvećena zbrinjavanju i ekonomskom osnaživanju izbeglih i raseljenih lica kao i unapređenju položaja dece i mladih kroz kreiranje uslova za njihovo zdravo odrastanje i razvoj. Inače, misije Fondacije je da doprinese razvoju ravnopravnijeg, tolerantnijeg i solidarnijeg društva u Srbiji – objašnjava naš proslavljeni košarkaš.
– Igrom slučaja sam u aprilu 2008. godine bio na Sajmu građevinarstva i upoznao profesora Popovića i još neke članove Agencije za drvo. Tu je počela naša saradnja – seća se Vlade Divac i dodaje da je Fondacija zahvalna profesoru Popoviću i Agenciji za drvo što su se uključili u humaritarne aktivnosti Fondacije.
U međuvremenu Fondacija Ana i Vlade Divac je pokrenula niz aktivnosti i projekata od smeštaja izbeglica do obnove škola, sportskih terena, vrtića, kao i pomoći nastradalima u poslednjim poplavama. Kroz svoje akcije Snežana i Vlade Divac su do sada prikupili preko 15 miliona dolara koji su dalje usmereni ka humanitarnoj pomoći i obrazovnim programima u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, SAD, Indoneziji, Etiopiji i Kini. Od 2007. godine Fondacije Ana i Vlade Divac je u Srbiji zbrinula 550 izbegličkih porodica koje su dobile krov nad glavom, a različite vrste pomoći, najčešće u građevinskom materijalu, stigle su i za 90 porodica sa poplavljenih područja. Takođe je obnovljeno nekoliko škola i obdaništa, popravljeno na desetine igrališta…

/media/images/clanci/01-2015/fondacija-divac.jpg
– Tu nismo samo Vlade i ja, tu su ljudi koji rade u Fondaciji i svi oni koji su donirali ono što su mogli. Oni su deo naših zajedničkih projekata u kojima je na različite načine učestvovalo preko pola miliona ljudi… Vlade i je ćemo se ovim poslom baviti sve dok za to postoji potreba i dok možemo… Humanitarnim radom se vraćamo svojim korenima, svi se mi potvrđujemo kao ljudi i zato je ova priča poziv svim čitaocima časopisa DRVOtehnika da se, prema svojim mogućnostima, uključe u naše akcije i da se okupimo oko nekog zajedničkog projekta bilo da su u pitanju kuće, igrališta, škole ili ogrev za one koji nisu u prilici da to obezbede. Nažalost, u našoj zemlji, još uvek živi veliki broj ljudi u teškim uslovima – kaže Snežana Divac, a mi znamo da su Snežana i Vlade Divac uvek dostupni, da ih je lako naći i da se sve što oni rade može videti na sajtu Fondacije Ana i Vlade Divac, www.fondacijadivac.org.
Sve vreme našeg razgovora u novom domu porodice Obućina, mala Sofija se meškoljila u Snežaninom krilu, držala je za ruku i dugo zagledala, dok je nešto starija Sonja, stidljivo izvirivala iza sobnih vrata. Ali nije joj trebalo dugo, ubrzo se i ona smestila u krilo Vladi Divcu i zaštićena rukama slavnog košarkaša, grickala čokoladu… A desetogodišnji Goran je, uz neskriven ponos roditelja, pričao kako trenira karate i fudbal, kako u školu udaljenu skoro tri kilometra, najčešće ide biciklom, kako dobro uči i kako je jednom iznanada počela grmljavina i jaka kiša, ali se on nije uplašio, mada je kući stigao potpuno mokar…  
– Zato brzo raste – šale se Goranka i Branko koji je u dnu dvorišta sagradio garažu gde razvija svoj automehaničarski zanat i ne žali se. Kaže, da mu dobro ide, zaradi da porodica i posebno deca solidno žive. – Mi smo beskrajno zahvalni Fondaciji Ana i Vlade Divac kao i profesoru Zdravku Popoviću i svim članovima Agencije za drvo koji su nam pomogli – kažu naši domaćini dok se rastajemo dugo i dok nam Sonja i Sofija mašu iz naručja roditelja.


 


Sećajući se saradnje sa Fondacijom Ane i Vlada Divca profesor dr Zdravko Popović kaže:
 – Realizacija ove humanitarne akcije uspostavlja dobar obrazac zajedničkog delovanja članova Klastera po kome svaki učesnik daje doprinos srazmeran svojim mogućnostima i htenjima, a ostvareni rezultat bude čak i veći od prostog zbira pojedinačnih aktivnosti. Jer, konkretno, sada već spokojna lica porodice Obućina mogu samo izazvati zadovoljstvo kod svih nas koji smo pomogli da se cela akcija okonča, što sigurno nema cenu. Ali ipak moram istaći i ujedno se i zahvaliti i svima onima koji su, pored Fondacije Ana i Vlade Divac koja je uradila temelje, ozidala i uredila kupatilo i obezbedila građevinsku dozvolu, u svemu ovome učestvovali, a to su sledeći članovi Klastera, odnosno Agencije za drvo:
BMSK iz Beograda – namenski projekat kuće;
ŠPIK Casa iz Ivanjice – izrada, transport i montaža drvenih zidnih panela, krovne konstrukcije, oluka i crepa;
LKV Centar iz Dobanovaca – izrada i transport drvene krovne konstrukcije;
Toplica drvo iz Beograda – izrada i transport fasadne stolarije i ulaznih vrata;
Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu – drvena građa za panele;
ZIDAR iz Negotina – unutrašnja vrata;
SAGA drvo iz Stare Pazove – parket;
NESTA iz Beograda – lepak i lajsne za parket;
VUČIĆEVIČI iz Arilja – lamelirane gredice za prozore;
Montaža M iz Kačareva – montaža stolarije;
Zvezda Helios iz Gornjeg Milanovca – unutrašnje i fasadne boje;
PEG iz Beograda – postavljanje i lakiranje parketa;
INTERHOLZ iz Beograda – furnir za unutrašnja vrata;
GAJ inženjering iz Zemuna – materijal za fasadu;
ESTIA iz Beograda – materijal za fasadu;
EKO press Blagojević, časopis DRVOtehnika, kao medijski sponsor i na kraju
Gradimir Simijonović i Zdravko Popović, donacijom novčanih sredstva za izradu fasade i krečenje.


Tekst objavljen u časopisu DRVOtehnika 45, januar 2015.