top-tech
Mailing lista
Pošaljite nam svoju E-Mail adresu i dobijaćete redovna obaveštenja u vidu newsletter-a.
Sigurnosno pitanje, molimo saberite dva broja:


FGI         F        
7 5    5    X H   LEQ
B S   I1O   9PY      
O E    K      P   XJK
PWD           P      
Pretraga  
Članci i autorski tekstovi

Drvo u organskoj arhitekturi

Piše: Mr Mare Janakova Grujić, istoričar umetnosti

Virtuoz u primeni drveta u arhitekturi, američki arhitekta Robert Ošats, autor je nadahnute porodične kuće
Fotografije: www.oshatz.com

Virtuoz u primeni drveta u arhitekturi, američki arhitekta Robert Ošats, autor je nadahnute porodične kuće u mestu Čenekva (SAD). Lokacija za izgradnju nalazi se u šumi, nadomak jezera, i s obzirom na njene postojeće prirodne lepote vlasnici su insistirali da se sačuva autentičnost – tako, iz želje da se ni jedno stablo na parceli ne poseče, i da se arhitektura u maksimalnoj meri srodi sa terenom, nastao je objekat neobičnog, organskog oblika. On kaskadno prati konstituciju terena, mendriše oko stabala kao puževa ljuska, u materijalizaciji koja je uzeta iz neposredne okoline i funkciji koja u potpunosti zadovoljava potrebe narastajuće porodice.
Ošatsova reputacija arhitekte koji neprikosnoveno poštuje prirodu i okruženje, inspirišući se u svom dizajnu upravo naturalnim oblicima i zakonima, dovela je do ovog projekta koji je sa jedne strane prepoznatljivo njegov, a sa druge osobit i unikatan u odnosu na sve prethodno iz arhitektinog opusa. Glavna idejna nit bila je da se obezbedi što prisniji i što direktniji kontakt sa prirodom iz bilo kog dela kuće. Tako, pojedine prostorije, posebno one rezervisane za porodični boravak tokom dana, zahvaljujući velikim staklenim zidovima nalaze svoj prostorni produžetak u šumi, među stablima ili krošnjama. Upotreba isključivo prirodnog materijala, kamena i ponajviše drveta, boji prostor izrazito toplom atmosferom, i još čvršće ga inkorporira u krilo Nature.
Struktura kuće izranja iz zemlje kao niz ravni koje horizontalno klizaju duž litice brda. Na njoj postoji nekoliko vizuralnih pravaca – svaki je drugačiji i u posebno osmišljenoj vezi sa funkcijom prostorije. Najupečatljivija, ona koja široko otvara pogled prema jezeru, rezervisana je za glavni dnevni boravak. Pak, dok se obeduje, odmara uz hobi aktivnosti ili priprema hrana, ima se utisak da ste u sred šume, pod hladovinom gustih krošanja. Značajnija privatizacija prostora prisutna je u spavaćim i radnim odajama, ali su i one u neskrivenom dosluhu sa okruženjem – tlom, zelenilom i nebom.
Kuća se prostire na tri nivoa, a ulaz je smešten na središnjem. Najniži nivo rezervisan je za decu i njihove spavaće sobe, uz još zanimljivih sadržaja kao što su soba za igru, pozorišna soba i studio za učenje. Središnji nivo je „open space“ sa prostranom dnevnom sobom, trpezarijom i kuhinjom, dok je treći nivo namenjen roditeljima i gostima uz prostranu krovnu terasu.
Elevacija kuće je izuzetno zanimljiv deo projekta. Najniži krov ima formu lista, i izveden je u potpunosti od drveta. Ostale krovne ravni imaju obrise kineskih sfernih krovova, ali se time zapravo na plastičan način prilagođavaju radijusima koje zahteva teren. Jedan deo krovnih površina je zelenog tipa, sa zasađenim rastinjem, dok je drugi izveden kao popločane terase na kojima se odvija znatan deo života leti. Krovne ravni u celini kamufliraju objekat tako da je on gotovo neprimetan iz daljine i prilaznog puta. Ovakva intimizacija života i beg od urbane sredine česta je pojava u arhitekturi 21. veka, ali je još uvek rezervisana samo za odvažne pojedince i porodice.

Tehnologija izgradnje i održavanja kuće utemeljena je na principima održive arhitekture. Izolacija je vrlo promišljeno i detaljno izvedena, grejanje je podno i utemeljeno na geotermalnoj i pasivnoj solarnoj energiji, a prisutni su i zeleni krovovi.
U materijalizaciji kuće korišćeno je u velikoj meri drvo. Na tavanicama su prisutni prostrani paneli četinarskog drveta tsuge, koji zbog svog svetlog kolorita i živopisne teksture oplemenjuju i dekorišu prostor. Drvo je korišćeno i za oblaganje pojedinih partija zidova, stepeništa, kao i za mobilijar. Kamene partije u suvoj tehnici zidanja unose potrebnu dozu rustike, dok su podovi realizovani u modernoj tehnici bojenog betona – njegov kolorit oponaša prirodnu boju zemlje i šumskog tla.

Na kući u Čenekvi izbrisana je svaka potreba za simetrijom, euklidovskom geometrijom, klasičnom formom bele kuće-kutije. Umesto njih caruju radijalni kompozicioni sklop i organski dizajn koji se ugledaju na konveksni aspekt jezera i prate prirodni raspored šumskog rastinja, što pomaže u opštoj ideji otvorenosti kuće prema okolini. Krajnji rezultat je prostor koji najdublje oseća svoj ambijent, i koji se kroz njega prostire slobodno, fluidno i harmonično. Njegova gotovo potpuna transparentnost i laka struktura su rezultat savremenog dizajna i načina izgradnje. Kuća je, tako, nedvosmisleno savremena i komforna, iako koristi najjednostavnije i najprirodnije materijale.

Tekst objavljen u časopisu DRVOtehnika, oktobar 2018.

Fotografije: www.oshatz.com